Црмница - Лемезине, матросине и модерни гуруи стила
ПИШЕ: Славко Клисић
Невјероватан је комбо мене и мојих „непогрешивих“ одлука да оперем ауто баш оног дана кад ће киша. Данас опрао ауто и кренуо за Подгорицу — и чим сам прошао тунел, небо се отворило! Морам ово да запамтим кад крене љето, не би ли бар мало ублажио оне паклене врућине.
А зашто новинари за криминалце увијек кажу „бизнисмен“? Добро, истина је да кроз бизнис тај пере новац који је претходно негдје отуђио, али прије него што је постао „бизнисмен“, био је криминалац. Питање је само нивоа криминалитета који се обрће.
А кад већ поменух ту друштвену појаву — да ли сте видјели Аца Ђукановића како се без имало срама појавио испред суда? На страну све што му се ставља на терет, замисли да њега није срамота да се онако обучен појави у јавности. Кратка, струкирана, црвена јакна — као да је музички продуцент, а не бизнисмен...
Ови што су дошли да га подрже, као да су дошли да га питају за савјет како да смршају. Не замјерите ми — можда је то у одређеним круговима модерно, али овај модни гуру из Лимљана то „дислајкује“.
Иначе, увијек сам био одушевљен црмничким изразима. Посебно онима који описују нечији физички изглед. Кад чујеш изразе као што су лемезина, стуфија или матросина, не мораш унапријед знати о чему се ради — довољно је да ти буде јасно да је ријеч о некој високој и незграпној особи.
Но, небитно то... Замисли сцену гдје у кафани, претходних пар сати без газде и конобара, сједе четири другара и сами узимају пиће из фрижидера и наплаћују из касе. Пошто су се сви „истапијали“, вели један: „А је ли била која од куће?“ Добро, можда вам сада није смијешно, али да сте били присутни, смијали бисте се — ако ништа, онда нама који смо се смијали тој тада врхунској фори.
Морам да се дохватим и друштвено неприхватљивих појава, па ћу се усудити да поменем и ствари које би, да је државе, правде и среће, биле законом забрањене: свирање на семафору чим се упали жуто и давање погрешних коментара на питање из ког је филма приказана сцена. Ко то ради, за име Бога?
Остроса ми — све је ово давно у онај красни пасало...
