Тек што су се Бошњачка странка и ДПС упецали на „Ђенерала“, а Основно државно тужилаштво у Бару самоиницијативно отворило предмет, Весна Братић је одлучила да надлежнима мало олакша посао. И одмах им доставила нови случај. Додуше, осумњичени је преминуо прије више од једног вијека, али ваљда то није разлог да се истрага не прошири.
Бар ових дана, судећи по количини саопштења, забринутости и институционалне будности, живи своје златно доба музичко-историјске форензике.
Јуче смо на „Барском порталу“ писали да су се поједини медији, потом Бошњачка странка, а онда и ДПС „упецали као кленови“ на пјесму „Ђенерале, ђенерале“, изведену на концерту „Фенечких бисера“ поводом десет година од освећења Саборног храма Светог Јована Владимира.
У међувремену је ОДТ Бар формирало предмет по службеној дужности како би утврдило постоје ли у радњама неког лица елементи кривичног дјела.
Дакле, истрага о пјесмама је почела.
А кад се једном крене тим путем, ред је бити темељан.
Управо ту на сцену ступа бивша министарка просвете, науке, културе и спорта Весна Братић, која је читаву ствар подигла на један сасвим нови — и историјски знатно захтјевнији — ниво.
Братић је на Фејсбуку поручила:
„Молим ОДТ Бар да се постхумно процесуира особа која је изјавила сљедеће: ‘Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе’ у Бару, јануара 1878. године након ослобођења од освајача чије име нећемо помињати из разлога политичке коректности. Може нам се неко наљутит.“
А да тужилаштво не би губило драгоцјено вријеме на идентификацију „осумњиченог“, Братић је приложила и додатне податке:
„Наречена особа је рођена на Цетињу од оца Мирка (Станкова) и мајке Стане рођене Мартиновић. Ради лакше идентификације, слика у прилогу“, написала је Братић уз фотографију краља Николе.
Е, сад је ствар већ озбиљна.
Јер ако смо дошли до фазе у којој стихови и пјесме у Бару захтијевају политичка саопштења, згражавања и тужилачке провјере, онда би заиста било крајње неодговорно ограничити истрагу само на 2026. годину.
Треба ићи до краја.
Односно — до 1878.
Архиве постоје.
Свједоци, додуше, нешто слабије.
Осумњичени такође није доступан државним органима већ дуже вријеме, али је Братић, ето, доставила фотографију ради лакше идентификације.
А ту је и спорна реченица.
„Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе.“
По данашњим стандардима политичке узнемирености, материјала за ванредна саопштења има напретек.
Прво треба утврдити зашто је море названо баш „српским“.
Затим ко је дозволио да се то изговори у Бару.
Па да ли је постојала пријава скупа.
И најважније — како су реаговали тадашњи Општински одбори ДПС-а и Бошњачке странке.
Ту би истрага, истина, могла наићи на одређене процедуралне тешкоће.
Али не треба одустајати.
Јер послије јучерашњег дана постало је јасно да једна пјесма може да произведе више политичких саопштења него понека сједница Скупштине.
Прво се на друштвеним мрежама „указао“ Ратко Младић у пјесми која је настала као пјесма о Вељку Раденовићу. Потом се огласила Бошњачка странка. Онда је ОДТ формирало предмет. Па је ДПС затражио „ажурнији ангажман“ надлежних органа и упозорио на „мрачне идеологије“.
И баш када се учинило да је списак забринутих комплетиран — Братић је отворила архиву.
И извукла краља Николу.
Сада, дакле, ОДТ има прилику да покаже да нема селективности.
Ако се већ провјерава шта се пјевало у Бару 2026, можда није згорег провјерити ни шта се говорило у Бару 1878.
Посебно јер је „осумњичени“, судећи по приложеном материјалу, оставио прилично јасан траг.
Нема потребе за препознавањем лица.
Весна је доставила фотографију.
Остаје још само да се утврди гдје је био ДПС када је краљ Никола изговорио спорну реченицу, зашто Бошњачка странка није благовремено реаговала и ко је заказао у институционалном систему Црне Горе те давне 1878. године.
Док се то не разјасни, грађанима Бара препоручујемо крајњи опрез.
Нарочито при пјевању.
А можда и при читању историје.
Јер, како је кренуло, никад се не зна шта би следеће могло да постане предмет.
А краљ Никола?
Он за сада ћути.
Што му је, у оваквој атмосфери, вјероватно и најпаметније.
Ђенерале, Ђенерале...
М. Лутовац