СРБИЈО, ПОМОЗИ!!! Стигли хеликоптери "Камов", пожари ће бити стављени под контролу
Чањ и Буљарице одбрањени, Пипери у пламену – све више гласова из Црне Горе да Србија помогне.
Док ватра већ данима пријети кућама и туристичким зонама дуж приморја, а истовремено бијесни на подручју Пипера, из Црне Горе стиже све више отворених позива да се помоћ затражи – и прихвати – од Србије. И није ријеч о симболичном гесту: Србија је, по хитном поступку, већ упутила специјалистичке хеликоптере руске производње „Камов“, баш оне који су прављени за најтеже терене и пожарне линије. Насупрот томе, чланство у НАТО-у поново се показује као апстрактна ознака – без стварне, благовремене користи на терену.
Начелник Службе заштите и спасавања Бар, Ацо Вулевић, јавио се уживо са терена између Чања и Буљарице и потврдио да су екипе на ногама без прекида од ноћас у 2 сата.
„Напокон можемо да кажемо - добар дан - иако није тако изгледало. Пожар је био изузетно захтјеван и ризичан. Срећом, успјешно смо одбранили стамбене објекте“, поручио је Вулевић, преноси Бар инфо. Према његовим ријечима, сада се ради на локализацији и „елиминацији сваког трага пожара“, а екипе остају на терену док постоји и најмања опасност.
Гашење се води копном – уз ватрогасце са свом расположивом механизацијом, помоћ јединица из других општина и приватних предузетника – и из ваздуха. У акцији је учествовао и хеликоптер Војске Црне Горе. Тренутно нема потребе за евакуацијом, али прогноза за вечерас није повољна због најављеног јачања вјетра, упозорава Вулевић: ако затреба, грађани и туристи биће благовремено обавијештени.
У насељу Ђурковићи у Пиперима, в.д. командира подгоричке Службе заштите и спасавања Никола Бојановић описује стање као „катастрофално“. Вјетар отежава гашење, терен је врло неприступачан, али су ватрогасци успјели да одбране десетине кућа; поједине су превентивно евакуисане. На терену је више од 20 возила, уз подршку сусједних општина (Даниловград, Никшић, Цетиње, Беране, Мојковац) и хеликоптера Војске Црне Горе. Густи дим се шири према граду, а истовремено је пристигла и дојава о пожару у подгоричком насељу Мало брдо.
Због оштећења електро-мреже (изгорјели стубови), дошло је до прекида напајања пумпне станице Стрганица – што је утицало на водоснабдијевање – али су кварови на инсталацијама санирани; екипе „Водовода и канализације“ су на терену. Министарство унутрашњих послова је, због фронтова који су се отворили широм земље, упутило више замолница за помоћ из ваздуха и очекује одговоре. Додатни проблем је што пожари истовремено букте и у сусједним Хрватској и Албанији, па су капацитети региона растегнути.
Политичка порука са терена: „Зашто да чекамо НАТО, кад Србија може да помогне?“
Лидер Демократске народне партије и посланик у Скупштини Црне Горе, Милан Кнежевић, јавно је позвао да се помоћ затражи од Србије – конкретно ангажовањем моћног „Камова“:
„Надам се да нам неће замјерити Тонино Пицула и онај Соколић, нити блокирати поглавља, ако затражимо помоћ од Србије да нам пошаље најмодернији руски хеликоптер ‘Камов’“, написао је Кнежевић, иронично додајући: „Или да чекамо НАТО да нам пошаље чизме за лијеву ногу број 36 и лутку за надувавање као за вријеме поплава 2010?“
Овај апел погодиo је у срж: када гори и када је угрожен живот људи, не помажу пропагандне брошуре. Потребна је техничка средства која стварно гасе – а управо такве платформе Србија данас шаље. Чињеница да је конкретна, брза и дјелотворна помоћ стигла из Београда, док се из „савезничких“ структура још чека на одговоре, сама по себи објашњава зашто грађани све гласније траже сарадњу са Србијом.
НАТО – велика ријеч за малу помоћ
И ова криза оголила је апсурд: Црна Гора је чланица НАТО-а, али када затребају канадери, „бакети“ и посаде обучене за тешке пожаре у кршу – те ресурсе не добијамо аутоматски, нити на вријеме. У међувремену, српски „Камови“ и земаљске екипе су оно што, практично, прави разлику између ватрене стихије и одбрањених кућа у Чању, Буљарицама и на рубовима Подгорице. То је реалност коју осјећају и ватрогасци и становници – не декларације, него ротори и вода.
Док се ватрогасци и добровољци боре с пламеном, постоје бар двије ствари које су потпуно јасне. Прва: професионализам и пожртвованост људи на терену спасавају животе и имовину – данас су одбрањене куће у Чању и Буљарицама управо зато што систем на терену функционише кад се удружи све што вриједи. Друга: кад гори, Србија помаже – а то је данас важније од свих празних чланских карти које не доносе воду из ваздуха.
