PRIREDIO: Igor Rems
Kada sam započeo da priređujem tekstove o Srbima iz Lužice, odnosno Lužičkim Srbima, koje Nemci nikada ne žele da zovu Srbima ( Nemci ih zovu Zorben), pretpostavio sam da će se otvoriti jedan ogroman prostor, jedna bezdanica sa hiljadu rukavaca dovoljno da vas sve više i više odvlači i uvlači u materiju kojoj se ne vidi kraj.
Da, teško je sagledati kraj koji već traje bar najmanje deset milenijuma i ispisati sve to u nekoliko kolumni. Jedino u šta sam siguran jeste da sa svakim priređenim tekstom shvatam koliko zapravo ne znam.
Francuski slavista Siprijan Rober kaže da su Srbi majka svih Naroda a da je Srbski Jezik majka svih Jezika!
Ovu svoju tvrdnju potkrepio je godinama koje je proveo u istraživanju i obilasku svih sadašnjih “slovenskih” zemalja.
Na ulazu u stari deo Drezdena nalaze se dva ratnika u vidu čuvara, koji na sebi imaju srbski simbol: krst sa četiri ocila (na slici se lepo vide zaokruženi crvenom bojom). Jedan od ratnika ima zmaja na čelenci šlema*.
Nemac Jirgen Španut, istražujući nemačku istoriju, otkriva srpska groblja na tlu Španije, Portugalije i Bretanje od 3.000 godina pre Hrista.
Prof. Johan Kristijan Šetgen (nem. Professor Johann Christian Schöttgen), koji je bio naučnik, istoričar, teolog, i njegov kolega, istoričar Georg Kristof Krejsig (nem. Georg Christoph Kreyßig), u svom delu navode da su Srbi došli na prostor Kneževine Saksonije iz Srbije (Balkana), dokazujući i da su Srbi autohtoni narod na prostoru Balkana.
„Ich glaube vielmehr, dass unsere Sorben aus Serbien durch Mähren und Böhmen hier eingerücket sein, und beweise solches mit folgenden Gründen: Weil Sie 1.) einerlen Nahmen, 2.) einerlen Sprache 3.) einerlen Benennungen Ihrer Städle und Dörffer in benden Länder gehabt.
„Verujem da su naši Srbi (odnosi se na germanizovane i slavenizirane Lužičke Srbe) ovde stigli iz Srbije preko Moravske i Češke, i to dokazujem sledećim razlozima: zato što su imali 1) isto ime, 2) isti jezik, 3) ista imena svojih gradova i sela u istim zemljama.“
Delo pod nazivom „Diplomatische und curieuse Nachlese der Historie von Ober-Sachsen und angräntzenden Ländern: zu einiger Erläuterung derselben, gehalten von Christian Schöttgen und George Christoph Kreyßig“, iz 1730. godine, na strani 180, odeljak 4. ).
Iz ovog naučnog dela, vidimo da prof. Johan Kristijan Šetgen (1687-1751) i Georg Kristof Krejsig (1695-1758), naglašavaju i kažu: „naši Srbi“ (nem. unsere Sorben), smatrajući Lužičke Srbe, stanovnicima Kneževine Saksonije (današnja pokrajina Saksonija), odnosno Gornje Saksonije (nem. Obersachsen), na čijem prostoru su rođeni prof. Johan Kristijan Šetgen i Georg Kristof Krejsig. U to vreme, Kneževina Saksonija je bila deo Svetog rimskog carstva. Saksonija postaje kraljevina, 1806. godine.
Stari grb Lužičkih Srba sa tračanskim grifonom (ital. Grifone Tracio, engl. Thracian griffin), koji ima kljun i prepoznatljivu i karakterističnu grivu sa valovitim pramenovima, od Đakoma Fontane, iz 1605. godine.
Istoričar, prof. Johan Kristof Bekman (nem. Johann Christoph Bekmann) u svom delu navodi da su Srbi ostaci drevnih Tračana. U svom delu, na strani 352. piše o seobi Srba sa Huma (Balkana), a ne na Hum (Balkan) kako danas lažno govore pseudoistoričari, šarlatani. Bekman govori i o starosedelaštvu Srba na Balkanu, odnosno Rašana (Tračana). Bekman spominje reku Ister (Dunav) i seobu Srba sa Balkana, uzvodno Dunavom, ka severu Evrope. Delo pod nazivom „Historia orbis terrarum, geographica et civilis, de variis negotiis nostri potiss. & superioris seculi, aliisve rebus selectioribus“, iz 1680. godine, na strani 352.
Istoričar Vilijam Tuk (engl. William Tooke), u svom delu navodi da se Ilirsko-Srpsko carstvo ranije zvalo Crvena Srbija, Germanski Sorbeland, Bela Srbija (odnosi se na prostor severne Evrope u kojoj žive današnji Lužički Srbi), a da se teritorija Srbije zvala Crna Srbija (odnosi se na južni deo Evrope, Balkan u kome žive Iliri-Srbi). Istoričar Vilijam Tuk spominje pradomovinu Srba (Ilira) - Crnu Srbiju koja se nalazila na prostoru Balkana. Takođe, Tuk govori da je Ilirsko-Srpsko carstvo nekada bilo ogromno!
__________
* Miloš Obilić je na freskama prikazan sa šlemom i čelenkom zmajevitih krila, dok je na slikama često prikazan sa šlemom i čelenkom u obliku zmaja.
Srpski ratnici su često prikazani sa šlemom i čelenkom u obliku zmaja ili zmajevih krila, karakterističnim za pripadnike srpskog viteškog Reda zmaja.
Na jednoj fresci iz prve polovine 14. veka (1341), prikazan je srpski ratnik, vitez sa karakterističnom srpskom uniformom i šlemom sa čelenkom u obliku zmajevih krila, u pravoslavnom manastiru Lesnovo, koji je podigao srpski sevastokrator i despot Jovan Oliver.
U rukopisu Vatikanski Vergilije (lat. Vergilius Vaticanus) iz 4. veka, prikazana je Trojanka Kreusa (ćerka Prijama i prva žena Eneje) i Trojanac Eneja sa šlemom na kome se nalazi crveni zmaj. Levo od njih, nalazi se njihov sin Askanije koji na šlemu ima crvenog zmaja. U Vatikanskom Vergiliju prikazani su i ratnici u trojanskom logoru - Trojanski savet u odsustvu Eneje: Niš, Askanije (koji sedi), Eurijal, Alet. Trojanski ratnici na glavama imaju tračansku kapu, poznata i kao frigijska kapa, i šlemove na kojima se nalazi zlatni i crveni zmaj. To je isti zlatni i crveni zmaj kao kod srpskih vitezova Reda zmaja. Vatikanski Vergilije jedan je od najstarijih sačuvanih izvora iz epa Enejida.
U ovih nekoliko primera prikazano je šta su različiti istraživači pisali o prvobitnim Srbima, našim precima, koji su u prapradavna vremena živeli od Severnog mora, od Svetograda (današnji Amsterdam) pa sve do Tihog okeana!
Od tog prvobitnog Srbskog Naroda, kojeg su sačinjavala mnogobrojna plemena, vremenom su se zbog raznoraznih razloga rađale nove nacije stvarajući na tlu Evrope, Azije i Afrike sopstvene države.
Taj proces je, nažalost, i dalje u toku iako je velikan srbskog roda plemić Sava Tekelija* u svom vremenu upozoravao da nije dobro Srbima davati imena po geografskim pojmovima: Šumadinac, Dalmatinac, Crnogorac, Makedonac, Hercegovac … jer nekome može da padne na pamet da stvori nove narode.
*Sava Tekelija (1761 — 1842), srpski doktor prava, narodni dobrotvor, osnivač prvih srpskih prosvetnih institucija — Tekelijanuma, prvi doživotni predsednik Matice srpske, pisac, borac za očuvanje srpskog duha, jezika, kulture i tradicije.
