Масакр у Бару (осам деценија касније): СДТ добило допуну пријаве и нове доказе

Убијена најмање 452 регрута албанске и бошњачке националности, потврђују званични војни извори

Специјалном државном тужилаштву (СДТ) Црне Горе недавно је достављена допуна кривичне пријаве, која је крајем фебруара 2025. године поднијета против непознатих старјешина и припадника Десете црногорске ударне бригаде, због злочина извршеног у Бару 1. априла 1945. године над присилно мобилисаним регрутима Народноослободилачке војске Југославије, претежно албанске и бошњачке националности, поријеклом са Косова и Метохије.

„Званични, војни, подаци (Војни архив у Београду) потврђују да се масакр у Бару неспорно догодио и да се жртве надаље не могу негирати. Ови извјештаји, упућени вишим командама, носили су и ознаку ‘повјерљиво’ или ‘строго повјерљиво’. Убијена су најмање 452 регрута албанске и бошњачке националности, док је њих 104 рањено. Егзекуцију су извели припадници X црногорске ударне бригаде којој су регрути предати на спровођење од Скадра до Бара. Ради се о истој бригади чији су припадници и на Цетињу, новембра 1944. године, извршили ратни злочин над цивилним становништвом. Неколико партизанских генерала је касније осудило тај злочин назвавши га ‘метком ђака поновљача’”, навео је данас Александар Саша Зековић, активиста сјећања и члан Грађанске иницијативе „21. мај“.

 „Бројни косовски и албански историчари, универзитетски професори и активисти за људска права користе податке о много већем броју убијених, али сам се, као подносилац кривичне пријаве СДТ-у, држао званичних, доступних података из неспорних војних извора.

Допуном пријаве доставио сам изводе из књиге ‘Сјећања, размишљања, реаговања’, аутора Бошка Ђуричковића, у издању Војноиздавачког и новинског центра Београд 1990. Цијеним да је књига корисна за даље поступање у конкретном предмету и расвјетљавање догађаја. Ђуричковић је спровео и водио првобитну истрагу и установљено је оно што је навео у својим мемоарима. Истрага је касније настављена у Београду ‘када су предузете и одређене мјере кажњавања’.

„Ђуричковић је иначе био политички комесар Приморске оперативне групе у чијем је саставу, од средине фебруара 1945, остала само X црногорска бригада. Једно вријеме, које укључује и догађања у Бару, по сопственом признању, је био и њен командант”, додао је Зековић.

„Народни херој Југославије и генерал Југословенске народне армије (ЈНА) Бошко Ђуричковић, у својој мемоарској књизи потврђује да се масакр у Бару догодио”, истиче Зековић.

„Ђуричковић је навео да је један регрут албанске националности, у непосредној близини Бара, испред Бискупије, током одмора, убио црногорског спроводника. Остали спроводници нијесу успјели да идентификују одговорног. ‘Ту се догодио инцидент који је касније ескалирао у тешку трагедију’, оцијенио је Ђуричковић" - преноси Зековић.

„Убрзо послије масакра у Бару, Приморска оперативна група је расформирана. Ђуричковић у својим мемоарима, као кључни претпостављени старјешина, потврђује да се инцидент догодио, да је спроведена истрага која је касније настављена у Београду, конкретно наводи број убијених и рањених регрута, потврђује да су погубљени од стране X црногорске ударне бригаде као и неселективност у поступању уз навођење могућих мотива таквог поступања према Албанцима и Бошњацима регрутованим са Косова”, наводи даље Зековић.

Он је указао и да СДТ има начина да обезбиједи приступ постојећој архивској грађи у земљи и иностранству, али и да дође до нових сазнања „која ће помоћи расвјетљавању смрти толиког броја регрута”.

„У прилог томе иде и недавни позив Европске комисије ‘да се отворе архиве које се тичу бивших република Југославије, те да се омогући приступ досијеима бивше југословенске тајне службе и тајне службе ЈНА како би се темељно истражили и евентуални злочини из комунистичког периода.

Одлучна борба против историјског ревизионизма, да би била прогресивна и успјешна, треба да подразумијева престанак негирања или ћутања о злочинима над невиним цивилним жртвама рата и поратног периода који су страдали из идеолошких или класних разлика”, закључио је Зековић.