Ко је сахранио „Приморку“? Бивши радници сјутра поново излазе на улицу

Бивши радници „Приморке“ сјутра излазе на протест у центру Бара. Послије деценија чекања траже од државе одговоре о својим потраживањима, али и о одговорности за пропаст фабрике која је некада била један од стубова привреде града

Бивши радници „Приморке“ сјутра, у недјељу 23. августа, излазе на протест у центру Бара, незадовољни чињеницом да њихов вишедеценијски проблем и даље није ријешен. Представник бивших радника Един Бегзић саопштио је да је протест пријављен полицији и да ће саобраћај кроз центар бити преусмјераван алтернативним правцима.

Радници су 18. августа упутили захтјев за хитан састанак премијеру Милојку Спајићу и главном специјалном тужиоцу Владимиру Нововићу. Од надлежних траже да се коначно утврди шта ће држава предузети поводом њихових потраживања, али и због чега Специјално државно тужилаштво годинама није окончало поступање по њиховим кривичним пријавама, иако су, како наводе, доставили стотине страница документације.

Бегзић је најавио да ће, уколико не буде реакције државе, радници и чланови њихових породица наставити протесте, укључујући и свакодневну блокаду кружног тока код Основне школе „Мексико“ на магистралном путу Бар–Улцињ.

Сјутрашњи протест поново отвара много шире питање – како је могуће да за пропаст једног од најзначајнијих привредних субјеката у историји Бара и даље нема коначног одговора о одговорности?

„Приморка“ је основана далеке 1927. године као фабрика за прераду маслина и производњу маслиновог уља. Послије национализације наставила је развој, а временом је израсла у једног од носилаца прехрамбене индустрије у Црној Гори.

У фабрици се производило маслиново и друго јестиво уље, сокови, хљеб и пециво, а производи су пласирани и преко мреже малопродајних објеката. „Приморка“ је имала модернизоване производне линије, савремену пекару и фабрику сокова, док је њен сок од дивљег нара постао један од препознатљивих производа.

Тај производ је освајао признања на међународним изложбама – међу њима и признање „Monde Selection“ у Женеви 1972. године, награду у Паризу 1973. и злато у Загребу 1985. године.

„Приморка“ је 1985. године имала више од 600 запослених, а према подацима објављеним у новијим прегледима њен број радника у једном периоду достизао је и око 1.400. Само је њена пекара имала капацитет од око 1.400 килограма хљеба на сат, док се наводи и производња од око 40.000 хљебова дневно.

Управо због тога данас још снажније одјекује питање како је предузеће са таквом традицијом, инфраструктуром, производним програмом и људима завршило у стечају.

Стечај „Приморке“ уведен је 2008. године.

Након приватизације, случај је добио и судски епилог који до данас није престао да изазива питања. Виши суд у Подгорици је 2019. године потврдио оптужницу СДТ-а против шесторо окривљених у предмету „Приморка“. Тужилаштво их је теретило за злоупотребу пословања у привреди и тврдило да је буџет оштећен за 6,6 милиона евра. Према наводима оптужнице, новац који је требало да буде усмјерен на оживљавање „Приморке“ коришћен је за покривање кредита других компанија.

То су тужилачки наводи и оптужбе, а не правоснажно утврђена кривица. Управо зато остаје отворено питање шта се са тим предметом дешавало након потврђивања оптужнице и зашто јавност годинама није добила коначан одговор.

Посебно забрињавају подаци о ономе што је остало од некадашњих производних капацитета. У јавности су објављене информације да су бројне машине и постројења завршили као старо гвожђе, међу њима дијелови фабрике сокова, линија за сок од нара, лабораторија, пунионица јестивог уља, хладњача, најновија линија за производњу маслиновог уља, складишта и други погони.

Због свега тога сјутрашњи протест бивших радника није само питање неисплаћених обавеза. То је и питање односа државе према једном од највећих привредних губитака који је Бар доживио.

На њихову страну стао је и посланик Демократа и барски одборник Момчило Лековић, који је поручио да без утврђивања одговорности за пропаст „Приморке“ нема ни пуне правде у Црној Гори.

Лековић је подсјетио да је са представницима бивших радника иницирао да се приватизација „Приморке“ отвори пред скупштинском Комисијом за праћење и контролу поступка приватизације. Тражио је испитивање начина на који је фабрика уништена, рјешавање питања социјалног програма и отпремнина, али и утврђивање одговорности за евентуалне незаконитости и злоупотребе.

Према његовој оцјени, људи који су годинама радили у „Приморци“ не траже привилегије, већ оно што су зарадили – правду, истину и достојанство.

И ту се долази до суштине.

Може ли случај „Приморке“ заиста да остане без одговорних?

Ако је некадашња фабрика имала стотине запослених, развијене производне капацитете, познате производе и тржиште, ако су постојали планови њеног даљег развоја, а затим су услиједили приватизација, стечај, гашење производње и распродаја или уништавање опреме – онда јавност има право да зна ко је доносио кључне одлуке и шта се са имовином предузећа дешавало.

Посебно јер су о „Приморци“ годинама писали медији, говорило се о приватизацији, кредитима, управљању предузећем, стечају и бројним сумњама које су у једном тренутку довеле и до оптужнице.

Да ли је нешто у међувремену застаријело, за које конкретно дјело и због чега – то не би требало да буде ствар новинарских процјена, већ јасан одговор надлежних институција.

Ако није било довољно доказа, јавност заслужује да то чује.

Ако је било незаконитости, заслужује да зна ко је за њих одговоран.

А ако су поступци предуго трајали, онда је и питање зашто.

У међувремену, генерације радника су остариле. Неки од оних који су деценије провели у фабрици нијесу дочекали да виде исход своје борбе. Њихове породице и данас чекају одговоре.

За Бар је „Приморка“ много више од једног стечајног предмета. Била је један од симбола индустријског развоја града и дио живота великог броја породица.

Зато ће сјутрашњи протест бити и подсјећање да се иза бројева, стечајних поступака и тужилачких предмета налазе људи који су свој радни вијек оставили у фабрици.

Бивши радници сјутра поново излазе на улицу. Држава је на потезу да одговори шта ће бити са њиховим правима, али и да ли ће коначно бити стављена тачка на питање одговорности за пропаст „Приморке“.

Дијана Обрадовић