ПИШЕ: Томислав Т. Велички
У праскозорје 38. Барског љетописа, познате манифестације културе у граду, Бар је добио – шаторе. Не, није у питању нови сценски експеримент нити авангардни перформанс. То су прави, грађевински, теренски шаторчићи којима су прекривене рупе, ровови и раскопани прилази Дому културе. Грађани, са добро познатим барским хумором, већ су овај призор крстили „Ћацилендом“. И заиста, овдје само фали да се на улазу појави и натпис „Добродошли у забавни парк непланираних радова“.
Једна од најатрактивнијих пјешачких стаза ка мору, она поред „Књажеве баште“, претворена је у културни ћорсокак, са правом блокадом умјетничког живота града. Колико је ситуација постала иронична, показује и то што су и дијелови који су већ били уређени – сада поново раскопани. Бар је, изгледа, једини град гдје радови не само што касне, него и поједу сами себе.
Из Општине и Културног центра увјеравали су мјесецима: „Биће готово на вријеме.“ Шта год „вријеме“ значило у овој причи. Јер ево нас у јулу, у сред сезоне, са културом окруженом тракама, барикадама и прашином. За оне који су се надали безбрижној шетњи до љетње позорнице – савјет: понесите шљем и чизме. А и компас неће шкодити.
Општина тврди да су „искочили непредвиђени радови“. Па како и не би, кад је изгледа једино што се овдје може предвидјети – непредвиђено. Проблем са фекалном канализацијом је, наводно, изронио тек када су багери већ почели са копањем. Баш чудно како се те цијеви појаве кад их најмање очекујеш, као да су мистериозни археолошки артефакти.
Наравно, рјешење је већ нађено – дио стазе ће бити завршен „у наредних недјељу дана“, а остатак „послије сезоне“. Дакле, баш кад се туристи врате кућама, а културна сцена већ спакује кофере. Ко воли, нек изволи – култура у прашини и између шатора, али са обећањем да ће једног дана све бити „као ново“.
Иронија је потпуна када се сјетимо да су прије само мјесец дана Барани шетали новом стазом која је била уредно завршена. Данас – опет ровови. Као да се све дешава по принципу „уради, па раскопај, па опет уради“.
Извођачи радова, фирме „Фидија“, „А3 тим“ и „Центар Лекић“ ваљда већ знају напамет сваки камен и кабл на том потезу. Уговор вриједан 733.456 евра, 60 радних дана, а ми улазимо у пети мјесец радова и тек сада сазнајемо за нову фазу: постављање каблова, па поново затварање пјешачких стаза, па све „до 10. јула“, па послије љета, па – живи били, па видјели.
Из Општине увјеравају да све раде у „интензивној комуникацији“ са Културним центром. То је ваљда она иста комуникација којом се до сада све прецизно планирало, с тим да резултат видимо на терену – у виду барикада, шатора и рупа.
Бар је ових дана жив примјер како се културна мисија може заглавити у канализационој шеми. Добили смо „капитално“ – али не у културном, него у буквалном грађевинском смислу.
На крају, не преостаје нам ништа друго до да туристима и грађанима поручимо: добро дошли у „Ћациленд“. Штета само што нема и љуљашки. Али ко зна, можда су и оне „непредвиђене“.