Опело и сахрана дугогодишњег културног прегаоца, оснивача и носећег духа манифестације „Дани Заграђа“, инжењера Веселина Видовог Ћетковића, биће обављени у суботу, 14. фебруара 2026. године, на гробљу Лешће у Београду.
Опело почиње у 11.00 часова, а сахрана у 11.30 часова.
Подсјећамо, јуче смо објавили вијест о смрти Веселина Ћетковића, као и опширан осврт на његов живот и дјело, поводом његовог упокојења 9. фебруара 2026. године у Клиничком центру Србије у Београду, након дуге и тешке болести, у 78. години живота.
Смрћу Веселина Видовог Ћетковића угашен је један изузетан живот и једна ријетко виђена, истрајна енергија која је деценијама покретала културни живот Сутомора, Заграђа и ширег подручја Бара. Отишао је човјек који није градио каријеру, већ заједницу, и који није тражио признања, али је својим дјелом постао мјера истинске културне посвећености.
Рођен 11. марта 1948. године у Фекетићу, у Војводини, у породици црногорског поријекла, Ћетковић је у себи носио снажан осјећај припадности, одговорности и трајања. По образовању машински инжењер, радно и животно везан за Београд, свој најдубљи траг оставио је у Сутомору, тачније у Заграђу, гдје је створио културни феномен који је превазишао локалне оквире.
Манифестација „Дани Заграђа“, коју је основао и више од три деценије носио готово сам, постала је симбол културе која не зависи од институција, буџета и формалних структура, већ од визије, воље и личне жртве. Истовремено, била је и једна од најбољих промоција туризма и културног идентитета овог дијела црногорског Приморја.
Током више од 30 година непрекидног рада, реализовано је преко 1.300 културно-забавних програма, које су посјетиле десетине хиљада људи. Без системске подршке, уз лична улагања и помоћ малобројних пријатеља, у боровој шуми крај Спичанског поља окупљани су пјесници, књижевници, гуслари, глумци, музичари и умјетници из читавог региона. Књижевне вечери, концерти, изложбе, сабори, хуманитарне акције и спортски догађаји чинили су програм који је по обиму и квалитету стајао раме уз раме са репертоарима бројних јавних установа културе.
Посебно мјесто у сјећањима остаје његово домаћинство у Заграђу – отворено, искрено и ненаметљиво. Трпеза је била саставни дио културе коју је стварао, а разговор природни наставак програма. Код Веселина Ћетковића нико није био пролазник – свако је био гост.
Његова хуманост није била ријеч, већ дјело. Као дугогодишњи добровољни давалац крви, крв је даровао више од 80 пута, а акције добровољног давалаштва редовно су биле дио „Дана Заграђа“. Тако је култури додао њену најважнију димензију – бригу за човјека.
Како је наведено и у породичном ИН МЕМОРИАМ обавјештењу, припадао је „старој школи људи – усправан, честит и достојанствен“, човјек ведрог духа, ријетке спремности да помогне и доброте која је оставила дубок траг у свима који су га познавали. Често је понављао Његошеву мисао:
„Љепше ствари нема на свијету него лице пуно веселости.“
Таквог ће га, како истичу његови најближи, и памтити – насмијаног, племенитог и великог срца.
Смрћу Веселина Видовог Ћетковића, Сутоморе је изгубило свог најупорнијег културног домаћина, Бар једног од најзначајнијих прегалаца ван институционалних оквира, а Заграђе човјека који му је подарио идентитет, ритам и памћење.
Оно што је створио остаје – у људима, у сјећањима и у мјесту које ће га памтити дуже него што трају љета.