HIC RHODUS, HIC SALTA: Бургас - од античких насеља до модерног лучког центра

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Бургас је четврти по величини град у Бугарској (око 200.000 становника, закључно са 2024. годином).
Град је административни центар Бургаске области и општине Бургас. Као индустријски и лучки град, он је економски, културни и политички центар цијеле југоисточне Бугарске.

Западно од града налази се ЛУКоил Нефтохим, највећа рафинерија нафте у југоисточној Европи.

Захваљујући одличним друмским, жељезничким и воденим везама, Бургас је једно од најважнијих транспортних чворишта у земљи. Лука Бургас је највећа лука и једина лука за сирову нафту у Бугарској, као и матична лука бугарске прекоморске рибарске флоте, Црноморске морнарице и Обалске страже.

Град је центар бугарске рибарске и индустрије прераде рибе. Аеродром Бургас је најпрометнији аеродром у Бугарској након аеродрома у Софији.

Бургас је град познат далеко ван региона по туризму. Његов географски положај, са неколико заштићених језера и Црним морем, као и његова древна и средњовјековна насеља и фестивали, привлаче посјетиоце не само из балканских земаља већ и из цијеле Европе и Азије.

Атанасовско језеро
Атанасовско језеро је позната бања у близини Бургаса. За базене са блатом и сланом водом каже се да имају својства ублажавања болова и лијечења. Бургас је стога и популарно лијечилиште. Истовремено, језеро плени својом јединственом љепотом, са бијелом сољу, блиставом ружичастом водом и бројним птицама које се окупљају над језером. Такође је станиште за аутохтоне животињске врсте и орнитолошки рај.

Катедрала Свете браће Ћирила и Методија и резерват природе Пода уврштени су на листу 100 националних туристичких мјеста у Бугарској. Манастир Свете Анастасије на истоименом приобалном острву једини је сачувани средњовјековни острвски манастир у Црном мору.

Кратка историја града
Данашњи Бургас је насљедник неколико насеља: Деултум, Скафида, Порос, Пиргос, Аква Калиде, а према неким научницима, и Русокастро.

Деултум (такође Девелтум, Дебелтум, Дебелтус или Девелт) настао је на западној обали језера Мандрен на ушћу Средецке ријеке, на територији између Бургаског и Мандренског језера, а савремени лингвисти преводе име града као „двојно блато“. Између 383. и 359. године прије нове ере, насеља у близини Бургаса била су под контролом трачког краља Котиса I.

Постоји неколико верзија о поријеклу имена мјеста Бургас. Већина њих се односи на латинску ријеч Бургос или грчку Πύργος (Пиргос), које потичу из исте језичке породице и значе кула, осматрачница, замак или брдо замка. Име шпанског града Бургоса има сличну етимологију.

У залеђу Бургаса познато је неколико праисторијских и античких насеља од периода халколита до касног бронзаног доба. Почетком 2008. године, током ископавања у области Солна Нива близу језера Атанасов, десет километара од центра града, пронађено је више од 250 артефаката, од којих најстарији датирају из око 6000. године прије нове ере. Налази, укључујући ритуалне предмете који су припадали свештенику-краљу, свједоче о развијеној пољопривреди, сточарству и производњи соли становника тог времена. Артефакти из Солне Ниве су вероватно најстарији икада пронађени на обали Црног мора.

Тракијско насеље у области Сладките кладенци служило је од 6. до 2. вијека прије нове ере.

Тирсис је било још једно трачко насеље, смештено југозападно од Бургаса, које је уништено почетком 2. вијека прије нове ере. Археолошка истраживања каснијих минералних купатила Аква Калиде такође пружају доказе о трачким претходним насељима.

Под владавином великог краља Дарија I, трачка насеља су дошла под персијску власт. Након одбијања персијске инвазије и оснивања Одриског царства, насеља су поново постала трачка.

Бургас се развио из неколико насеља на обали Црног мора и у приобалном региону. Значај сусједних грчких градова Аполоније и Месембрије, који су већ били основани у 7. вијеку, ометао је раст мањег насеља у античко доба.

Године 340. прије нове ере, македонски краљ Филип II је освојио трачка насеља.

Развој од римског периода до средњег вијека је повезан са историјом Пловдива.
Након подјеле Римског царства 395. године, регион је припадао Источном римском царству (касније Византији).

Под владавином византијског цара Јустинијана I (527–565), Акве Калиде су биле осигуране тврђавским зидом.

Године 708. бугарски владар Тервел је побиједио византијског цара Јустинијана II у бици код Анхијала, сјеверно од данашњег Бургаса, и тако је могао да укључи регион Сагоре, укључујући Акве Калиде, у Бугарско царство по први пут. Под бугарским владарем Крумом, Сагоре је трајно постала дио Бугарског царства. У том контексту, бугарски владар је изградио бугарско-византијски гранични зид Еркесија.

Према предању, бугарски кан Борис I је крштен у близини 863. године у присуству византијског цара Михаила III.

Почетком 13. вијека, регион су опљачкали Каталонци.

У 13. вијеку, византијски пјесник Мануел Филес помиње Бургас као Пиргос у својим дјелима.

Године 1206. Аква Калида, данас позната као Термополис, уништио је латински цар Хенри (IV крсташки рат), али су је касније обновили Бугари и Византинци. Године 1270. Порос је поменут у документу Цариградске патријаршије. Године 1304. одиграла се битка код Скафиде у близини Пороса, у којој је бугарски цар Тодор Светослав побиједио Византинце и освојио јужну обалу Црног мора. Године 1332. Бугари под царем Иваном Александром поново су побиједили Византинце под царем Андроником III у близини Бургаса, у бици код Русокастра.

Деултум, Скафиду и Порос освојили су Османски Турци, предвођени султаном Муратом I, 1367–1368. године, али их је касније преузео Амадеј VI Савојски, који их је уступио Византији.

Непосредно прије пада Цариграда 1453. године, заједно са другим градовима на јужној обали Црног мора, били су посљедње бугарске територије које су пале под османску власт. Деултум је потпуно уништен и није обновљен наредних вијекова. Термополис и Пиргос су сачувани, а први турски султан Сулејман I (1520–1566) наредио је изградњу новог купатила (хамама) на полусрушеним римским базенима.

Бургаски залив на поморској карти Николаса Витсена из 1697. године. Бургас је означен као Pierkus sive Pergas.
Под именом „Поро“, град је означен и на чувеној карти Јакоба Касталда из 1584. године.

Године 1836. немачки генерал у османској служби Хелмут фон Мотлке посјетио је Бургас и саставио најстарији познати план града.

Од почетка 1860-их, за Бургас је почео период брзог економског и културног развоја, који је накратко прекинут само током Руско-турског рата (1877–1878), да би се након тога наставио са још већом динамиком и то траје до данас.