Док други броје милионе, Црна Гора затворила врата руским туристима
Само у првих пола године, Шпанију је посјетило преко 150.000 туриста из Русије који су потрошили 274 милиона еура, односно 1.768 еура по глави, што су приходи о којој Црна Гора као туристичка дестинација ове године може да сања.
Успјешност овогодишње туристичке сезоне у Црној Гори и даље је тема јавних дебата и док надлежни истичу да подаци са терена говоре да је у питању рекордна сезона, боља и од до сада најуспјешније 2019, те да су приходи на историјском максимуму, све чешће се може чути да ни посјећеност, а ни приходи нису добри, те да смо далеко од рекорда. Као један од главних аргумената о не тако успјешној сезони, истиче се недостатак туриста са источноевропског тржишта, односно Руса и Украјинаца који због ратних сукоба, али и санкција које је Црна Гора увела Русији, нису у могућности да дођу.
Према званичним подацима Туристичке организације Русије, готово 10 милиона руских држављана овога љета се одлучило да љетује ван граница своје земље. Када се погледају подаци, највише их иде у државе које нису увеле санкције, попут Турске, гдје их је ове године љетовало између пет и седам милиона, али и у Египат који је ове године посјетило чак 300.000 руских туриста.
Статистика као туристе види и странце који овдје живе
Директор Центра за истраживање и развој туризма Петар Голубовић недавно је, гостујући у јутарњем програму РТЦГ, истакао да са резервом треба узети податке о броју долазака, с обзиром да се у званичној статистици Монстата Руси и Украјинци који живе овдје, третирају као туристи.
– То су људи који живе међу нама, то су прије свега људи из Русије, Украјине који су се преселили код нас. Неки податак с којим је изашао и предсједник је да је то број од 60 хиљада људи што чини око 10 одсто становништва Црне Горе и то је велики број људи који утичу на економију, али их не можемо третирати као туристе – казао је Голубовић.
Када је ријеч о Западној Европи, Руси су овог љета били значајно бројнији у Шпанији. Иако је та држава увела санкције Русији, није остала имуна на посјете туриста са тог поднебља. Само у првих пола године, Шпанију је посјетило преко 150.000 туриста из Русије који су потрошили 274 милиона еура, односно 1.768 еура по глави, што су приходи о којима Црна Гора као туристичка дестинација ове године може да сања. Иако и Шпанија биљежи пад туриста са истока, у односу на 2019. када их је било преко 1,3 милиона, јасно је да није у потпуности затворила врата за то тржиште.
Такође, добром посјећеношћу Руса могу да се похвале и оближње државе попут Финске. Само у Финској у току ове године боравило их је око 1,2 милиона, а подаци из те земље говоре да су на дневном нивоу трошили 170 еура дневно по глави, односно, фински буџет су ојачали за преко 200 милиона еура.
Да и у региону неке државе убирају бенефите од туриста са истока, показује примјер Србије. Чињеница је свакако да Србија није увела санкције, али према подацима Амбасаде Руске Федерације у Београду, Србију је посјетило 33.656 руских гостију, што их ставља на треће мјесто одмах иза хрватских 36.060. Ипак, руски туристи су остварили 30.000 ноћења више него хрватски. По оствареном броју ноћења од руских туриста бољи су само гости из Републике Српске и Црне Горе.
Озбиљан раст туриста из Русије биљеже и Малдиви, Шри Ланка, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и Тајланд. Наиме, према подацима руске туристичке организације у УАЕ је боравило близу 300.000 туриста из Русије, а просјечно љетовање тамо, према руским туроператерима, износи око 1.900 долара за двоје. Тајланд је према истим подацима посјетило преко 200.000 туриста, а просјечна цијена љетовања је близу 2.500 долара. Ни Малдиви нису затворили врата Русима, па их је тамо љетовало око 50 хиљада, а просјечна цијена љетовања из Русије на Малдивима је 4.760 долара. У врху дестинација које овог љета посјећују Руси је и Куба. Преко 30.000 Руса посјетило је ову карипску земљу, а за љетовање тамо им је у просјеку требало око 3.330. Значајан број је посјетио и Сејшеле, Кипар и друге атрактивне дестинације.
И Летонија је попут Црне Горе рестриктивно поступила према Русима, па од почетка рата у Украјини биљежи драстичан пад руских туриста, иако су доминантно гости у тој држави били управо Руси.
Према подацима које је недавно саопштио министар економског развоја и туризма Горан Ђуровић, у првој половини године остварено је 453 милиона еура прихода од туризма. Он је тада утврдио да су приходи у првих шест мјесеци ове године 90 одсто већи него 2022, а 78 одсто већи него 2019.
Црна Гора биљежи и пад броја инвестиција из Русије, али и страних инвестиција у глобалу, због појединачних санкција што изазива страх код руских инвеститора да би им у наредном периоду могла бити конфискована имовина. Такође то утиче и на долазак туриста, а њихов долазак додатно отежава непостојање директних авио-линија између двије државе.
