Дамјановић: Влада је сама себи пуцала у ногу санкцијама Русији

Иако Црна Гора годинама улаже напоре да се позиционира као атрактивна дестинација на Медитерану, авио-повезаност остаје један од кључних проблема који озбиљно спутaва раст туристичке сезоне и укупне конкурентности на међународном тржишту.

У поређењу са сусједним земљама попут Хрватске и Албаније, Црна Гора је драстично слабије повезана са главним европским чвориштима. Број директних линија је ограничен, посебно изван главне љетње сезоне, а ниска фреквенција летова дестимулативно дјелује на краткорочне и викенд-туристе.

Поред тога, цијене авио-карата су значајно више него за летове ка сличним дестинацијама, што Црну Гору чини мање привлачном опцијом за средњу класу путника.

И увођење санкција Русији имало је посљедице. Прије увођења санкција Русији 2022. године, Црна Гора је имала више од десет директних авио-линија са руским градовима, што је годишње доносило десетине хиљада туриста. Само 2021. године, из Русије је стигло преко 110.000 путника, чинећи руско тржиште једним од најважнијих за црногорски туризам.

Затварањем ових линија, Црна Гора је изгубила значајне приходе у туристичком сектору, укључујући приходе аеродрома, угоститеља и локалних заједница, што се процјењује на преко 30 милиона еура у три године.

Ова ситуација додатно је погоршала економску штету узроковану санкцијама, које су укупно Црну Гору коштале више од 250 милиона еура, укључујући губитке у туризму, инвестицијама и извозу.

Бивши министар финансија у Влади Црне Горе Александар Дамјановић каже да је Влада Здравка Кривокапића направила грешку што је слијепо пратила политику санкција Европске уније према Русији.

"Ја сам реалиста и волио бих да имамо европске стандарде и подигнемо ниво наше економије. Европска унија је, у сваком случају, наш циљ и није требало подлијегати притисцима. Даћу за примјер, а жао ми је због тога, што је Влада Здравка Кривокапића увела санкције Русији беспоговорно, а могла је да се избори за бољи статус. Када се једном уведу санкције, тешко их је вратити и ублажавати" — каже Дамјановић за „Дан“.

Он истиче да је могло доћи до боље ситуације и да се испоштује ЕУ, а и да се заштити Црна Гора.

"Могли смо, на примјер, да задржимо право, као туристичка држава, да у том сегменту задржимо добре односе са Русијом. Могли смо ван санкција ставити аеродроме у Тивту и авио-саобраћај из Русије према овом граду. Само са тим малим изузетком ми би имали огромну финансијску корист, коју нам нико други није компензовао, а имали смо и сада имамо велике губитке. Значи, нико нам те губитке неће компензовати, а настали су као проблем који смо сами себи направили, јер смо слијепи послушници нечије воље, па макар она долазила и из Брисела" — истиче Дамјановић.

Иначе, аеродроми у Подгорици и Тивту суочавају се са инфраструктурним ограничењима. Тиват посебно, као главна капија за приморје, функционише на ивици капацитета у шпицу сезоне, често без адекватне услуге, хлађења или довољно гејтова. Инфраструктура није скалирана за масовнији долазак туриста, а инвестиције су годинама уназад изостале или су биле предмет политичких препуцавања, попут одлагања концесије.

За разлику од земаља које развијају цјелогодишњи туризам, Црна Гора је у великој мјери зависна од сезонских чартер аранжмана, посебно из Источне Европе. Ова зависност чини туристичку сезону кратком и осјетљивом на геополитичке и економске кризе у земљама емитивног тржишта.

Црна Гора мора хитно успоставити стабилну, професионалну и дугорочну авио-стратегију ако жели да пређе са сезонске на одрживу туристичку привреду. Без јачања авио-доступности, модернизације инфраструктуре и усклађене промоције, туристички потенцијал земље остаће недовољно искоришћен — а сезона кратка, скупа и несигурна.