Од политичких тензија до економске стварности: Црна Гора и даље највише зависи од Срба и Руса

„Дан“ је јуче објавио нове податке МУП-а: Срби најбројнији међу странцима, Руси други. Само из Русије у Црну Гору од 2022. до 2025. стигло је 373,84 милиона евра директних инвестиција

Против природе се не може. А бројке које ових дана стижу из црногорских институција управо то показују – без обзира на политичке тензије, дневну реторику и одлуке које су посљедњих година отежавале живот и пословање грађана Србије и Русије у Црној Гори, везе са тим тржиштима и људима не могу се избрисати политичком одлуком.

„Дан“ је јуче објавио податке које је том листу доставило Министарство унутрашњих послова, а према којима у Црној Гори тренутно 99.562 страна држављанина има регулисан боравак.

Најбројнији су држављани Србије – 25.556, слиједе држављани Русије са 19.947, док је држављана Турске 10.902.

Када је ријеч о руским држављанима, 5.955 их има привремени боравак, 11.927 продужени привремени боравак, док 2.065 има стални боравак.

Ови подаци су посебно занимљиви ако се упореде са посљедњих неколико година, током којих је Црна Гора увела санкције Русији, отежала услове боравка и пословања, а затим најављивала и нова ограничења.

Процјене које је раније објављивао „Дан“ показивале су да је Црну Гору у претходном периоду напустило више од 14.000 руских држављана, док су многи од њих нови дом пронашли управо у Србији.

Ипак, упркос том одливу, Руси су и даље друга најбројнија група страних држављана у Црној Гори.

Руски новац није био „политичка категорија“
Посебну тежину имају подаци о економском ефекту руског присуства.

Према подацима Централне банке Црне Горе, укупан прилив директних инвестиција из Русије од 2022. године износио је 373,84 милиона евра. Само у 2022. години руски прилив био је 127,1 милион, у 2023. 112,5 милиона, у 2024. 100,1 милион, док је у 2025. пао на 33,98 милиона евра.

Пад је драматичан и директно се поклапа са периодом санкција и ограничења. Према подацима које је објавио „Бизнис.ме“, руски прилив инвестиција у Црну Гору у 2025. био је 73,28 одсто мањи него 2022. године.

То су стотине милиона евра које су ушле у црногорску економију.

И није ријеч само о куповини некретнина. Руски држављани су отварали компаније, запошљавали људе, трошили новац у трговини, угоститељству, туризму и другим услугама.

Још 2022. године тадашње Министарство финансија саопштило је да су приходи од ПДВ-а у првих девет мјесеци те године били 171,6 милиона евра већи него у истом периоду 2021. године, а 127,7 милиона изнад плана. Тада је експлицитно наведено да су повећани доласци руских и украјинских држављана кроз приватну потрошњу, туризам, трговину и инвестиције допринијели расту прихода.

Тачан износ који се може приписати само њима није било могуће издвојити јер статистички систем није имао такву категорију.

А шта Црна Гора ради са људима који јој требају?
Овдје долазимо до суштине.

Црна Гора има хроничан недостатак радне снаге, посебно у туризму, угоститељству, грађевинарству и другим услужним дјелатностима. Влада је за 2026. годину одобрила готово 29.000 дозвола за запошљавање странаца, од чега је највише предвиђено управо за смјештај и исхрану и грађевинарство.

Истовремено, из земље одлазе људи који су већ дошли, уложили новац, основали фирме, купили некретнине и укључили се у економски живот.

Разлози су добро познати: санкције према Русији, све строжији прописи о странцима, проблеми са банкама, администрацијом, пословањем и најаве или увођење визних ограничења.

Економиста и бивши министар финансија Александар Дамјановић недавно је управо упозорио да црногорска економија, као привреда доминантно ослоњена на услуге и туризам, мора стварати услове за долазак и несметан боравак странаца, посебно у условима хроничног недостатка радне снаге.

То је економска реалност.

А реалност је понекад тврдоглавија од политике.

Срби и Руси као економска неминовност
Посебно је занимљив број држављана Србије.

25.556 људи из Србије има регулисан боравак у Црној Гори.

Они су прва група међу страним држављанима и далеко су испред свих осталих.

Руси су други са готово 20.000.

То није статистика коју треба тумачити као политички став, већ као чињеницу о географији, историји, породичним везама, језику, капиталу, туризму и економији.

Црна Гора не може да промијени чињеницу да су Срби и Руси њени најбројнији страни становници.

Не може да промијени ни чињеницу да су Срби традиционално једно од најзначајнијих тржишта за црногорски туризам, као што не може да занемари економски значај руског капитала и потрошње.

Зато је свака политика која те односе посматра искључиво кроз призму геополитичких сукоба дугорочно неодржива.

Црна Гора мора да има своју спољну политику и међународне обавезе, али мора да има и економску памет.

Не може држава која живи од туризма да се понаша као да јој није стало одакле јој долазе гости.

Не може економија која има мањак радне снаге да отежава долазак људима који желе да раде.

Не може мала држава да одбија капитал, потрошњу и тржишта која су јој годинама била важна.

Црна Гора не може живјети од свађа са најближима
Проблем је што је у Црној Гори посљедњих година политика често била испред економије.

Однос према Србији и Русији постао је дио ширих политичких и геополитичких спорова, иако су економски интереси Црне Горе често говорили нешто сасвим друго.

Није потребно бити политички аналитичар да би се видјело да Црна Гора не може дугорочно да живи од сукоба са најближим окружењем.

Србија је непосредни сусјед, огромно тржиште, земља са којом Црну Гору повезују породичне, културне, историјске и економске везе.

Русија је деценијама била једно од важних тржишта за црногорски туризам и извор значајних инвестиција.

Истовремено, подаци показују да одлазак Руса већ има своју цијену.

Ако је у само четири године руски инвестициони прилив пао са 127,1 на 33,98 милиона евра, онда то није питање идеологије. То је питање новца, инвестиција, радних мјеста и економске политике.

И зато би било добро да се у Подгорици коначно схвати једноставна ствар: Црна Гора не може да гради будућност тако што ће правити непријатеље тамо гдје има природне и економске партнере.

Нико не тражи да Црна Гора напусти своје међународне обавезе.

Тражи се нешто много једноставније – да држава води рачуна о сопственом интересу.

А сопствени интерес је да јој долазе туристи, да странци отварају компаније, да се улаже, да се запошљавају људи и да новац циркулише кроз црногорску економију.

Западна подршка Црној Гори може бити значајна у политичком и институционалном смислу, али туристички и економски интереси Црне Горе не могу се свести на један геополитички правац. Црна Гора мора сарађивати са свима од којих њени грађани имају корист.

Против природе се не може
Бројке су овдје најбољи аргумент.

Скоро 100.000 странаца са регулисаним боравком. На врху Срби, затим Руси и Турци. Стотине милиона евра руских инвестиција. Значајан допринос приватне потрошње и ПДВ-а. Велики број странаца неопходан црногорском тржишту рада.

И онда се поставља питање – шта је паметније: отварати врата људима који желе да дођу, раде, троше и улажу или их административним и политичким препрекама слати у Србију, Шпанију, Италију и друге земље?

Одговор би морао бити јасан.

Црна Гора ће прије или касније морати да се врати политици економског прагматизма и да односе са Србијом и Русијом постави на ниво који одговара њеним стварним интересима.

И не само због политике.

Због туризма. Због инвестиција. Због радне снаге. Због трговине. Због грађана који од тих послова живе.

Током ере Мила Ђукановића и ДПС-а створена је политика дубоког политичког дистанцирања од Русије, а односи са Србијом су годинама били оптерећени тешком политичком реториком и одлукама Подгорице које су у најмању руку биле неријатељске, попут оне о срамном признању лажне државе "Косово". Послије промјене власти многи су очекивали да ће то вријеме остати иза нас.

Ако се данас поново стварају баријере за људе из Србије и Русије, онда је очигледно да тај заокрет није завршен.

Можда је вријеме и за политичко преиспитивање свега што је рађено претходних година.

Не због било кога другог, већ због Црне Горе.

Јер држава која живи од туризма и услуга мора да поштује своја тржишта, своје госте и своје економске партнере.

Против природе се не може. А црногорска природа, географија, историја и економија упорно показују исту ствар - Србија и Русија нијесу пролазна политичка епизода, већ простор са којим Црна Гора има трајне везе.

Што прије се политика са тим помири, прије ће и економија продисати.

Д. Обрадовић