Komunistička istorija i prećutani primjeri: Od ustaških uniformi do partizanskih generala

Platon i Konfučije su govorili da od muzike zavisi i stanje u državi.

Zaista su čudni putevi Gospodnji. Kakva je to muzika kod nas? Ko su svirači, ko dirigent, a ko su slušaoci? Da li su aplauzi apsurdni i prelaze granicu ukusa?

Broz se trudio, zajedno sa svojim kerovima, da pobije srbsku elitu, ne vodeći računa gde ona živi: da li u Dubrovniku, Visokom ili Beranama. Na meti su bili svi koji su bili lojalni Kraljevini Jugoslaviji. I kako stvari danas stoje, kao da je Broz ponovo među nama da se zatre ostatak ostatka, ali na perfidniji način. Bar tu su vešti majstori, uz asistenciju tolikih NVO i ostalih autošovinista. I ide im dobro…

Nisu nas učili u školi
Ustaški oficiri u partizanima dogurali do generala i heroja, iako su na rukama imali srbsku krv
Deklamuju nam savremeni komunisti, ogrnuti raznoraznim demokratskim krilaticama, kako su partizani bili sveci, kako su se jedino oni borili protiv okupatora, kako do njih nije bilo takvih heroja, kako su samo oni sinovi naroda, dok su svi ostali izdajnici čijeg potomstva treba da se stidi dok je sveta i veka.

Kunu se savremeni komunisti da neće skrenuti sa Titovog puta, da će i dalje na braću gledati kao na sumnjive tipove kojima u goste treba poslati specijalne jedinice, dižu spomenike Brozu i uvode njegove generale i saradnike u istorijske i ostale čitanke. Uče decu da i dalje na svoje najbliže gledaju kao na zaklete protivnike koje treba otkriti na vreme, njihovu subverzivnu delatnost raskrinkati i predati ih na milost i nemilost nove, odnosno stare vlasti.

Ko su bili „narodni heroji“
A kada se već govori o tim generalima slavnih epopeja, valja reći nešto i o tome kome su tokom Drugog svetskog rata partizani otvorili vrata, dali svoje uniforme, pretvorili ih u narodne heroje i proglasili najvećim sinovima našega naroda.

Dobar deo njih u partizanima je našao spas od kazne za zločine koje su počinili nad Srbima, ali u ustaškim uniformama. Neshvatljivo je da su komunisti blagonaklono gledali na te ljude i u posleratnoj Jugoslaviji davali im sve privilegije. Kada se iz tog ugla gleda na komunistički pokret, nije teško zaključiti da su u njemu bili dobrodošli svi koji su bili protiv Srba i koji su na delu pokazali kako treba rešiti srbsko pitanje na Balkanu.

Primeri koji su ostali van udžbenika
Bivši poručnik Kraljevine Jugoslavije Rudolf Petovar, kao ustaški oficir, učestvovao je u pokolju Srba u srezu Ljubinje. Komandovao je svim hrvatskim formacijama u tom kraju. Kod partizana je unapređen u generala, a posle rata je proglašen narodnim herojem.

Husein Miljković iz Kladuše bio je komandant zloglasnog ustaškog odreda. U partizane je sa odredom prešao novembra 1943. godine i odmah je unapređen u čin potpukovnika. Nemci su ga zarobili 1944. godine, a ostatak njegovog odreda vratio se u ustaške formacije.

Potpukovnik Franjo Pirc po prelasku u partizane odlikovan je Ordenom partizanske zvezde drugog reda i unapređen u generala. Odmah posle rata postavljen je za ambasadora u Argentini, gde se sklonio najveći broj ustaša, na čelu sa Antom Pavelićem.

Muhamed Sudžuk, veliki župnik Plive i Rama, novembra 1943. godine prilazi komunistima i odmah postaje član njihove vlade (AVNOJ). Odlikovan je Ordenom partizanske zvezde drugog reda.

Ibrahim Šator, ustaški potporučnik iz Mostara, komandant sreza Konjic, lično je ubio preko 100 Srba. Krajem 1943. godine postaje član AVNOJ-a za BiH, nastavljajući da ubija Srbe. Partizanski komandant Konjica, Joksim Mrković, pisao je nadređenima da su zbog toga Srbi počeli da beže iz partizanskih redova.

Ibro Ibraković, zamenik kotarskog predstavnika u Bosanskom Petrovcu, lično je ubijao i naređivao ubijanje Srba, počev od 16. juna 1941. godine. Po prelasku u partizane postao je komandant jedne od krajiških brigada.

Najpoznatiji je prelazak Marka Mesića, ustaškog pukovnika, komandanta svih hrvatskih trupa na Istočnom frontu. Mesića su Sovjeti zarobili februara 1943. godine, a marta 1944. godine, na zahtev Broza, postavljen je za komandanta formacije osnovane od hrvatskih zarobljenika, kasnije nazvane „Prva jugoslovenska narodnooslobodilačka brigada“. Ova jedinica će u jesen 1944. godine upasti sa Staljinovom vojskom u Srbiju, gde je počinila velike zločine. U strogo poverljivom dosijeu OZNE navedena su sva nacistička odlikovanja i svi drugi bitni podaci o Marku Mesiću.

Kompletne jedinice prelazile su u partizane
U partizane su prelazile ponekad i kompletne domobranske jedinice. O tome svoje saborce obaveštava lično Broz. Tako Broz piše da su u partizane prešli domobranski artiljerijski puk u Varaždinu, gorski zdrug „Dr Ante Pavelić“ u Popovači, kao i delovi legionarske divizije „Tigar“.

Posledice prećutkivanja
Ima bezbroj ovakvih primera, ali nas o tome nisu učili u školama, zato su rezultati porazni. Kada učenici propuste gradivo zbog „duge bolesti“, ne može se očekivati da se gradivo savlada i sve postavi na svoje mesto. Tada i 2 × 2 rezultatski negde zaluta.

Ni srpskim komunistima nije smetalo i mirno su prihvatili i gledali kako su ustaše u novim uniformama nastavili da rade ono što su naučili u starim.

Izvor: "Istinita Istorija"

PRIREDIO: Igor Rems