(ВИДЕО) Сјећање на знаменитог Србина - Хасана Ребца

Данас ћемо подсјетити тек на дјелић живота и дјела Хасана Ребца (1894–1953), без дилеме веома занимљиве историјске личности о којој се, нажалост, мало у широј јавности зна. Овај истински  родољуб рођен је у Мостару, изјашњавао се као Србин, муслиман, филозоф, „Ђикићевац“, солунац, албански споменичар и младобосанац који се снажно залагао за јединство Срба православне и исламске вјероисповјести. Био је ожењен са Аницом Савић Ребац, члан Матице Српске, оснивач београдског огранка Гајрета, члан Друштва Светог Саве.

„Како сам рођен у Босни, гдје се чак и јавни живот гледа и спроводи кроз вјерске наочаре и како је то сметало братској слози Срба муслиманске и православне вјере, да сам још из младости поставио себи као животни проблем да правим мостове између вјером растављене браће, да уклањам између њих неспоразуме и да стварам што јачу братску љубав. Ради тога био сам огорчени противник политичких странака на вјерској подлози, као што је била Југословенска муслиманска организација, у којој су били у огромној већини наших муслимана. Сматрао сам да је вјера приватна ствар појединаца и поједине националне скупштине, а да је нација, у којој може бити разних вјерских припадника, као што је наш случај, да је дакле нација изнад вјере, јер је она својина општа.

Кроз цио свој живот од најраније младости служио сам овим идејама. Као националиста узео сам учешћа као четник добровољац против Турске, по општем мишљењу муслиманске државе, па сам био четник чак и прије Балканског рата и у овом рату, као и доцније у Свјетском рату. Знао сам да ми Турци нијесу ништа, иако су муслимани, као што нијесу ни нашој православној браћи ништа Грци и Румуни, иако су ови народи сви православне вјере. Зато сам наступао против Турске, која је тлачила мој народ.

Ово што сам ја знао требало је ширити међу шире слојеве наших и муслимана и православних, а то је ишло тешко и врло тешко, јер се не зна који су од њих у томе гори. Ниједна наша политичка странка није много марила или није имала кад да мари за ово врло крупно питање.

По своме васпитању у породици и у своме миру, ослањајући се на своју бурну прошлост и на своју борбеност и јак темперамент, наши муслимани нерадо трпе промјене. Данас их све сили на промјену и они се данас смишљају и таласају. Ако неувиђавност православних Срба буде и даље потрајала, треба рачунати с тим да ће муслимани отићи на другу страну, куда их маме и гдје су им широм отворена врата.“