HIC RHOUDS, HIC SALTA: Staroslovenska mitologija i legende (3) - Otmica Koleda

Bilo je sedam boginja koje su živele u sunčanoj palati Jasuna. I Lada. Još uvek lepa kao kada ju je Rod stvorio. Svima se sviđala. Ali postojala je začkoljica - bila je jedina. Zato je Rod pomislio da treba da napravi više boginja kako bi njegovi sinovi imali veći izbor. Iščupao je dlaku za svaku boginju, uzeo malo zlatne prašine, pljunuo na nju, napravio šest statua i dunuo na njih. Kada su oživele, dao im je imena: prvu je nazvao Morena, drugu Amalfa, treću Atena.
„ Crnokose su!” 

Lada se iznenadila kada je videla prve tri. „To je zato što su od Dije, Nije i Podage“, objasnio je Rod. Ostale su bile zlatnokose. Zvale su se: Diva, Zemuna i Vesna. Bile su od Svaroga, Peruna i Velesa. Međutim, mnogo se znojio od sveg tog napora i rada. Brisao je znoj sa čela ali kada je odmahnuo rukom kapljice su pale na zemlju.

Iz njih je nastala Mokoš. Ona je postala boginja i zaštitnica zemlje iz koje je iznikla. Međutim, palata Jasun je već bila premala za toliko bogova. Rod je odlučio da sagradi još palata: podzemnih i nadzemnih. Lako se nosio sa podzemnim. Duvao je u stene, ali pošto je njegov dah bio moćniji od groma, stene bi se odmah raspolovile. Teže je bilo sa nadzemnim. Nije imao temelj na kojem bi stajale. Zato je zamolio Ladu da mu pomogne. Ona je uzela čašu u kojoj je spremila mleko za doručak i sipala je kroz prozor.

Na Mlečnom putu koji je tako nastao, Rod je sagradio palate za Divu, Zemunu i Vesnu. Samo Mokoš nije želela nikakvu palatu. Njen dom je postala zemlja, glina u koju se mogla pretvoriti. Nove boginje su takođe bile Lepotice poput Lade. Ali crnokose su imale srca hladnija od hladne noći. Najgora je bila Morena, iako je bilo vremena kada je pokušavala da bude umilna i fina. Zaljubila se u Peruna. Međutim, Perun je otišao da pazi na Vesnu, koju je voleo da posećuje u njenoj palati. Uvek su putovali zajedno Mlečnim putem do Zemlje. Tamo je Perun uzeo Vesnu za ženu.

Rodio im se dečak - Koledo. Morena se jako uvredila što je Perun više voleo Vesnu. Odlučila je da im se osveti. Otela je Koleda i odvela ga u svoju podzemnu palatu. Čak je zamolila demona Kaščeja da ga čuva. „Nemam vremena za to“, odgovorio joj je Kaščej, „ali ću ti pomoći na drugi način. Otkini krljušt sa moje kože i baci je iza sebe. Tako ćeš dobiti slugu koji će ti pomoći.“ Krljušt je postala Koršun, zmaj. Kada je Vesna saznala da joj je dete oteto bila je tužna.

Više nije išla na Zemlju da se divi plavim jezerima, rekama i mirisnom cveću. Zaključala se u svoju palatu. Morena se radovala njenoj tuzi. Slala je na mesta koja su Perun i Vesna voleli, hladne dane, pune ledene kiše, snežnih mećava i leda. U prvim danima nakon stvaranja, na Zemlji je bilo samo beskrajno proleće, ali sada su ga zamenile jesen i zima. Pojavila se i nepodnošljiva letnja vrućina, jer je Perunovo srce obuzimao bes. Bio je veoma ljut na Morenu što mu je otela sina. Zamolio je Svaroga i Velesa da mu pomognu da oslobodi dete. Uzeli su čudotvorno oružje, savladali Koršuna, ali nisu mogli da uđu u podzemnu palatu.

Morena je proklela ulaz tajnim čarolijama. Činilo se da će Koledo zauvek ostati zarobljen pod zemljom. Držala ga je zarobljenog tri meseca - i tri meseca je slušala njegove krike. Što je dete duže bilo sa njom, to je više kukalo. „Raskidaj ga!“, naredila je Koršunu. Ali, na iznenađenje, zmaj nije povredio dete. Zaštitio ga je. Za razliku od Morene, njemu su se dopadali Koledovi krici. Mali Koledo je tako postao zmajev gospodar, a da to nije ni znao.

Kada su krici postali toliko glasni da su Moreni počele da otpadaju uši, odlučila je da se reši razmaženog deteta. Naredila je Koršunu da ga odvede negde u planine. Zmaj je to i učinio. Čim se Koledo našao napolju iz podzemlja, dete se utišalo. Čak je počelo zadovoljno da peva. Zmaj se od njegovog umilnog pevanja uspavao. Tako su ih pronašli Perun i Vesna. Hteli su da ubiju zmaja, ali Koledo im nije dozvolio. Zagrlio je belo ljuskavo stvorenje svojim sitnim ručicama, a ono je postalo pitomo kao jagnje. Koledove pesme se pevaju i danas: za Božić, kada donose mir i spokoj na Zemlju. I iako je Morena čeznula da zima traje večno, to se nije dogodilo. Vesna je želela da njen mali sin šeta cvetnim livadama.

Uvek je izlazila iz svoje palate na kraju zime i donosila proleće svetu.
Šta treba da znate: Morena - boginja zime, ima sposobnost da se kosom pretvori u Smrt. 

Amalfa - boginja koja izaziva neplodnost 
Atena, ćerka boga Dija, najnežnija od „mračnih“ boginja, izaziva dubok san, sličan smrti, ili bolje rečeno nesvesticu. Diva - boginja zore, 
Zemuna - boginja izobilja, ima sposobnost da se pretvori u belu kravu, koja u vimenu ima čudotvorno mleko. Ko ga popije, dobiće snagu petsto ljudi.

Poznata i kao sveta krava Zemun
Vesna - boginja proleća, davalac lepih i sunčanih dana. Koledo - sin Vesne i Peruna. Tri meseca koja je proveo u Moreninoj podzemnoj palati predstavljaju najhladniji period zime.

Bojan - božanski harfista

U najdaljem uglu sunčane palate Jasun, u najdaljem uglu zlatne bašte, prvi od božanske braće, Svarog, imao je kovačnicu. Tamo je udarao po nakovnju. Užarene varnice koje su letele sa njegovog nakovnja pretvarale su se u sićušna, krilata stvorenja: vile i vilenjake. 

Veselo su leteli po bašti među cvetovima jabuke. Tamo su pevali i igrali. Boginja Lada ih je zanosno gledala. Pljeskala je rukama od radosti i zamolila Svaroga: „Napravi mi nekoga poput njih, samo malo većeg. Ovi su tako sićušni, jedva veličine mog malog prsta! Volela bih nekoga ko može da svira harfu i komponuje balade.“ Svarog je bio zadovoljan što ona nešto želi od njega. Na kraju krajeva, on ju je gledao od prvih trenutaka. Bila je malo starija od njega, ali samo za nedelju dana - a šta je nedelja za besmrtne bogove? 

Obećao joj je da će dobiti ono što želi i odmah se vratio u tvrđavu. Lada je pošla za njim. Sa vrata je posmatrala šta se rađa pod njegovim magičnim čekićem. Nije mogla da vidi nakovanj, ali joj se dopadalo ono što je videla: Svarogova mišićava leđa bila su prekrivena znojem, zlatna kosa mu je letela sa svakim udarcem.

Iako ju je Rod stvorio za sebe, ona se zaljubila u Svaroga. Nije ni čudo, bio je deset hiljada godina i nedelju dana mlađi, a još i lepši. Njegova brada, kosa i brkovi nisu bili beli već zlatni. Praoca bogova, Roda, iz sna je probudio prasak. Kad bi trajao samo jednu noć! Ali čitavih hiljadu godina?! O, zveri, ko mu to remeti snove? Krenuo je za praskom da sazna šta se dešava. Našao je Ladu kako stoji na vratima kovačnice, gledajući Svaroga sa divljenjem. Zaledio se i počeo je da bude ljubomoran. Ali video je i nešto drugo.

Na zlatnom nakovnju stajala je statua sa krilima, napravljena od varnica koje su letele ispod čudesnog čekića. U rukama je držala harfu. Činilo se kao da će prstom udariti po žicama. Međutim, još uvek joj je nedostajalo najvažnije: dah života. Odjednom je Svarog prislonio usta na uho statue i šapnuo mu: „Ja sam Reč koja će te oživeti.“ Statua se pokrenula. Postala je graciozna, krilata, mlada harfistkinja. Udarila je po žicama, otpevala prvu pesmu - i svi su zanemeli od zaprepašćenja. Čak i radoznala i brbljiva Lada. Suze su joj se čak pojavile u očima. Zagrlila je Svaroga i rekla: „Ako si bio u stanju da učiniš nešto tako božansko, onda si najveći majstor koga sam ikada poznavala!“ Kakvo je čudo Svarog stvorio, postalo je jasno tek malo kasnije.

Harfa je imala posebnu moć: mogla je da smiri rogatog Kaščeja, zmaja Koršuna i druge demone podzemlja. Morena, koja je želela da bude najmoćnija od boginja, stoga se plašila svirača. A pošto je pokazala da ga se plaši, nazvali su ga Bojan. Međutim, Rod je shvatio da i neko drugi može da stvori život, ne samo on! Šta ako počnu drugi bogovi da se više dive Svarogu? Odlučio je da mu zabrani kovanje. Svarog je morao da zatvori kovačnicu. Ladi se to nije dopalo. Zamolila je božanskog kovača da tajno napravi novu, na Zemlji. Svarog ju je poslušao.

Postavio ju je u duboke utrobe vulkana. Tamo su ponovo iskre izletale ispod njegovog čekića. Šaputao je svakoj iskri na uvo isto kao i Bojanu: „Ja sam Reč koja će vas oživeti.“ Iskre su se pretvorale u ljude. Međutim, nisu imali krila kao vile, vilenjaci ili Bojan. Možda zato što su stvoreni na Zemlji. Božanski harfista je svirao i na venčanju Svaroga i Lade. Rod se konačno pomirio sa činjenicom da je prva od Lepotica izabrala njegovog najstarijeg sina za muža.

Ipak nešto drugo ga je mučilo. Želeo je da pronađe peć na Zemlji gde bi se iskre pretvarale u sve više ljudi. Plašio se da će biti previše tih čudnih bića koje Svarog oživljava svojim dahom. Priča se da Rod i danas hoda svetom u obliku belokosog starca sa dugom bradom. Oslanja se na čudotvornu bakulu. Kada je udari tri puta, otvaraju se vulkani i izdubljenja. U njima traži Svarogovu peć kako bi mogao da ugasi varnice koje se pretvaraju u ljude.
Šta treba da znate: Bojan - prvi od pesnika i bardova. Svirao je tako lepo da ga je Rod pozvao u dvoranu slavnih u Jasunu da svira harfu za bogove na gozbama. Svarog - bio je i bog nakita i umetničkog kovanja Rodov čudotvorni štap bakula otvorao je utrobu zemlje i pokazivao gde su blaga.

Autor : Zuzana Kuglerova

Preveo i priredio: Igor Rems

(Nastaviće se)