Нови Закон о странцима донио велике промјене: Све мање Руса у Црној Гори, Турака све више

Нови Закон о странцима, раније уведене санкције према држављанима Русије, као и најаве увођења визног режима према тој земљи, значајно су утицали на промјену структуре странаца који бораве у Црној Гори. Према процјенама и подацима надлежних институција, број руских држављана у нашој земљи је у опадању, док истовремено расте број држављана Турске.

Према информацијама до којих је дошао „Дан“, Црну Гору је у посљедњих неколико година напустило више од 14.000 руских држављана. Као најчешћи разлози за одлазак наводе се отежано пословање, рестриктивне мјере и високи трошкови живота.

Већина оних који су напустили Црну Гору преселила се у Србију и Шпанију. Србија је посебно привлачна због флексибилнијих услова за пословање, нарочито у ИТ сектору, док Шпанија привлачи повољнијим административним и економским условима.

Прије овог таласа исељавања, у Црној Гори је било регистровано више од 20.000 руских држављана који су у земљи боравили по основу власништва над некретнинама, спајања породице или привременог боравка.

Према подацима Министарства унутрашњих послова са краја прошле године, у Црној Гори је боравило око 100.000 странаца са регулисаним статусом, што представља приближно 15 одсто укупног становништва. Број се, у зависности од периода пресјека података, кретао између 99.600 и 100.800 лица.

Када је ријеч о структури странаца, примјетне су значајне промјене. Иако су руски држављани и даље међу најбројнијим странцима у Црној Гори, њихов број је у паду, док број држављана Турске биљежи континуирани раст.

Према званичној статистици с краја прошле године, најбројније групе странаца са регулисаним боравком биле су:

– Србија – 24.538 лица;
– Русија – 21.153 лица;
– Турска – 13.396 лица.

Посебно је упадљив раст броја држављана Турске, с обзиром на то да их је крајем 2023. године било око 9.400.

Саговорници упозоравају да су данас ти односи вјероватно другачији, имајући у виду наставак одлива странаца, прије свега руских држављана.

Монстат је и раније указивао да се подаци Министарства унутрашњих послова заснивају на административним евиденцијама издатих дозвола за боравак, што се разликује од методологије класичног пописа становништва. То значи да одређени број странаца и даље посједује важеће дозволе, иако већи дио године физички не борави у Црној Гори.

Србија привлачна за пословање

Као један од главних разлога због којих се руски држављани одлучују за пресељење у Србију наводе се повољнији услови за пословање и једноставније финансијске процедуре.

Србија је задржала либералнији режим уласка и боравка за руске држављане, док су банкарске процедуре значајно једноставније него у Црној Гори, чији банкарски сектор досљедно примјењује европске санкционе пакете и строге контроле поријекла новца.

Према посљедњим доступним подацима, у Србији тренутно привремени боравак има више од 48.000 држављана Русије. Значајан број нових захтјева односи се управо на лица која су раније имала регулисан боравак или развијене послове на црногорском приморју.

Истовремено, Србија биљежи и раст броја додијељених држављанстава руским држављанима. Само у првих пет мјесеци ове године српски пасош добила су 44 руска држављанина, док је од 2022. године до средине 2026. године тај број премашио 300.

Највећи број Руса који из Црне Горе прелазе у Србију пререгиструје своје ИТ компаније или предузетничке радње у Београду и Новом Саду, користећи погодности које нуди систем јединствене радне и боравишне дозволе.

С друге стране, Црна Гора је, у процесу усклађивања са визном и безбједносном политиком Европске уније, пооштрила услове за боравак и пословање одређених категорија странаца, што је додатно утицало на промјене у структури страних држављана који живе и раде у земљи.

(ДАН)

Фото: AI