HIC RHODUS, HIC SALTA: Poetski dani u Burgasu - šetnja gradom i susreti na ostrvu Svete Anastasije

PIŠE: Igor Rems 

27. maj 2025.

Posle doručka izlazim iz hotela u pravcu pristaništa. Danas imamo slobodno do 18 sati kada će u Kući pisaca biti svečano otvaranje Sveslovenskog poetskog festivala „Sveto slovo“.
Dovoljno vremena da zavirim u grad iznutra.

Ulazim u staro gradsko jezgro u kojem još uvek dominiraju privatne kuće. Ulice su kaldrmisane i najčešće su sa obe strane zasađene lipe i platani. Fasade kuća, kao i starih zgrada, jesu problematične, ali me iznenadilo da su na mnogim zgradama postavljene skele i da se fasade restauriraju. Takođe, glavne ulice se obnavljaju: skida se kaldrma, menjaju se stare instalacije i sve se presvlači asfaltom. I nema haosa – automobili se upućuju na alternativne pravce. Sve miriše na asfalt, prašina je na sve strane, mašine u pokretu, kamioni, bageri, valjci…

Primećujem da svaki kvart ima, negde veći, negde manji, park ili parkić, kao i uređen prostor za decu! Lepo je vreme i ovi prostori su puni dece, najčešće sa bakama i dekama. Deca se vitlaju po raznim spravama: toboganima, klackalicama, raznoraznim krugovima, ljuljaškama! Neka su u pesku… Naravno, tu su i mlade mame sa kolicima. Parkovi im dođu kao mesto susreta…

Kao i kod nas, vlasnici kuća koriste dvorišta za obavljanje raznoraznih zanatskih usluga: od malih prodavnica potrebština do pekarica i servisa različite namene. U jednoj pekarici koja izlazi na glavnu ulicu u ovom kvartu kupujem perece koji su izuzetno ukusni.

U „điru“ koji je trajao nekoliko sati obišao sam teatar Adriane Budevske, Operu, monumentalni trg Aljoša, mnoge prodavnice i, pored crkve Svetih Ćirila i Metodija i Etnografskog muzeja, zatvorio krug. Slavenskom ulicom vratio sam se u hotel.

U 18 sati u Kući pisaca (Dom na pisateli) svečano su otvoreni poetski susreti. Svi učesnici su predstavljeni i svako je pročitao po jednu pesmu.
Posle večere nastavljeno je druženje do kasno u noć.

28. maj 2025.

U devet sati nalazimo se sa organizatorima na recepciji hotela. Danas odlazimo do ostrva Svete Anastasije.

Iako malo, ostrvo ima veoma zanimljivu i dramatičnu istoriju. Više puta je menjalo ime i glavnu namenu. U srednjem veku je tu izgrađen manastir, koji je nekoliko puta napadan i spaljivan. U sredini ostrva nalazi se manastirska crkva „Sveti Kliment Ohridski“. Na ostrvu se nalaze i svetionik, nekoliko zgrada za noćenje, restoran i mali mol.

Najranije ljudsko prisustvo na ostrvu datira iz 4–6. veka. Dokazi o tome pronađeni su 1973. godine. Tokom podvodnih istraživanja otkriven je bogat keramički materijal, uključujući i kompletnu antičku amforu iz Carigrada.

U 17. veku ostrvo je prvi put ucrtao na mapi Crnog mora holandski naučnik Nikolaos Vitsen.
Najraniji pisani dokaz o postojanju manastira je povelja vaseljenskog patrijarha Jeremije II. Povelja datira iz juna 1575. godine i dokumentuje jačanje manastira, gde su služila dva monaha.

Nekoliko godina kasnije, manastir Svete Anastasije je došao pod upravu sozopoljskog stavropigijalnog manastira Svetog Jovana Krstitelja na istoimenom ostrvu. Ostrvo su 1623. godine okupirali Kozaci, a zatim ga uništili Turci. Godine 1656, osmanski putopisac Evlija Čelebija posetio je ostrvo i pomenuo bogat manastir sa velikom gozbom.

Ostrvo je potom pretvoreno u stratešku bazu za tursku artiljeriju, o čemu svedoče gvozdeni topovi pronađeni u njegovim vodama.

Nakon oslobođenja Bugarske, na ostrvu se nalazila mala ribarska i transportna flotila i malo brodogradilište gde su se gradili i popravljali čamci. Izgrađena je i vetrenjača. Sve je to bilo vlasništvo manastira i služilo je za njegovo održavanje.

U 20. veku, manastirski kompleks na ostrvu Svete Anastasije je nekoliko puta restauriran.
Godine 1975. ostrvo je elektrifikovano i snabdeveno vodom. Otvorena je velika muzejska izložba, čiji je deo posvećen staroj istoriji ostrva.

Početkom 21. veka, interesovanje za ostrvo je ponovo oživelo. Opština Burgas je preuzela inicijativu da organizuje projektovanje i postavljanje impresivnog metalnog krsta posvećenog Svetom Andreju Prvozvanom. Danas je Sveta Anastasija jedini sačuvani ostrvski manastir u Bugarskoj. Tokom letnje sezone, brod polazi sa morske stanice u Burgasu do ostrva.

Obilazimo muzejski kompleks gde nam kustos muzeja vrlo stručno pokazuje eksponate, njihovu istoriju i značaj.
Na špicu ostrva, kod svetionika, čitamo poeziju…
Restoran nam priređuje ručak sa morskim specijalitetima…
U 18 sati smo u Kući pisaca, čita se poezija, posle čega sledi večera i druženje do kasno u noć.