HIC RHODUS, HIC SALTA: Sveti sveštenomučenik Teodor

PRIREDIO: Igor Rems

Vladika vršački Teodor Nestorović, duhovni vođa banatskih Srba sa kraja 16. veka, u narodnom predanju je zapamćen kao primeren arhijerej, blage naravi, skroman i pravoslavlju potpuno predan. 

Voleo je svoj narod i patio zbog njegovog stradanja, posebno na području Banata, gde je bio episkop. Život pod Otomanskom vlašću bio je posebno težak. Kada je u Vršac stigao glas da su se janičari u Stambolu pobunili, vladika Teodor se ponadao da će se ovi zulumćari povući iz Banata i drugih porobljenih srpskih zemalja. Kod vladike Teodora, 1593. godine, dolaze narodni prvaci i obaveštavaju ga da su stvoreni uslovi za podizanje ustanka.

Vladika Teodor im poručuje: „Uzmite zastave iz svojih crkava, ukrasite ih likom Svetog Save kao što je sveti car Konstantin pobedio sa zastavama na kojima je bio krst, tako i na našim zastavama nek se vije lik Svetog Save, našeg duhovnog oca i branitelja. Krenimo, deco moja i braćo moja, u boj za pravdu i slobodu„.

Ustanak je počeo 1594. godine. I do danas je ostala upamćena ustanička pesma:  „Sva se budum zemlja pobunila, – Podiglo se šest stotina sela, – Svak na cara pušku podigao!“

Ustanici su izvojevali mnoge pobede, ali i prolili mnogo krvi. Četa od 200 ustanika, pod vođstvom Petra Mojzeša, oslobodila je i vršačku palanku. Razjarene osmanlije su govorile da ih ne pobeđuju ustanici, već „kaurski svetac Sava“. To je bio i povod da Sinan paša spali mošti svetog Save na Vračaru u Beogradu. 

Početkom juna 1594. odigrala se velika bitka, u kojoj je od 11.000 Turaka preživelo svega 1.000, a među poginulima su bili Sofi Sinan‐paša i još trojica  begova. Turski zapovednici naredili su turskim vojnicima da Srbe nemilosrdno kažnjavaju, po selima i gradovima. Ustanike koje bi uhvatili izlagali su mukama, nabijali na kolac, čerečili konjima na repove, žive drali i na ražnju pekli, a ubijani su i oni koji nisu učestvovali u ustanku, uključujući i žene i decu. Paljene su i rušene srpske kuće i crkve.

Turci su posle nekoliko poraza doveli pojačanje od 30.000 vojnika i 10. jula 1594. godine u blizini Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, odigrala se nova bitka, u kojoj je turska vojska pod vođstvom temišvarskog i vršačkog paše porazila 4.300 ustanika, od kojih se spaslo jedva njih 300, a ceo Banat je pao pod tursku vlast. Srpski živalj, predvođen vladikom Teodorom, izbegao je u Erdelj. 

Tamošnji knez Batori mu je odredio da se nastani u Temišu, gde se nalazila velika grupa izbeglih Srba i dozvolio mu da zasnuje srpsku eparhiju, sa  sedištem u Temišu. Od izbeglog naroda osnovane su srpske parohije. Teodor je umešno vodio crkvu, zaveo red i starao se o redovnom bogosluženju.

Posle bitke Teodor je zapisao u Osmoglasniku iz 13. veka:

„A meni, grešnom, Gospod ne dade da poginem kao car Lazar na Kosovu, i okajem grehe svoje. Ostavi me na najgrđim mukama: gledaću kako se zatire moj narod da mu ni traga neće biti.”

Posle nekog vremena, Turci su poručili episkopu Teodoru da će, ako se vrati u Vršac, njemu i njegovom narodu, biti sve oprošteno. Iako je znao da se ne može pouzdati u njihovo obećanje, preovladala je nada da će njegova žrtva biti dovoljan zalog za prestanak stradanja nedužnog srpskog naroda.

Čim je stigao u Vršac, predao se Turcima, koji su odmah počeli da ga tuku i vređaju. Tako su Turci uhvatili Teodora, a temišvarski paša je naredio da se živ odere.Narednog dana po dolasku, na trgu u Vršcu, okupili su turske vojnike i naterali Srbe da dođu da gledaju mučenje. Postavljen je na poduži kolac i vezan između dva rakljasta drveta. Dva dželata su mu živom gulila kožu, polako je odvajajući od mesa, zasecajući je od vrata, pa nadole i povremeno ga polivajući hladnom vodom, kako bi što duže ostao pri svesti, dok je vladika šaputao molitvu da izdrži muke. Sutradan su njegovo telo odneli daleko od Vršca i sahranili ga na nepoznatom mestu.

Teodosije je kanonizovan 29. maja 1994. godine.U njegovu čast, na vršačkom bregu je 2002. podignut i osveštan Hram Svetog Teodora Vršačkog. Dvadeset deveti maj se slavi kao dan grada i gradska slava.

Nijedan narod nije se više i duže suprotstavljao Islamu i Otomanskoj imperiji od Srba.

Možda jedino Rusi mogu da se porede jer su vodili 12 velikih ratova protiv Turaka od 1568. godine pa sve do Prvog svetskog rata. 

Ove ratove, bitke, ustanke, bune… vodili su naši preci protiv Turaka.

-Bitka kod Galipolja 1312.
-Bitka kod Stefanijane 1344.
-Bitka kod Periteriona 1345.
-Bitka kod Didimotike oktobra 1352.
-Marička bitka 26. septembra 1371.
-Bitka na Dubravnici 1381.
-Bitka kod Pločnika 1386.
-Bitka na Saurskom polju 1385.
-Bitka kod Bileće 1388.
-Kosovska bitka 28. juna 1389.
-Gračanička bitka 1402.
-Bitka kod Novog brda 1412.
-Musin upad u Srbiju 1413.
-Bitka kod Doboja 1415.
-Opsada Novog Brda (1440–1441)
-Osmanski pohod na Srbiju 1425.
-Osmanski pohod na Srbiju 1427.
-Osmanski pohod na Srbiju 1437.
-Osmanski pohod na Srbiju 1438.
-Osmanski pohod na Srbiju 1439–1444
-Varninski krstaški rat 1443.
-Bitka kod Niša 1443.
-Kunovička bitka 1444.
-Skenderbegovi ratovi 1445-1467
-Kosovska bitka 1448.
-Osmanski pohod na Srbiju 1454–1455
-Bitka za Kruševac 1454.
-Bitka kod Leskovca 1454.
-Osmanski pohod na Srbiju 1456.
-Opsada Beograda 1456.
-Opsada Smedereva 1456.
-Osmanski pohod i osvajanje Despotovine Srbije 1459.
-Osmanski pohod i osvajanje srpske Bosne 1463.
-Opsada Jajca 1463, za vreme pohoda na Hercegovinu Svetog Save.
-Osmansko osvajanje srpske Zete 1499.
-Od 1447. srpski despot se našao u izbeglištvu, kao ugarski vazal do njenog raspada 1540. god. proveo je u neprestanoj borbi protiv turaka.
-Bitka na Hlebovom polju 1479.
-Pad Beograda 1521.
-Mohačka bitka 1526.
-Ustanak Jovana Nenada 1526-1527
-Borba za Sremsko vojvodstvo Radoslava Čelnika 1527-1530
-Režim srpske Vojne krajine 1533-1881
-Dugi Osmanski rat 1593–1606
-Bitka kod Siska 1593.
-Veliki Banatski svetosavski ustank 1594.
-Srpske bune 1596–1597
-Kandijski rat u Dalmaciji 1645-1669
-Bečki rat 1683-1699
-Ustanak kapetana Novaka Petrovića u Banatu 1686.
-Bitka kod Batočine 1689.
-Austrijsko-turski rat 1716-1718
-Tursko zauzimanje Cetinja 1785.
-Veliki ustanak Koče Anđelkovića “Kočina krajina” iz 1788.
-Boj kod Martinića 1796.
-Bitka na Krusima 1796.
-Prvi srpski ustanak, predvođen Karađorđem Petrovićem sa 21 velikom bitkom 1804-1813 
-Hadži Prodanova buna, predvođena Hadži Prodanom Gligorijevićem 1814.
-Drugi srpski ustanak, predvođen Milošem Obrenovićem sa 5 velikih bitaka 1815-1817
-Hercegovačka buna 1852-1862
-Crnogorsko-turski rat 1858-1862
-Nevesinjska puška i veliki hercegovačko-bosanski ustanak 1875-1878
-Kumanovski ustanak 1878.
-Crnogorsko-turski rat sa 6 velikih bitaka 1876-1878
-Prvi srpsko-turski rat sa 9 velikih bitaka 1876-1877
-Drugi srpsko-turski rata 1877-1878
-Četnička akcija 1878-1912
-Brsjačka buna 1880-1881
-Prvi balkanski rat sa 5 velikih bitaka 1912.