„На умору моје усне“ – Глас нове умјетничке генерације

У издању Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ објављена је прва књига Оливере Бјелић, збирка поезије „На умору моје усне“, која представља интимни запис осјећања младе пјесникиње и савремене перформерке.

Оливера Бјелић гради сопствени умјетнички свемир – између поезије, музике, перформанса и тишине. Њена поезија тражи да се чита полако, да се ослушкује и понесе у себи. То није поезија која забавља – већ она која отрежњује, отвара унутрашња врата и тјера нас да застанемо пред сопственим емоцијама.

У времену када су искрена осјећања често потиснута или тривијализована, Оливерин рад снажно подсјећа на вриједност аутентичне умјетности и снагу њежности. Ова збирка није само књига стихова – она је умјетнички манифест, позив на слободу, преображај и дубље разумијевање свијета и себе. „На умору моје усне“ јесте тихи, али постојани глас нове генерације умјетника – оних који не пристају на површност, већ траже смисао и кроз умјетност покушавају да очисте простор за боље сјутра.

Не скривајући срећу и узбуђење док у рукама држи своју прву књигу, ауторка Оливера Бјелић је изјавила:

„Осјећам се заиста предивно и неизмјерно срећно, јер сам добила прилику да на овакав начин обједињено представим своје раније радове, поред поезије којој сам највише посвећена. Посебну радост осјећам због чињенице што је ова књига настала управо у оквиру Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника ‘Неказано’, под пажљивим и подржавајућим окриљем Лабуда Н. Лончара. Овдје влада изузетно топла, пријатељска енергија у којој је лако отворено говорити о сопственим емоцијама, а таква слобода изражавања је, по мом мишљењу, кључна за умјетност. Само када без задршке пренесемо оно што носимо у себи, можемо створити нешто истински вриједно. Због свега тога, данас сам пресрећна! Овај тренутак за мене значи много више од саме промоције књиге – он је потврда да снови, када их његујемо и када имамо праве људе око себе, заиста постају стварност.”

По пријему књиге из штампе, Лабуд Н. Лончар, уредник и рецензент издања, додао је:

„Поезија Оливере Бјелић, младе умјетнице из Мојковца, долази до читаоца с пуном аутентичношћу – као глас једне генерације која зна и за таму и за тишину, али и за њежност и борбу. Њена прва збирка поезије, „На умору моје усне“, доноси стихове који нису само унутрашњи исписи осјећања, већ дио вишеслојног умјетничког израза у којем се поезија, перформанс и видео радови прожимају и надопуњују.

Велика је радост у удружењу ‘Неказано’ када једна овако млада и талентована умјетница дочека своју прву књигу, а ми постанемо свједоци њене среће. Ово је само почетак једне богате умјетничке будућности наше Оливере!”