Сезона за тројку, велика рупа у буџету јер су фалили Руси
Туристичка сезона у Црној Гори ове године оставила је двојак утисак: док су званични подаци о броју посјета и даље релативно солидни, на терену је све више гласова да су очекивања била претјерана, припреме касниле, а кључна тржишта изостала.
Црногорско приморје је, умјесто рекордних резултата који су најављивани, добило једну "добру тројку" – сезону која није пропала, али која није ни близу онога што се од ње очекивало.
Према подацима Радија Слободна Европа, у јеку љетње туристичке сезоне у Црној Гори је боравило око 130.000 туриста, иако је капацитет двоструко већи. У Будви, најпознатијој дестинацији, попуњеност великих хотелских комплекса кретала се око 30 одсто. Упоредо, гости су се жалили на превисоке цијене, које нијесу пратиле квалитет услуге. Симбол тог незадовољства постала је анегдота о флаши воде и грицкалицама за седам еура, која се брзо проширила по друштвеним мрежама и регионалним медијима.
Сезона је почела са закашњењем. Још у јуну велики број плажа био је без концесионара, дио купалишта остао је затворен, а саобраћајне гужве на прилазима Приморју биле су свакодневица. Аеродроми у Подгорици и Тивту радили су на ивици издржљивости, без довољно слотова за слијетање, што је резултирало вишесатним кашњењима. Влада није усвојила стратегију развоја туризма, нити маркетиншки план, па је промоција земље била стихијска и неповезана. Управо због тога, аналитичари, али и дио угоститеља, оцјењују да је држава у сезону ушла без визије.
Највише је, ипак, одјекнуло упозорење да је изостанак руског тржишта тешко надомјестити. До увођења санкција, Руси су били други по броју гости у Црној Гори, али први по потрошњи. Укидање њихових долазака створило је ненадокнадив мањак у касама хотела и ресторана. Туристи из региона и западне Европе, иако присутни, нијесу могли да надокнаде ту разлику.
Економски аналитичар Давор Докић каже за "Дан" да овогодишњу туристичку сезону можемо оцијенити тројком, односно као дјелимичну успјешну, јер смо имали солидну претсезону, веома лош јул и добар август.
"Коначна оцјена зависи од постсезоне, односно од септембра и дијела октобра. Надам се да ће бити испуњена очекивања туристичких радника и да ћемо моћи да кажемо да је сезона добила оцјену 3" – каже Докић.
Он подсјећа на бројне проблем који су утицали на квалитет туристичке услуге, почев од бројних блокада путева, радова на магистралама, штрајкова…
"То су ствари које су, такође, негативно утицале на сезону и због којих она није била боља. Наравно, уз све то, највећи проблем је знатно мањи број руских туриста, на шта су утицале санкције које смо увели њиховој држави, а и забрана летова из Русије још увијек је на снази. Због тога, и прекида извоза неких наших производа, као што су вина "Плантажа", губимо цирка 500 милиона еура годишње. Нисмо успјели да надомјестимо руско тржиште другим туристичким тржиштима. Због свега тога смо ту гдје смо. За идућу сезону морамо да се припремимо и, уз традиционалне слабости као што су комунални неред или недостатак паркинг мјеста и све остало што нас карактерише већ деценијама, мућнемо мало главом, схватимо гдје нам је мјесто и створимо услове за бољу сезону од ове" – наглашава Докић.
Сезона 2025. добила је "добру тројку". Али ако се исти проблеми понове и наредне године, ни та оцјена неће бити одржива.
Не помаже ни сјевер
Мјере које је држава најављивала – од боље организације саобраћаја до стратешког улагања у маркетинг – нијесу реализоване. Туристичка организација Црне Горе промовисала је земљу на појединим сајмовима и у региону, али без јасне кампање усмјерене на велика европска тржишта. Због тога су многи хотелијери били препуштени сопственим напорима и појединачним аранжманима са тур-операторима.
Иако су на сјеверу земље забиљежени бољи резултати – захваљујући расту интересовања за планински туризам – укупан биланс не може сакрити пад у приморским општинама. Све то је довело до закључка да је Црна Гора ове године имала туристичку сезону која је могла бити много боља, да није било импровизација и закашњења.
Оно што остаје након овог љета јесте утисак да земља још нема јасан концепт туристичке понуде. Гости траже више од сунца и мора: бољу инфраструктуру, приступачније цијене, културне садржаје, план и визију. Управо то је задатак који стоји пред Црном Гором ако жели да се врати међу озбиљне туристичке дестинације на Медитерану.
(ДАН)
