HIC RHODUS, HIC SALTA: Značaj imena "Srb" kod Šafarika i Nikolajevića

Priredio: Igor Rems

Tako G. Šafarik, kao najjezgrovitiji i najučeniji do sada slavista za ime Srb. za koje je dokazao da su se sva slovenska dan: plemena tako zvala, objašnjava ovako: “Ime tako staro, domaće i duboko ukorenjeno među — svim — Slovenima, a u stranaca retko upotrebljavano, moglo je samo u svojoj domovini dobiti svoj početak i jestastveni značaj. Tako u slov: jezicima, kao Veliko i Maloruskom, i staro poljskom, nalazimo rečicu, koja toj reči odgovara, a ta je u Vel. i Mal. ruskom paserb — puer, privignus — polj: pasierb, sa još nekim drugim proizvedenim rečima od iste n. pr u Vel. i Mal. Rus: paserbok, paserbka, paserbica—privigna—poljsk. pasierrbica—privigna— pasierbi, pasierbiczy, pasirbovy, pasierbny— sve, prigev : i td.“
 
Dobro razgledana ta reč pokazuje: a), da je složena, b), da je jedna i ista sa rečicom pastorek —privignus — i v) da proizilazi od koreni sir — sir orbus — Složena je iz predloga pa i korene reči serb, koje se same po sebi razumu za znalce slovenskog jezika, bez ikakvog tumačenja, tako isto kao za Ruse reč pasinok — privignus — podčerica — privigna — srb. posinak, polj. pasynek — pronepos — slovač. parobak — juvenis, privignus— od korena rob, i t.d. a tako isto i u tuđina, kao n. p.r. u Litovaca pasunis — privignus — podukra — privigna i t.d. — no osobito svedoče istočni jezici, koji su srodni s nama, u kojih se kao što ćemo videti, nalaze obe izgledine, prosta i složena.I ako je jedna i ista reč paserb i pastorak dosta tamna i nejasna; no ipak je ona jasna kad saberemo sve reči odnoseće se tom istom značaju. Tako horut: pasterz – privignus — pasterka — privigna— ponekad i pastorik, pastorka, horvat; pasztorek, pasztorkinya srb. pastorak, pastorka, čes. pastorek, pastorkyne, slovač. rastorok, pastorka i pastorkynya, iz čega izlazi: da ovde pisme o zamenjuje pisme e kao i. pr. topl, u mesto tepl, srav. latin. tepidus, popeo u mesto pepeo, bober u mesto beber, Volin u mesto Velin i t.d.
 
Pisme k nije ništa drugo do završetak n. p. posinak od sin, parobak od rob i t. d. a pisme t. je dobavak kao n, pr. u reči razptiliti od pil korena, od tuda je i stin u mesto sjen, stribro,streda i t.d. u mesto srebro, sreda i t.d.

Tako dakle odovud proizilazi pasterk ili kad se razdeli na sastavne čestice pa — se — rk. koje je savršeno ravno rus: i polj. pa — ser — b, van završetka, koji ovde sastavlja zasebni završujući slog, i ako se nalazi u sanskritu reči paser — puer — persid. puser— filius, puer — peljvskij poser, — puer — kurdiski — suar — puer — i afganistan; suari i suai što sve znače: sin i dete. Tako dakle nema nikakve sumnje, da je u svima ovim rečima, — paserb, poserb, pastorak i t.d. ser — ser —korena i zasebna neproizvodna reč, a sve ostalo pred i posle korena samo su predmetci i završetci.Od ovog je korena i star. srb. ili tako zvano crk. slov. reč sir — orbus — rus: siri, sirota — sirota —česk. sirotek sirube, siroba, Doljno lužič. sirota Gornjo lužič. serota, serotstvo, poljsk. sierota, sieroce,sieroci, i t.d. Taj isti koren nalazimo mi u sanskritskom jeziku su — generare, producere t.j. roditi, proizvoditi srav. prasuti, progenies — u lat. sevi, satum od se, sere y mesto se — sere — sese reduplicatio — u Got. saian, skandinav. soa — serere — slav. sejati i t. d. a sve te reči znače: roditi, porađati, proizvoditi i t.d. i po tome u obe reči sin i sir — sir — ota sir — i obe — serb — prvo i najglavnije označavaju: porađaj, rođenje, ili to isto što i lat. satus, natus, elin Τεκνον i t d. Otuda je jasno što su Rusi svoje prastaro paserb i paserbica zamenuli sa novim običnijim i razumljivijim pasinok i padčerica.
 
Tako je dakle sada jasan i istinit značaj reči srb, serb i t.d. da ona označava samo: porođaj, rođaj, rođaka rod, narod, kao i lat, gens, natio kao i inđijsko i od njega postavše serim što opet znači narod od jedne krvi i jednog plemena i t.d. — vidi Slaven. Drev. soč P. J. Šafarika prev. J. Bođan: Moskva 1857 t. I. str. 313 314 315 i 316.G. K. Nikolajević u svom delu: „Srbska beseda u lat. pismu Beč 1860 god. str: 23 i 23.“ veli: „Mi se podpuno slažemo sa g. Šafarikom i možemo ga nazvati đenealogiom srb. imena po očinstvu, no mislimo da nas neće poreći, ako toj dodamo i ednu po materstvu. Stablo ove nalazimo u najbližoj reči utroba — γαστηρ, venter — preimućstveno ideju materinstva napominjujućoj i u proraslima od kuda kirilov: otrok — sigurno skraćenom od ot—rob—ak, kao po izjasnjenju G. Šafarika i pa-stor-ak, paster- k, od pa-serb. — Takođe i rab i srb. rob, rus: rebja, reb-jata, reb-enak, st. čes. pa-rob, lat. orb—us grč. ορφ-ος arbanaš: rapbi, nemač: Erb—e koje sve takođe znače Τεκον puer, paser, puser, čedo ili u docnijem i u prenosnom smislu: naslednik — Erbe — čeljade — ropbi — siroče — ορφος orbus i parob u smislu Slavoja govorećeg — sad ide komad pesme iz kraljevdvorskog rukopisa — ovaj materinski koren morao je dolaziti u najstarijem slovenskom sa — @-ú-ü-oe — u početku, ili u sredi i sa nosovim я-e na kraju i tako glasiti: @ðá“, oerbe ili rъbя, rьbя, roebe, koje su se forme docnije po prosodiji različnih narečija u rab, rebja, rob, pretvorile. A kao god što su se slagale sa časticom pa-p rob-ek, pa-rob-ok, da dobiju značenje pastorka, ili momka, đetića, tako su se ravno slagale i sa časticom sajuznom cъ, ca, so s@, su — ςνν, son — da označe obštinstvo roda i plemena između dece, unuka, praunuka, potomaka, kao po primeru: sprežnik, srodnik, surodica, saputniksažitelj i t. d. — Sъrbя Soerbe, συντεκνον, conpuer, consobr — inus mloš: — sъrьbяta soerbad, serbadia i Saerbi, za razliku od tuđina inoplemenika, čŷda, i t. d.“ Ova razlaganja g. Nikolajevića i ako im ima mesta, ipak držimo, nisu bila tako neophodna, da se onima gornjim g. Šafarikovim, dodaju, tim pre: što dokazivati srodstvo i po materinstvu, kod dokazanog po očinstvu iako je stvar sama za se vrlo dobra, pak držimo, nije odveć nužna i neophodna.

Kako kaže Siprijan Rober da je Srbski jezik MAJKA SVIH JEZIKA!

 IZVOR; Odlomci ISTORIJE SRBA od M. S. MILOJEVIĆA. 
 
VEOGRAD. U DRŽAVNOJ ŠTAMPARIJI 1872.