Аеродроми Црне Горе и Албаније – ко се боље позиционира као регионално чвориште?

Аеродроми Црне Горе (АЦГ) током 2022, 2023. и 2024. године одобрили су скоро 30 милиона еура подстицаја авио-компанијама које су продужавале период летења ка Црној Гори, отварале нове линије или повећавале број ротација на постојећим рутама.

Током предстојеће зимске сезоне 2025/2026. чак осам авио-компанија одржаваће цјелогодишње линије са Аеродрома Подгорица ка 15 дестинација. На аеродрому у Тивту током цијеле године саобраћај ће реализовати најмање двије компаније, а постоји могућност да им се придружи и Turkish Airlines. Како тврде из АЦГ у одговору на питање „Дана“, Црна Гора се на тај начин позиционира као дестинација доступна 365 дана у години.

С друге стране, упоређујући са брзим растом туризма у Албанији, јасно је да авио-доступност игра огромну улогу. Док Црну Гору током цијеле године повезује осам компанија, Албанију са свијетом повезује чак 37. Тирана се тако профилисала као регионално чвориште са широм мрежом дестинација и стабилним летовима током читаве године.

Подгорица – 15 дестинација у зими 2025/26.
Према досадашњим најавама, на Аеродрому Подгорица током зиме 2025/2026. цјелогодишње линије одржаваће:

Air Montenegro (Beograd, Ljubljana, Rim, Cirih, Istanbul)
Air Serbia (Beograd)
Austrian Airlines (Beč)
Turkish Airlines (Istanbul)
Ryanair (London)
Wizz Air (Milano, Dortmund, Memmingen, Budimpešta)
Pegasus Airlines (Ankara, Izmir, Istanbul – Sabiha Gökçen)
LOT Polish Airlines (Varšava).
За Аеродром Тиват је потврђено да ће током цијеле године летјети Air Montenegro (Beograd, Istanbul) и Air Serbia (Beograd), док се чека одлука Turkish Airlines о увођењу зимских летова за Istanbul.

Поређење Тиране и Подгорице
Иако удаљени свега двјеста километара, аеродроми у Подгорици и Тирани развијали су се у различитим околностима.

Tirana International Airport: изграђен 1954–1957, отворен 1958. Писта дуга 2.750 м и широка 45 м, што омогућава слијетање wide-body авиона. Један модернизовани терминал, капацитета преко 10 милиона путника (2024). У приватном управљању компаније Kastrati Group до 2040. године.
Аеродром Подгорица: отворен 1977. године. Писта дуга 2.500 м, широка 45 м. Један терминал обновљен 2006. године, пројектован за око милион путника годишње. У потпуном државном власништву.
Ови подаци показују техничку предност Тиране, што се огледа у вишеструко већем броју путника. Ипак, Подгорица остаје кључна капија Црне Горе и има специфичну стратешку улогу у развоју саобраћајне инфраструктуре земље.

Тирана – 37 компанија и преко 10 милиона путника
На аеродром у Тирани слеће 37 компанија, укључујући највеће европске групације: Lufthansa, Air France–KLM, International Airlines Group (IAG), као и Wizz Air, Air Albania, Ryanair, easyJet, Turkish Airlines.

Ова разноврсност обезбјеђује да Тирана није ослоњена само на сезону, већ да има стабилну авио-понуду током читаве године према кључним европским и блискоисточним центрима.

Стратешки изазови за Црну Гору
Након увођења санкција и губитка директних летова за Русију, Црна Гора је изгубила преко 110.000 путника годишње. У љетњој сезони 2019. само ка Русији било је више од 50 недјељних летова.

Из АЦГ наглашавају да број цјелогодишњих рута зависи од интересовања путника, али и од спремности државе и самих аеродрома да уложе у такав вид повезаности.

Јасно је да је Тирана данас у предности када је ријеч о броју авио-компанија и понуди линија, али и да Црна Гора постепено гради позицију доступне дестинације током цијеле године. Предстојећи период биће одлучујући за стратешко јачање њене конкурентности у региону.

Рад АЦГ и резултати
АЦГ у 2026. годину улази са амбицијом да повећа број авио-линија и базираних авиона, уз могућност продужења радног времена аеродрома.

У периоду 1. јануар – 31. август 2025. године, Аеродроми Црне Горе опслужили су 2.199.936 путника – осам одсто више у односу на исти период рекордне 2024. године и 16 одсто више у односу на 2019. Такође је забиљежено 21.397 авио-операција, што је пет одсто више него прошле године.

Из АЦГ истичу да је раст резултат комерцијалне политике и подстицајне шеме креиране уз подршку Министарства саобраћаја.