Информације које су данас објављене у вези са инцидентом у Подгорици, у којем је наводно био умијешан Данило Мандић, братанац и члан обезбјеђења предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, показују да је читава прича била неутемељена и, по свему судећи, циљано усмјерена ка политичкој дискредитацији шефа парламента у тренутку његове, евидентно све веће популарности.
Дарко Перовић и Арис Турковић, лица која су била означена као жртве наводног напада, пред тужиоцем су категорички негирали да их је Мандић ранио. Турковић је навео да се не сјећа догађаја од 19. априла, да су те вечери у локалу конзумирали велике количине алкохола и да му је у једном тренутку позлило, након чега се пробудио код куће са болом у нози. Изричито је изјавио да не зна како је повреда настала и да нико није вршио притисак на њега у вези са исказом. Није се придружио кривичном гоњењу.
С друге стране, Перовић је такође негирао да га је Данило Мандић ранио и додао да је полиција вршила притисак на њега да окриви Мандића за покушај убиства. Управо због те тврдње, полиција је најавила подношење кривичне пријаве против њега.
Адвокат Данила Мандића - Мироје Јовановић изјавио је да наводно крвавог обрачуна заправо није ни било, што додатно потврђује неоснованост читавог случаја. Отуда, како је рекао, није могло ни бити полицијског увиђаја.
Упркос овим чињеницама, поједине политичке партије као што су ДПС, СД и УРА, похитале су да у јавности затраже смјену Андрије Мандића, користећи непроверене информације и наводе као повод за политички напад. Одређен је и притвор до 30 дана братанићу предсједника Скупштине, али без икаквих материјалних доказа да је Данило Мандић користио оружје или службено возило.
Постаје све јасније да је покушај подвале пропао. Јавност је свједок да су тврдње о наводном оружаном обрачуну демантоване од стране самих „жртава“, и да је случај конструисан на климавим основама — без чињеница, без свједока и без мотива.
У тренуцима када је Црна Гора на преломној тачки институционалног уређења, овакве политичке манипулације не служе никоме. Не само да подривају повјерење у правосудне органе, већ и урушавају озбиљност политичког дискурса. Данило Мандић заслужује пуну рехабилитацију у јавности, а политички актери позив на већу одговорност и поштовање истине.
Данило као колатерална штета, мета је његов стриц
Нема никакве дилеме да је Данило Мандић заправо у цијелој овој ситуацији одређен да буде "колатерална штета", те да је цијели пројекат све извјесније намјештаљке усмјерен на његовог стрица – Андрију Мандића. Могло би се закључити да ово није изолован случај, већ добро осмишљен наставак политичке хајке која је започета спаљивањем лутке с његовим ликом у Котору. Дакле, за сада све указује да циљ није био Данило, већ мета остаје човек који је био локомотива историјских промјена 30. августа 2020.године. Примјетно је да се не бирају средства – од симболичког насиља до фабриковања инцидената – све у функцији неразумног реваншизма и политичке освете према ономе ко је најзаслужнији за рушење вишедеценијског антинародног и мафијашког режима који је персонификовао Мило Ђукановић.