Вакцина ипак услов за вртић: Уставни суд одлучио, родитељи поручују да борба тек почиње

Уставни суд Црне Горе одлучио је већином гласова, са пет гласова за и два против, да условљавање боравка дјеце у јавним и приватним вртићима спроведеном обавезном вакцинацијом није супротно Уставу. Суд је зато одбио иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности чланова 41 и 42 Закона о заштити становништва од заразних болести.

Према образложењу одлуке, изузетак постоји за дјецу код које је утврђена трајна медицинска контраиндикација за одређену имунизацију.

Уставни суд је као основни разлог прихватио став да заштита здравља дјеце и становништва представља легитиман циљ због којег законодавац може прописати обавезну вакцинацију. У одлуци се наводи да таква мјера, према оцјени Суда, штити и дијете које прима вакцину и друге особе које могу бити изложене заразним болестима, посебно дјецу која из медицинских разлога не могу бити вакцинисана.

Суд је имао у виду и податке о обухвату дјеце имунизацијом у Црној Гори, као и процјене ризика од ширења заразних болести, али и чињеницу да раније мјере, укључујући прекршајне санкције, по оцјени законодавца и Суда, нијесу дале очекиване резултате.

Због тога је закључено да је постојао „релевантан разлог“ да вакцинација буде прописана као услов за боравак у предшколским установама.

Међутим, управо питање права дјетета на предшколско образовање представља једну од кључних тачака због којих су предсједница Уставног суда Снежана Арменко и судија Фарук Ресулбеговић издвојили мишљење.

Њихов став суштински отвара питање да ли је законодавац, штитећи јавноздравствени интерес, истовремено нарушио друго право које је такође заштићено законом – једнаку доступност предшколског васпитања и образовања свој дјеци.

Арменко и Ресулбеговић указали су на Општи закон о образовању и васпитању и Закон о предшколском васпитању и образовању, којима је предвиђено да је предшколско васпитање и образовање једнако доступно сваком дјетету.

Посебно су указали на, како сматрају, несагласност између тих одредби и члана 42 Закона о заштити становништва од заразних болести, којим се вакцинација поставља као услов за боравак у вртићу.

„Законодавац је такво право на доступност предшколског васпитања и образовања другачије прописао оспореном одредбом члана 42 став 1 Закона, будући да је прописао да је услов за боравак дјеце у јавним и приватним предшколским установама да је спроведена обавезна вакцинација“, навели су Арменко и Ресулбеговић.

Према њиховом ставу, овдје се отвара озбиљно питање јединства правног поретка, јер један закон гарантује једнаку доступност предшколског образовања, док други ту доступност условљава испуњавањем додатног услова.

Предсједница Уставног суда Снежана Арменко посебно је нагласила да заштита јавног здравља јесте легитиман циљ, али да то само по себи не значи да се могу занемарити друга права дјетета.

„И поред неспорног легитимног циља заштите јавног здравља, законодавац није успоставио правичну равнотежу јер није омогућио доступност васпитања и образовања свој дјеци, иако је и оно од јавног интереса“, навела је Арменко.

Она је указала и на чињеницу да закон предвиђа могућност организовања предшколског васпитања и образовања код куће, али да надлежни орган није прописао начин на који би се та могућност у пракси остваривала.

То је једна од најозбиљнијих примједби издвојеног мишљења: ако држава одређено право дјетета услови једним захтјевом, онда би морала да обезбиједи и стварну, а не само формалну алтернативу дјеци која тај услов не испуњавају.

Иако је већина судија закључила да ограничење приступа вртићу не задире у саму суштину права на образовање у мјери која би била несразмјерна циљу заштите здравља, издвојено мишљење показује да ово питање није било правно једноставно нити једнозначно.

Управо због тога реакција родитеља који се противе оваквом рјешењу није занемарљива.

Анђела Анђић из НВО „Луча слободе“ изјавила је за Радио-телевизију Црне Горе да су родитељи „бијесни и разочарани“ одлуком Уставног суда и поручила да ће наставити борбу правним и другим законитим средствима.

„Ова одлука је срамна. Сви родитељи су бијесни и разочарани. Ми као удружење ћемо гледати да се боримо и даље свим правним и легалним средствима“, казала је Анђић.

Она је најавила и могућност организовања протеста, али је истовремено изразила незадовољство начином на који су, како тврди, представници родитеља третирани током поступка.

„Организоваћемо и протесте. То остаје сада да се договоримо, али не видим сврху протестовати када су се они оглушили на изјаве које смо им дали и документацију коју смо им приложили“, рекла је Анђић.

Она је навела да документација коју су доставили, према њиховом тумачењу, указује на ризике повезане са вакцинацијом и изразила незадовољство што њихови аргументи, како сматра, нијесу добили тежину коју су очекивали.

Родитељи, како је поручила, не намјеравају да се на овоме зауставе.

„Ми заиста не желимо да прихватимо ову одлуку“, поручила је Анђић.

Посебно је занимљива њена тврдња да су родитељи са којима је разговарала спремни да сносе и новчане санкције уколико њихова дјеца нијесу вакцинисана.

„Баш сам разговарала посљедњих сат времена са родитељима. Сви су спремни да плате казну уколико им дијете није вакцинисано“, казала је Анђић.

Она је најавила наставак правне борбе и захвалила судијама Снежани Арменко и Фаруку Ресулбеговићу на издвојеном ставу.

За родитеље који се противе обавезној вакцинацији као услову за вртић, суштина спора тако више није само питање вакцинације. Њихов аргумент се све више усмјерава на питање границе између јавног интереса и права родитеља и дјеце, као и на питање да ли држава, када ограничи приступ једној јавној услузи, мора истовремено обезбиједити стварну и доступну алтернативу.

И ту издвојено мишљење двоје судија има посебну тежину. Оно не доводи у питање легитимни циљ заштите јавног здравља, али поставља питање да ли је начин на који је тај циљ остварен у потпуности усклађен са осталим правима дјетета и унутрашњим правним поретком.

Другим ријечима, одлука већине јесте донесена, али правна и друштвена расправа очигледно није завршена.

Сам Уставни суд је прије одлучивања одржао јавну расправу на којој су разматрани правни, медицински и епидемиолошки аргументи, као и питања права и развоја дјетета.

Одлука ће, након што прође Редакциону комисију, бити објављена у „Службеном листу Црне Горе“ и на интернет страници Уставног суда. Евентуална повреда права начином примјене закона у појединачном случају може, како је наведено, бити предмет уставносудске контроле кроз уставну жалбу након исцрпљивања дјелотворних правних средстава.

За сада је извјесно једно: родитељи који се противе оваквом рјешењу најављују да неће одустати, а издвојено мишљење двоје судија оставило је отвореним озбиљна питања о односу јавног здравља, права дјетета и једнаке доступности предшколског образовања.