HIC RHODUS, HIC SALTA: Владари из сјенке (1) - Хазарија
ПИШЕ: Игор Ремс
Сведоци смо, бар ми који помало пратимо политику — вољно или невољно, рекао бих лаички, мада то сада и није важно — колико је Русија покушавала и апеловала на Запад (САД и ЕУ) да се нађе одрживо решење за дешавања у Украјини, практично дипломатским путем молила… На све те апеле и позиве Запад је Русију исмевао, понижавао, омаловажавао. Обама је уз циничан осмех говорио да је Русија само једна „регионална сила“, до најновијег испада Трампа да је Русија „тигар од папира“!
Огроман новац који је систематски улазио у Украјину имао је свој коначни циљ: корумпирати политичку елиту, а онда прећи на главну, односно „последњу ствар“, како би рекао велики Џони Штулић.
Пред нашим очима одвијала се Наранџаста револуција… и као коначница у украјинском рулету — Мајдан, нацистичко дивљање и спаљивање противника Мајдана у Одеси.
Почетком руске специјалне војне операције (СВО), и праћењем различитих портала и телевизијских емисија посвећених дешавањима у Украјини, често се може чути реч Хазари, да је то хазарска политика, да они владају светом… до стварања Велике Хазарије?
Ко су Хазари? Где они живе? Шта подразумева стварање „Велике Хазарије“? Да ли је то мит? Теорија завере?
Многи људи никада нису ни чули за народ Хазара. Можда је неко, пратећи ратна дешавања у Авганистану, могао чути да на северној граници Авганистана живи малобројна етничка заједница — или хазарски народ.
Да ли је тај народ, већини непознат, тако моћан да створи једну нову државну творевину, тзв. Велику Хазарију, која ће по њиховом плану обухватати државне просторе Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, лажне државе Косово, Албаније и северне Грчке? Као алтернатива, као друга — односно прва — могућност, спомињу се и територије Донбаса, територије насељене руским становништвом, или територије које су у XVIII веку насељене Србима и имале различита имена: од Славено-Сербија у периоду 1753–1764, до Новорусија почетком XX века!
Заправо, да је рат који је започела Украјина против свог становништва имао један једини циљ: етнички очистити тај простор!
На жалост, то „освајање“ и преузимање државних и етничких територија подразумева — када смо ми у питању, мада то може да се односи и на Донбас, као и на сваку другу територију — и преузимање културног идентитета, на чему се предано ради, а о чему наша шира јавност није обавештена нити се на то обраћа пажња у вихору догађања која се већ годинама одвијају.
Да би неко заузео и отео матичну територију неког народа који је аутохтон на том простору, мора да нађе изговор који ће да служи као аргумент за његово непријатељско присуство. То присуство је праћено окупацијом, колонизацијом и коначно преузимањем територије.
Да би то деловало политички коректно, обично се предузима (осим физичке елиминације) потпуна индоктринација фалсификатима, псеудо-односно лажном измишљеном историјом, као и коришћењем, тј. злоупотребом идеологије и религије.
Најподлији начин је преузимање културног идентитета народа-жртве.
У овој ратној игри српски народ је предвиђен да буде „народ-жртва“ — не по први пут у историји која нам је наметнута и позната — како би на фундаменту његовог тела били створени нови културно-политички ентитети.
Да би се то остварило, неопходно је „испрати мозак“ жртви, понављајући јој лажи о пореклу, историји итд.
Уз то следи планирано и систематско уништавање школства, потпуно уништење културе, као и намерно осиромашење, по могућству изазивањем грађанског рата. Затим учинити све како би дошло до губитка људског достојанства и људскости, уништавањем државних и верских институција.
Да ли нам је ово нешто ново и зар не делује познато? Да ли се ми заправо већ годинама налазимо у овој ужасној и страшној игри, која ће свој епилог добити исходом СВО коју је покренула Русија?
