HIC RHODUS, HIC SALTA: Staroslovenski mitovi i legende
Preveo i priredio: Igor Rems
Zuzana Kuglerova
Zuzana Kuglerova je slovačka književnica, kolekcionar legendi i mitova. Živi u Bratislavi, gde vodi izdavačku kuću i književnu grupu Pars Artem.
Zadatak ove grupe je da promoviše autore koji objavljuju svoje radove na društvenim mrežama, a nemaju mogućnost da objavljuju knjige ili časopise. Uglavnom je reč o piscima mlađe i srednje generacije.
Kuglerova sa ovom grupom sarađuje više od deset godina, pomažući mnogima u objavljivanju njihovih prvih knjiga.
I sama je autorka oko pedeset književnih dela, kako u poeziji, tako i u prozi. Njen rad je preveden na mnoge svetske jezike, a najčešće se bavi istorijskim temama iz prošlosti Slovačke i Evrope.
Dobitnica je brojnih međunarodnih priznanja, a najnovije je Nagrada Moldavske akademije nauka za ujedinjenje naroda kroz istorijske teme.
Staroslovenski mitovi i legende
Predak bogova, Rod
Najstarija slovenska legenda kaže da u početku nije bilo ničega — samo sićušna tačka.
Plutala je usred kosmičkog praistorijskog okeana. U stvari, nije to bila tačka, već zlatno jaje. Ili bolje rečeno, brod nalik jajetu. U njemu je spavao predak svih bogova – Rod.
Imao je belu bradu, bele brkove, belu kosu, pa čak i bele obrve. Spavao je dugo, milionima godina. Zlatno jaje je plovilo kroz univerzum od jednog do drugog kraja, i nazad.
Tokom jednog takvog putovanja, Rod se prevrnuo na drugu stranu. Nešto ga je gurnulo u bok. U džepu dugog ogrtača imao je kamenčić mali kao dečji nokat – Alantir. To nije bio običan kamen: sadržao je sva znanja koja je Rod pronašao na svojim putovanjima kroz svemir. Ali sada ga je gušio ispod grudnog koša.
Probudio se i shvatio da je sam u zlatnom jajetu – i to mu se nije dopalo. Poželeo je društvo. Mislio je dugo, mučio se, ali ništa nije smislio. Od tuge je počeo da čupa kosu – i među belim vlasima pronašao jednu zlatnu. I nju je iščupao.
Ponovo je zaspao i probudio se tek posle deset hiljada godina, uz nekoga ko ga je vukao za uvo. Otvorio je oči – i video predivno, zlatnokoso stvorenje.
„Ustani, lenjivče!“ – rekla mu je Lepotica. – „Ne misliš valjda da ću se šuškati s tobom u zlatnom jajetu? Hoću palatu!“
„Odakle si došla?“ – upita Rod.
„Napravio si me od svoje zlatne kose, zar si zaboravio?“
„A, znači to je to!“ – osmehnu se Rod. – „Hej, koso, ti si majka ljubavi. Treba ti dati ime.“
„Ako treba, onda treba,“ reče stvorenje.
„Zvaćeš se Lada.“
„Može,“ slegnu ramenima Lada. „A sad – palata!“
Rod je pucnuo prstima, i u tom trenutku zlatno jaje se pretvorilo u prelepi zlatni dvorac. Sijao je daleko i široko usred kosmosa i širio zlatnu svetlost. Nazvali su ga Jasun.
Tamo su Rod i Lada živeli, žive i živeće večno — ili bar dok ih njihove legende pamte.
Šta treba da znate:
Bard – lutajući pesnik koji je pričao priče na dvorovima slovenskih gospodara, uz muziku na citri.
Rod – prvi od bogova; prisutan u rečima kao što su rodina, narod, rodni, uroda, porod.
Lada – prva od boginja, stvorena od zlatne kose; pratilja Roda, kasnije i Svaroga.
Alantir – kamen u kome su skrivena sva znanja i tajne postojanja.
Jasun (Jasunj) – nebeska palata; Sloveni su verovali da je skrivena na suncu.
Crna patka i Žar-ptica
Ništa u svemiru nije bilo lepše i veličanstvenije od nebeske palate Jasuna. Oko nje su se prostirale bašte sa zlatnim travnjacima, cvećem, žbunjem, jabukama i vodopadima – sve je blistalo i svetlucalo.
Ali Ladi se to nije dopadalo. „Zašto toliki sjaj ako sam sama?“ – rekla je, i briznula u plač.
„Prošetaj baštom, beri zlatne jabuke, proći će te dosada,“ savetovao ju je Rod.
„Sabiraj jabuke! Zar nema druge boje u celoj Jasuni?“
Tada je Rod odlučio da joj stvori pticu – Žar-pticu, sa perjem svih boja duge. Ali je morao da posegne za kamenom znanja, Alantirom, koji mu je otkrio da prvo mora da stvori dugu.
Rod je bacio svoj ogrtač kroz kapiju Jasune u svemir – i pojavila se duga. Otrgao je zlatnu jabuku, dunuo na nju i ona se pretvorila u pticu. Obojio joj je rep svim bojama i poklonio je Ladi.
Kada je video koliko je zadovoljna, Rod je poželeo i sebi pticu. Napravio je još jednu, ali mu je ostala samo jedna boja – crna. Tako je nastao crni demon, koga je Rod čarolijom pretvorio u crnu patku.
Lada je svoju pticu nazvala Majka Slava, jer je svaki put kad bi rešila zagonetku koje joj je postavljala, uzvikivala: „Slava! Slava!“
A Rod je, pomalo pospano, demona tame nazvao Kaščejem.
Tako su na svet došli Kaščej i Žar-ptica – mudra Majka Slava, koja je svake večeri pevala Ladi uspavanke i pričala bajke.
Šta treba da znate:
Kaščej – demon koji je danju bio crna patka, a noću veliki ljuskavi gušter sa rogovima; drugi oblik – crna kokoška.
Duga – Sloveni su verovali da ju je Rod napravio od svog ogrtača.
Žar-ptica – prešla je iz staroslovenskih legendi u mnoge narodne bajke; u obliku Majke Slave Sloveni su je smatrali zaštitnicom i savetnicom.
Zlatne bašte sa zlatnim jabukama – motiv koji se javlja u brojnim narodnim bajkama.
(Nastaviće se)
