HIC RHODUS, HIC SALTA: Владари из сенке (2) - Коме смета Србица односно Винчанско писмо
ПРИРЕДИО: Игор Ремс
У Америци (САД) је основан институт за проучавање Винчанског писма (тзв Подунавског писма, како га називају западњаци на челу са Немачком, прим. аутора) коме је право име-Србица, а Србији је послат јавни и званичан допис да србска научна, стручна јавност нема право да се бави проучавањем истог ???
Каква је то коисциденција да Америка забрањује Србији рад на даљем проучавању Винчанске цивилизације са руским започињањем СВО у Украјини?
Или је то пука случајност?
Недуго после примљеног дописа у Србији долази до измештање катедре за Историју из зграде Филозофског Факултета у Београду а у једном обраћању јавности преседник говори како су Срби дошли на Балкан крајем VI-ог и почетком VII-ог века нове ере ???
То његово обраћање прошло је готово незапажено од стране србске јавности, која је, оптерећена егзистенцијалним проблемима.
У сећању су ми остала два сусрета председника Србије са председницима Италије и Израела где су и један и други у раговору са председником Србије рекли, заправо, поносно истакли вишемиленијумско пријатељство између “наших народа”! Наравно Италијан алудирајући на најмање 17 римских императора који су потицали са територије данашње Србије а Израелац је мислио на контакт наших народа још од Вавилона…
Председник Србије их је у чуду гледао, не схватајући поенту јер да је схватио не би себи допустио, да говори како смо на Хелм дошли у VI или VII веку! А ту се крије и срж целог проблема који је обрађен у првом броју ове колумне! Све поништити, свако сећање а нарочито културу!
Катедре Филолошког факултета одавно се деградирају и само што се не укине катедра за Српски језик и књижевност а о катедри за класичне науке (на истом Филолошком факултету) да и не говоримо . Катедру за проучавање Санскрта никада Србија није ни имала, а толико заједничког је у србском језику и санскрту!… поставља се питање-Зашто?
Ова дигресија је била неопходна како би видели узајамну повезаност.
Дакле, зашто би некоме било толико стало да оспорава нашу очигледну аутохтоност на сопственим матичним територијама Централног Хелма односно Балкана, упркос доказима генетским, језичким и културним (етнолошким)? Коме и зашто може толико да смета наше присуство као и историјско право над сопственим етничким и кутурним територијама?
Зато је катедра за археологију демонтирана још почетком деведесетих година, јер “ неко” следи налоге “одозго, из сенке” а археологија као наука задире у политику тиме што прибавља и материјалне доказе присуства неког народа/групе на одређеним територијама чим тај народ/група има право првенства над одређеним територијама. Дакле, ово је све одавно планирано и спроводи се упркос свим релевантним доказима о културном и етничком континуитету нашег народа на својим матичним територијама.
Углавном, плановима твораца пројекта Велике Хазарије очигледно јако смета србски културни и етнички континуитет из за сада јавно неизречених и мистичних, мистериозних, разлога а који задиру у саму тајну настанка њиховог постојања на историјској сцени те њиховог идентитета и самобитности.
Интересантно а самим тим и контраверзно је да су у тим гибањима која су се дешавала на ЕХ југословенским просторима деведесетих, инволвирала и , остала по злу, упамћена имена: Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Весли Кларк, Ворен Цимерман, Џејмс Рубин… и многи други којима је заједничко: ХАЗАРСКО порекло!
Преседник садашње Украјине Зеленски је такође Хазар!
Да ли је ово само случајност или теорија завере?
Карл Густав Јунг је рекао да Случајности не постоје а теоретичари завере?
Шта каже Британика о Хазарима?
Хазар, члан конфедерације туркијских племена која су крајем 6. века нове ере основала велико трговачко царство које је покривало југоисточни део модерне европске Русије. Иако порекло термина Хазар и рана историја хазарског народа нису јасни, прилично је сигурно да су се Хазари првобитно налазили у региону северног Кавказа и били део западног туркијског царства (Туркестану). Хазари су били у контакту са Персијанцима средином 6-ог века нове ере и помагали су византијском цару Ираклију (владао 610–641) у његовом походу против Персијанаца.
До почетка 7-ог века, Хазари су постали независни од туркијског царства на истоку. Али до средине тог века, растуће царство Арапа продрло је чак до северног Кавказа, и од тада па све до средине 8-ог века Хазари су водили низ ратова са Арапским царством.
Арапи су у почетку приморали Хазаре да напусте Дербент (661), али око 685-е године Хазари су контранападима продрли јужно од Кавказа у данашњу Грузију, Јерменију и Азербејџан. Хазари и Арапи су се директно борили у Јерменији током 720-их година, и, иако је победа више пута прелазила са једне стране на другу, арапски контранапади су на крају приморали Хазаре да се трајно повуку северно од Кавказа. Почетне победе Хазара биле су, међутим, важне, јер су имале ефекат трајног блокирања арапске експанзије ка северу у источну Европу. Пошто су били приморани да помере центар свог царства на север, Хазари су после 737-е године основали своју престоницу у Итилу или Атил (која се налазила близу ушћа реке Волге) и прихватили Кавкаске планине као своју јужну границу.
Међутим, током истог периода, они су се проширили на запад. До друге половине 8-ог века, њихово царство је достигло врхунац своје моћи — простирало се дуж северне обале Црног мора од доњег тока Волге и Каспијског мора на истоку до реке Дњепар на западу, до самог Кијева ( прим. аутора). Хазари су контролисали и наплаћивали данак од Алана и других севернокавкаских народа (који су живели између планина и реке Кубан); од Мађара који су насељавали подручје око реке Доњец, од Гота, и од грчких колонија на Кримском полуострву. Волшки Бугари и многобројна словенска племена такође су признавали Хазаре као своје господаре.
Иако у основи туркијске природе, хазарска држава је имала мало сличности са другим туркијским царствима централне Евроазије. На челу ње је био изоловани врховни владар полурелигиозног карактера зван каган - који је имао мало стварне моћи - и племенски поглавари, сваки познат као бег. Војној организацији државе такође, изгледа да је недостајала снага оних из већих туркијско-монголских царстава. Хазари су били склонији седентарном начину живота, градећи градове и тврђаве, обрађујући земљу и садећи баште и винограде. Трговина и прикупљање данка били су главни извори прихода. Текстови из 9-ог и 10-ог века тврде да су Хазари прихватили јудаизам у 8-ом веку.
Многи истраживачи због недостатка археолошких или других физичких доказа доводе у питање истинитост овог преобраћења.
Истакнутост и утицај Хазарске државе огледали су се у њеним блиским односима са византијским царевима: Јустинијан II (704) и Константин V (732) имали су по једну хазарску жену. Главни извор прихода царства потицао је од трговине, а посебно од хазарске контроле над трговачком рутом исток-запад која је повезивала Далеки исток са Византијом и рутом север-југ која је повезивала Арапско царство са северним словенским земљама.
Приход који је потицао од царина на робу која је пролазила кроз хазарску територију, поред данка који су плаћала подређена племена, одржавао је богатство и снагу царства током целог 9-ог века. Али од 10-ог века царство, суочено са растућом моћи Печењега на северу и западу и Руса око Кијева, доживело је пад.
Када је Свјатослав, владар Кијева, покренуо кампању против Хазара (965), моћ Хазара је била сломљена. Иако су се Хазари наставили помињати у историјским документима све до 12-ог века, до 1030-е године њихова политичка улога у земљама северно од Црног мора је знатно ослабила. Упркос релативно високом нивоу хазарске цивилизације и богатству података о Хазарима који су сачувани у византијским и арапским изворима, није сачуван ни један ред хазарског језика.
Да ли имамо храбрости да кажемо да се од самих почетака служе преузимањем туђег културног идентитета, почевши од језика, преузимају феничанску азбуку до истребљења аутохтоних популација и преузимања њихових територија … дакле исто што се и данас дешава.
Како се један од најуспешнијих историјских фалсификата не би урушио (у сопственој лажи) неопходно је уништити сваки траг оригиналног (генуине) носиоца културног идентитеата и генетски дефинисаног порекла . Њихово генетско порекло те идентификација као Родно - Крвно везане заједнице није могуће утврдити јер не постоји . Та заједница је направљена на другим основама - које се могу дефинисати као квазирелигиозно, пљачкашко удруживање ради остварења користи у циљу успостављања тоталне контроле и власти над народима и њиховим територијама по њиховом нахођењу.
Претварањем слободних људи у робове, а то раде користећи се нелегитимним системом зеленаштва (које је било забрањено законом), те економијом дуга уз контролисање ратова , револуција ( Француска буржуоска револуција, Бољшевичка) итд у циљу потпуног покоравања слободних друштава и људи .
