Академски форум: Школе и факултети постају фабрике диплома, послушност важнија од знања

Институционални „канибализам“, прекомјерна бирократија, негативна селекција кадрова и све већи утицај личних и групних интереса озбиљно угрожавају образовни систем Црне Горе, упозорио је Академски форум Црне Горе, који окупља професоре Универзитета Црне Горе. Из овог удружења оцјењују да школе и факултети све више губе своју основну сврху, јер умјесто знања, креативности и критичког мишљења у први план долазе административне процедуре, формални резултати и очување постојећих структура моћи.

Како објашњавају из Академског форума, институционални канибализам представља процес у којем институција сопственим правилима, поступцима и унутрашњим сукобима постепено уништава управо оно због чега је основана.

Умјесто да служи грађанима и рјешава стварне проблеме, таква институција све више енергије и средстава троши на одржавање сопственог административног апарата.

Посебно упозоравају да се у таквом систему критичко мишљење доживљава као пријетња, нарочито када долази од независних појединаца који нису под контролом постојећих структура.

„Да би се очувао постојећи поредак, систем почиње да одбацује критичко мишљење, нарочито када оно долази од интелектуално и политички независних појединаца“, наводе из Форума.

Истовремено, како истичу, унутрашње интересне групе боре се за буџет, утицај и моћ, док се институционални ресурси све чешће користе за остваривање приватних и групних интереса.

Такво окружење погодује ширењу клијентелизма, кронизма, непотизма и корупције, уз стварање непотребних организационих структура.

Посљедица је постепено урушавање институција које формално настављају да постоје, али губе способност да испуњавају своју основну улогу, а временом и повјерење јавности.

Професори затрпани папирима, знање постаје споредно
Академски форум посебно указује на проблем хипербирократије у образовању.

Наставници и професори, умјесто да највећи дио времена посвећују ученицима, студентима, настави и научном раду, све више су оптерећени попуњавањем формулара, табела, извјештаја и планова.

При томе се успјешност образовних установа све чешће процјењује на основу административне уредности, а не стварног квалитета знања.

„Успјех образовне установе све чешће се мјери уредношћу документације, а не стварним нивоом знања, писмености, креативности и способности критичког мишљења. Васпитно-образовни процес тако постаје споредна активност“, упозоравају из Форума.

У таквим околностима, додају, критеријуми оцјењивања постепено слабе, квалитет образовања опада, а дипломе губе стварну вриједност.

Парадокс је, према њиховој оцјени, што институције које би требало да стварају знање својим начином функционисања управо то знање обезвређују.

Школе и факултети постају фабрике диплома и статистике
Из Академског форума упозоравају и да образовне установе све више личе на фабрике за полагање стандардизованих тестова, умјесто на мјеста на којима се развијају знање, разумијевање и самостално размишљање.

Посебно указују на појаву такозваног „псеудознања“, односно учења које се своди на механичко памћење информација ради полагања испита.

„Знање које се стиче искључиво ради механичког репродуковања информација може се означити као псеудознање“, истичу из Форума.

Објашњавају да такво знање најчешће не траје дуго, јер није засновано на разумијевању, повезивању чињеница и њиховој практичној примјени.

„Образовна институција тада престаје да производи образоване младе људе, оспособљене темељним и функционалним знањем, и почиње да производи првенствено статистику“, наглашавају.

Као посљедицу наводе инфлацију оцјена, диплома и формалног знања, док њихова стварна вриједност истовремено опада.

Негативна селекција: Послушни напредују, најбољи одлазе
Једну од најопаснијих посљедица институционалног канибализма, према оцјени Академског форума, представља негативна селекција кадрова.

Ријеч је о појави у којој систем награђује просјечност, послушност и прилагођавање надређенима, док истовремено занемарује или кажњава стручност, оригиналност и аргументовану критику.

„Када систем награђује просјечност и послушност, а занемарује или кажњава оригиналност, критичко мишљење, аргументовани отпор, строге критеријуме и научну и стручну компетитивност, он постепено потискује управо оне појединце који би могли допринијети његовом развоју“, поручују професори.

У таквом амбијенту, како објашњавају, најбољи наставници, професори и студенти све чешће напуштају систем или одустају од покушаја да га унаприједе.

Њихово мјесто заузимају они којима одговара постојеће стање, који не постављају питања и спремни су да прихвате сваки захтјев надређених.

На тај начин образовне установе не губе само квалитетне кадрове, већ и способност да се саме развијају и обнављају.

Из Форума упозоравају да се тако троше огромна средства на стварање привида образовања, док друштво постепено губи способност рационалног размишљања, критичког расуђивања и стварног напретка.

Претјерана централизација гуши иницијативу и троши новац
Академски форум указује и на проблем претјеране централизације институција, која, према њиховој оцјени, ствара три озбиљне слабости.

Прва је информационо загушење, када централни органи покушавају да одлучују о свему, због чега постају преоптерећени и све мање способни да доносе правовремене и квалитетне одлуке.

Друга је губитак локалне иницијативе, јер организационе јединице које за сваку одлуку морају тражити сагласност централе постепено престају да самостално размишљају и дјелују.

„Креативност и одговорност замјењују пасивност, апатија и пуко извршавање налога“, упозоравају из Форума.

Трећи проблем називају „ресурсним паразитизмом“, односно ситуацијом у којој предимензионирани централни апарат троши све више новца на администрацију, менаџмент, репрезентацију, брендирање и маркетинг, умјесто на непосредан развој образовања.

Како објашњавају, ови процеси међусобно се подстичу и стварају затворени круг из којег институције све теже излазе.

Рјешење је враћање знања, професора и студената у средиште образовања
Из Академског форума поручују да је децентрализација један од кључних предуслова за опоравак институција.

То, према њиховом ставу, подразумијева враћање стварне одговорности, самосталности и ресурса онима који непосредно обављају основне послове у образовном систему.

У пракси би то значило мање непотребне администрације, већу стручну аутономију наставника и професора, као и успостављање јасних критеријума који награђују знање, компетентност и резултате, а не послушност и формално испуњавање процедура.

„Централизација слаби аутономију, губитак аутономије подстиче пасивност, пасивност повећава зависност од центра, а раст централног апарата додатно исцрпљује ресурсе читавог система“, објашњавају.

Закључују да образовање мора поново постати усмјерено на ученике, студенте, наставнике и стварно знање, умјесто на бирократске структуре и административне показатеље.

„Институција или реформа која све више служи самој себи, а све мање сврси, нема будућности“, закључују из Академског форума Црне Горе.