Голубовић: Сезона ће бити на нивоу прошлогодишње
Петар Голубовић, специјалиста туризма, каже да вјерује да ће Црна Гора ову туристичку сезону, у најмању руку, успјети да изнесе на начин да се остваре прошлогодишњи резултати када је приход од туризма у питању.
"Мислим да ћемо остварити и раст броја регистрованих туристичких долазака, али да ће број остварених ноћења остати на истом нивоу" – каже Петар Голубовић за портал “Дан”.
Коментаришући припрему сезоне, Голубовић каже да је на будванској ривијери значајан број плажа стављен у функцију са плажним мобилијаром и привременим угоститељским објектима спремним да угосте туристе.
"Не знам колики је процентуално број купалишта која још увијек нису спремна, али, генерално, плаже на обали будванске ривијере спремно дочекују љетњу туристичку сезону"– истиче Голубовић.
За чињеницу да су бројна градилишта дочекала туристе и ове године, он каже да је то пракса која је већ годинама уназад присутна у Црној Гори.
"Стиче се утисак да другачије не знамо, или не можемо. Рекло би се да је ове љетње туристичке сезоне то посебно уочљиво јер је главна саобраћајница, која је уједно и најпрометнија (Тиват – Будва) у потпуности, цијелом својом дужином, реконструисана и представља једно велико градилиште које дочекује гро туриста који посјећују нашу земљу. Засигурно оставља један "горак укус у устима" свих туриста који овим путним правцем морају проћи. Додатно отежавајућа је и чињеница да овај путни правац малтене нема алтернативу и да смо сви ми принуђени да га користимо. Да ли је могло другачије, не знам, али оно што јесте нужно је да будемо стрпљиви, а на извођачима је обавеза да радове заврше у року како би идућа љетња сезона била спремна и без путних радова на овом правцу. Охрабрујуће су најаве да ће град Будва, као туристичка метропола, у годинама које су пред нама коначно добити заобилазницу. Сматрам да је овај капитални саобраћајни путни правац био приоритет у односу на булевар Тиват – Будва и да је прво тај пројекат требало реализовати2 – истиче Голубовић.
Када говори о броју регистрованих туристичких долазака у свим видовима смјештаја, он каже да смо за првих пет мјесеци имали 5,5 одсто више регистрованих долазака туриста.
"То је +31.376 регистрованих долазака више у односу на 2024. за исти упоредни период. Регистрованих ноћења имамо -7 одсто у односу на 2024. (-227.803 ноћења мање иностраних туриста). Међутим, само руски држављани су остварили 224.984 ноћења мање и то у приватном смјештају. Додајмо на то још 38.837 ноћења мање Украјинаца у приватном, и видјећемо да у суштини, немамо проблем ни са ноћењима јер уколико бисмо из упоредне анализе изузели туристе из ових тржишта да је број остварених ноћења незнатно већи у 2025. години" – каже Голубовић.
Наглашава да је истина да нам се мало краће задржавају гости него раније, али званична статистика говори у корист туристичких кретања када је Црна Гора у питању.
"Оно због чега сматрам да за објективно сагледавање туристичке статистике треба изузети држављане Русије и Украјне је чињеница да је веома велик број управо ових људи који су емигрирали у Црну Гору усљед рата током 2023. године ушао у званичну туристичку статистику и направио дисбаланс исте усљед које се може креирати искривљена слика о броју туристичких долазака и остварених ноћења" – истиче директор Центра за истраживање и развој туризма.
Голубовић каже да је карактеристика ове туристичке године да смо имали веома добру реализацију и попуњеност основних смјештајних капацитета у предсезони.
"Да смо одлично анимирали туристе са ваневропског емитивног тржиште да нас посјете. Ту прије свега мислим на Азију (Кина), блиски исток (Израел) и САД. Такође, Азербејџан је повезивањем аеродрома у Бакуу и аеродрома Тиват допринио томе да број туриста са овог тржишта рапидно порасте и драстично се увећа. И оно што је занимљиво да је управо приватни смјештај тај који је угостио највећи број туриста из Азербејџана. То нам говори да је одлука о привременом безвизном режиму био одличан потез Владе Црне Горе, а на иницијативу Министарства туризма" – рекао је он за "Дан".
Голубовић наглашава и да су одређена западноевропска емитивна тржишта такође остварила раст. Велика Британија у порасту (+2 одсто колективни, +23 одсто индивидуални), Француска у порасту (+9 одсто колективни, +27 одсто индивидуални), али је зато тржиште Њемачке, као једно од приоритетних, остварило пад од 8 одсто. Такође, скандинавске земље и број туриста са овог тржишта је у значајном паду. Тржиште САД-а је у порасту (+15 одсто колективни, +42 одсто индивидуални) – каже Голубовић.
Истиче да Србија, као традиционално најзначајније регионално емитивно тржиште, расте у индивидуалном +25 одсто, али пада у колективном -4 одсто.
"Е сад, мишљења сам да је код тржишта Србије конкретно, посматрајући статистику и реално стање на терену, заправо реалнија прича да се ове године врши значајно боља регистрација туриста са овог тржишта у приватном смјештају него ли што је заправо реалан раст броја долазака. Морам се оградити и рећи да је то мој субјективни осјећај који је креиран на бази онога што сам видио, али и чуо на терену" – рекао је он и истакао да вјерује да ћемо ову туристичку сезону, у најмању руку, успјети да изнесемо на начин да се остваре прошлогодишњи резултати када је приход од туризма у питању.
"Мислим да ћемо остварити и раст броја регистрованих туристичких долазака, али да ће број остварених ноћења остати на истом нивоу. Наравно, под условом да не буде негативних екстерних фактора који ће негативно утицати на туристичка кретања. Најсвјежији примјер тога је рат између Израела и Ирана који је довео до тога да смо од 13. јуна све до 1. јула у потпуности остали без долазака израелских туриста који су у првих пет мјесеци били пети по броју регистрованих туристичких долазака у колективном смјештају с оствареним растом од чак 88 одсто у односу на 2024." – закључује Голубовић.
