Зебња расте: Гориво скаче и до 31 цент, а план државе се не види
Док се већ најављује да би од понедјељка цијена евродизела могла порасти и до 31 цент по литру, а бензина око 15 центи, међу грађанима Црне Горе се шири осјећај зебње који лако прераста у панику.
Ово, дакако, није уобичајено поскупљење. Ријеч је, без дилеме, о најави удара који пријети да се прелије на сваку касу, сваки транспорт и сваку породицу у држави.
У исто вријеме, глобална економија потресена је због затварања Ормуског мореуза, једне од кључних тачака свјетског снабдијевања нафтом. Док у региону засједају највиши државни форуми, доносе се хитне мјере и тражи одговор на кризу која се убрзано развија, у Црној Гори изостаје јасан сигнал да постоји план.
Нафтне компаније већ биљеже губитке и до 8.000 долара по цистерни дизела, што је директна посљедица застарјеле уредбе из 2002. године, која више не одговара реалности тржишта. У таквим околностима, упозорења о могућем ограничавању продаје звуче као озбиљан аларм, а не као пуки притисак. Тако сценарио редова на бензинским пумпама, за који се вјеровало да припада прошлости, поново постаје реална могућност.
Ситуацију додатно усложњава најава блокаде граничних прелаза од стране превозника за 23. март. Најављује се да би могла бити блокирана и Лука Бар. Уколико до тога дође, постојеће залихе горива могле би бити довољне тек за три до четири дана. Такав развој догађаја неминовно би изазвао ланчану реакцију – од поремећаја снабдијевања до раста цијена основних животних намирница.
Упркос свему, стиче се утисак да институције ситуацију посматрају као пролазни проблем, а не као кризу која захтијева хитну и одлучну реакцију. У временима неизвјесности, грађани не очекују оптимистичне изјаве, већ конкретне потезе, јасну комуникацију и осјећај сигурности да систем функционише.
Док државе у окружењу већ смањују акцизе и усклађују цијене на недјељном нивоу, Црна Гора се и даље ослања на механизме старе двије деценије. Најављено смањење акциза од око 11 центи, иако може донекле ублажити удар, дјелује недовољно у односу на размјере проблема.
Економска логика говори да би дио губитака од смањења намјета био надокнађен кроз већи приход од ПДВ-а, услед више набавне цијене. Због тога упорно задржавање постојећег система, у тренутку када привреда већ трпи притисак, може произвести више штете него користи.
Криза у Ормуско мореузу траје већ седмицама. Времена за одлагање више нема. Уколико изостане брза и промишљена реакција, понедјељак неће означити само нови цјеновник на пумпама, већ почетак дубље економске неизвјесности чије ће посљедице осјетити сви.
