HIC RHODUS, HIC SALTA: Srpska plemena iz vremena Rimskog carstva

PRIREDIO: Igor Rems

SRBSKO PLEME BODRIĆI (OBODRITI)

Ko su bili Bodrići, odnosno Obotriti ili Obodriti, jedno od najratobornijih srbskih plemena,koja su naseljavali u velikom delu predele današnje Republike Nemačke?
Evo šta je o Bodrićima napisao 1824 godine Nemac Peter Fridrih Kangiser.

U knjizi "Istorja Pomeranije (Pomorja) do 1129. godine" (štampana 1824. godine), nemački istoričar Petar Fridrih Kangiser (1774 - 1833) kaže da su starosrbsko pleme Bodrići (Obotriti) došli iz Dakije! Znači on ne spominje nikakvo doseljavanje Bodrića u nekoj Velikoj seobi sa Karpata ili iz sibirskih tajgi već sa juga iz Dakije, gde su se nalazila latinizovana srbska (Dako-Tračanska) plemena Tribala (Meza) i Dardanaca (Makedonaca)! 

Naime, područje današnje Srbije južno od Dunava Rimljani su zvali Dacia Mediteranea (srednja Dakija, grčki: Dakia Mesogeios, romanizovano: Dakia Mesogeios), koja je bila kasnoantička rimska provincija, deo ranije rimske provincije Mezije. Glavni grad Mediteranske Dakije bila je Serdika (ili Sardika; kasnije Sradec ili Sredec), a današnja Sofija u Bugarskoj. Pored nje postojala je i rimska provincija Dakija Ripensis („Priobalna Dakija”), osnovana pošto je car Aurelijan 285. godine podelio glavnu provinciju Dakiju. Grad Racijarija (Ratiaria ili Retiraria), tj. grad Raca na Dunavu u blizini današnjeg Vidina u Bugarskoj postao je prestonica te Priobalne Dakije.

Pokrajina Priobalna Dakija, koja se sastojala od dela nekadašnje Gornje Mezije, prostirala se od Cuppae (sada Golubac u Srbiji) do reke Utus (sada reka Vid - Vit u Bugarskoj) i na zapad do zapadnog dela Balkanskih planina. Reka Vid teče sa Balkanskih planina i uliva se u Dunav u blizini bugarskog grada Somvit (bug. Somovit). Reka Vid, koja je verovatno dobila ime po bogu Svetovidu ili Vidovdanu, još jedan je dokaz da su se Bugari doselili na srbske zemlje, srpskih plemena Bodrića (Obotrita), Severjana i Dragovića i pokazuje da su Proto-Bugari ustvari tatarsko-srpska mešavina! Ista stvar se kasnije dešava i sa Proto-Rumunima i Proto-Albancima.

Rimljani su srbskim plemenima sa kojima su dolazili u kontakt davali latinske nazive. Tako su Bodrićima dali latinsko ime Obodriti, dok su njihovom podplemenu Braničevci dali ime Abodriti Predenescenti, kao i srbskom plemenu Timočani dali latinski naziv Timociani. Očigledno je da postoje srbska plemena koja imaju latinske nazive i srbska plemena koja ih nemaju! Ovo samo govori da nije bilo seobe Srba i da su živeli u Rimskom carstvu, a time imajući kontakt sa njima, Rimljani su im dali i latinska imena! Isto tako su postojala imena gradova Timacus maius ili Guduscus za današnje Kučevo, a Guduskani su bili srbsko pleme koje je isto tako dobilo latinski naziv "natio Guduscanorum"! Dakle Kučevo je dobio ime po Guduskanima koji su tada živeli u Rimskom carstvu! Ali to niko od savremenih istoričara neće da vam kaže!

Međutim, rečenica profesora Petera Fridriha Kangisera obara i menja mnoge stvari u modernoj istoriji, a svi zvanični istoričari zatvaraju oči nad ovim, i ona na 23. strani, 10. poglavlja knjige "Istorija Pomeranije (Pomorja) glasi ovako: "Bodrići (Obotriti) su živeli na Istočnom moru zapadno, uglavnom između Varnova i Trave, narod koji se verovatno doselilo iz Dakije. Odavde takođe dolaze Polabljani, sa kasnije izgrađenim Raskim gradom (Razenburg), a na drugoj strani reke Trave su Vagri sa glavnim gradom Starigradom, iz kojeg je postao Altenburg. Južno od Bodrića živeli su Smoljani i Glinjani, dva mala plemena koja su izgubljena i neosporno stopljena sa Bodrićima. Ne može se sa sigurnošću reći gde su živeli prema današnjoj geografiji. Bodrići su bili preovlađujući pleme od svih ovih, čiji su svi ostali verovatno bili samo delovi u početku.

 Originalni nemački tekst glasi: "An der Ostsee westlich wohnten die Obotriten hauptsächlich zwischen der Varnow und Trave, ein Volk welches wahrfcheinlich aus Dacien hier eingewandert war. Daran  die Polaben mit der später erbausten Stadt Ratzenburg jenseits der Trave die Wagrier mit ihrer Hauptstadt Starigrod woraus überseßt Aldenburg wurde. Südlich den Obotriten wohnten die Smeldinger und Linonen zwei kleine die verschollen und  unstreitig mit den Obotriten verschmolzen sind. Ihre Wohnsitze nach heutiger Geographie sind nicht mit Sicherheit anzugeben. Die Obotriten waren unter allen diesen das herrschende Volk von den die übrigen wahrscheinlich nur Theile anfänglich waren." (https://archive.org/details/ bub_gb_eUEYAAAAYAAJ/page/22/ mode/2up)

Ova rečenica je "opasna" za moderne istoričare je upravo dokazuje da su Srbi živeli na Balkanu i za vreme Rimske imperije, kao i to da dolaze iz Dakije, gde se u tadašnjem Rimskom carstvu nalazila Dacia Mediteranea i Dacia Ripensis, a koje se nalaze u današnjoj Srbiji! Ovo je takođe dokaz da su Bodrići (Obotriti) bežali od terora Rimske imperije sa juga na sever sve do Baltičkog mora!

Sama latinska imena pojedinih srbskih plemena govore u prilog tome da su im Rimljani dali te latinske nazive, što svedoči da su živeli u Rimskom carstvu i da seobe naroda nije bilo! Pošto su  Kučevljani ili Guduskani imali latinski naziv " natio Guduscanorum", to dokazuje da je Kučevo ( Guduscus) bio srbski grad još za vreme Rimske imperije. A srbsko pleme " natio Guduscanorum) je problematično i za Hrvate, jer se time dokazuje da je knez Borna bio u stvari srbski knez iz Kučeva, što očigledno dovodi u pitanje i Hrvatsku istoriju!

Nejasno je da li su rimski car Aurelijan ili car Dioklecijan zamenili Dakiju Aurelijanu za dve provincije, ali su do 285. godine postojale dve – Dakija Mediteranska sa prestonicom u Serdici i Dakija Ripensis sa prestonicom u Racijariji.

Ako je još pre 285. godine posle Hrista postojala provincija Dakija, postavlja se pitanje kako su onda Bodrići, koji su došli iz Dakije na Baltik tamo boravili, ako su se Srbi doselili na Balkan navodno tek u VII veku? Oduvek je Srbe trebalo rascepkati i svesti na što manju meru, stvaranjem od njih stalno novih naroda i zatiranjem njihove starostavnosti, što se i dan danas radi...

Na slici gore prikazano je Podunavlje, domovina srpskih drevnih predaka, odakle su se srbska plemena raseljavala dolinom reka u svim pravcima a Vinčaska kultura kao najstarija civilizacija podarila nam je Vinčansko pismo, zapravo Srbicu koja je najstarije pronađeno pismo na svetu, staro preko sedam i po hiljada godina i koje je 80% indentično sa našom današnjom Ćirilicom.

Materijal korišćen sa sajta: Arhivski snimci srednjovekovne Srbije 

(Nastaviće se)