HIC RHODUS, HIC SALTA: Teror „oslobodilaca“ i stradanje srpskog naroda i SPC

PRIREDIO: Igor Rems

Posle pobede komunizma u Drugom svetskom ratu (i građanskom ratu) na prostorima ondašnje Jugoslavije nastao je teror “oslobodilaca” naročito protiv srpskog naroda i SPC.

Računa se da je po oslobođenju Beograda i Srbije ubijeno najmanje 200000 ljudi. SPC je preživela pravu golgotu: sveštenici su ubijani, crkve i manastiri pustošeni, pljačkani i paljeni, samo primer šta je urađeno sa manastirom Morača govori o kakvom nečoveštvu je reč!

Iz Crne Gore je ubijen mitropolit Joanikije I Lipovac (Aranđelovac) a ubistvom sveštenika (oko 70) Crna Gora je ostala bez crkvenog klera. Radi “ bratstva jedinstva” svi pokolji koje su činile ustaške formacije na prostorima NDH (Hrvatska, BiH, Srem) ostali su nekažnjeni a rezultati ekshumacije Jasenovačkih žrtava postali tabu tema o kojoj nije smelo da se govori, čak i danas!

U ekspertskom timu koji je radio na ekshumaciji žrtava koncentracionog logora Jasenovac bio je i dr Srboljub Živanović (ekshumirano je 780000 žrtava Srba, 30000 Roma i 80000 Jevreja).

Zbog rezultata je vršen strašan pritisak da se brojka smanji a kada je do dr Živanovića dopro glas da mu rade o glavi jedno ekspertsko putovanje u inostranstvo iskoristio je da tamo i ostane.

Prof. dr Srboljub Živanović zapisao je sledeće:

“Ja sam se u Evropu vratio 1998. godine i odmah otišao u Republiku Srpsku. Govorio sam našim sveštenicima: nemojte da nam se desi što nam se desilo sa Jasenovcem. Zato sam im rekao da sada, dok ima živih svedoka, zabeleže podatke i svedočanstva. Jer mi danas za pojedina mesta u Bosni i Hercegovini ne znamo ni da su postojala, nema imena ni tragova, samo na osnovu Austro-ugarskih karata iz devetnaestog veka znamo da je tu nekada bilo naselje i da su tu nekada živeli Srbi, jer su svi stanovnici ubijeni. Matične knjige su posle rata oduzete crkvama i uništavane.

U drugim delovima sveta bilo je stradanja u bitkama, spaljivanja kuća i naselja pa su ljudi ginuli. Ali se nigde nije desilo da u jednoj generaciji, kao na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine, takav zločin bude ponovljen na isti način Ja to nisam nigde video, a video sam mnoge grozne stvari. Znam da mnoge ljude pogađa to što ja govorim, ali onaj kome se ne sviđa da sluša ne mora to da čini, kao što se desilo na Oksfordu kada je čitava grupa katoličkih biskupa napustila salu dok sam govorio o tome kakve su zločine nad Srbima vršili franjevci.

Kada sam objašnjavao da hrvatski narod već dva veka Rimokatolička crkva vaspitava da mrzi Srbe i sve što je pravoslavno i nekatoličko, jedan od tih biskupa je ustao i rekao da je Rimokatolička crkva isključila fra-Satanu Majstorovića i još neke za koje je utvrdila da su zločinci. Istina, rekao sam, ali tek kada su pobili veliki broj ljudi.

Jedan bivši župnik iz jednog malog mesta na primorju pored Herceg Novog po imenu Dominik Mandić, gvardijan Zavoda Svetog Jeronima u Vatikanu, trideset i pet godina je posvetio razradi strategije razbijanja jugoslovenske države, a s druge strane bio je glavni organizator pacovskih kanala prebacivanja novca i zlata iz Jasenovca i drugih koncentracionih logora u Vatikan da bi se njime plaćalo izbavljanje najvećih ustaških koljača koji su prebačeni u Severnu i Južnu Ameriku. Papa Jovan Pavle Drugi proglasio je za blaženog nadbiskupa Alojza Stepinca, a ja imam podatke da je on blagosiljao ustaše koje su mu donosili kotarice izvađenih očiju iz glava živih žrtava koje su posle stradale u Jasenovcu.

Taj isti papa je dva puta dolazio u Bosnu i dva puta u Hrvatsku, bilo mu je na par kilometara da ode do stratišta, ali to nikada nije uradio.

„Vi se klanjate takvom poglavaru“, dodao sam, i oni su tada napustili salu. Ja tvrdim da se i danas vrše dve vrste genocida na srpskim narodom: kulturni – zatiranjem ćirilice, izbacivanjem iz nastavnih programa najznačajnijih srpskih pisaca i slično, i pasivni genocid – prećutkivanjem i zataškavanjem istine.”

..................

Profesor Živanović je u pravu: u Crnoj Gori i dan danas je na delu kulturni genocid: Ćirilica je diskriminisana, samo što nije zabranjena, srpski jezik kojim govori polovina stanovništva, odnosno većina stanovništva Crne Gore, nema status službenog jezika a iz udžbenika su nestali skoro svi srpski pisci i pesnici na čelu sa Njegošem! Najstariji književni časopis UKCG (osnovan 1946) koji je u socijalističkoj Jugoslaviji postao institucija i danas ne dobija budžetska sredstva već je prepušten sam sebi.