TIHI UČITELJU
Lovćenskom Tajnovidcu
Oj preblagi tihi Učitelju
Kiše ove u potope vode
Sunca prže puste kuće naše
Evropa se sebe sva odrekla
Počela se u svašta metati
Najmanje je Božija nevjesta
Postala je Sodomsko gnijezdo
Molitva je za nju strano biće
Ad i Sodom njena su načela
Ogledala koja sebe lome
Kad se u njih prošost ne ogleda
Ni nebo joj više nije isto
Gore kule njenog bitisanja
Svetinje joj više ne pristoje
Oltar pravi na kamen krvavi
Gnijezde se vaške i pomori
Svako ide ka novoj Gomori
Miliji mu raspadi i muke
Nego zdravlje i duševna sreća
Vještački se intelekt dobija
Sve od Boga ide u apsanu
Koju neko od Velikog Brata
Za slobodu Krstu namijeni
Rim i Pariz sad su tuđe kule
S njima Brisel i Berlin slijepi
A ni Stambol nije ono tvoje
Što si znao kad si bitisao
Nije Crna Gora više ista
Ni Srbija ni plemena strana
Napale ih moderne bolesti
Svi raspadi njima su sastavci
Rijeke im pište od galati
Jedu mesa koja mrtva leže
I čekaju da ih neko uzme
Zaboravu predali Kosovo
Strani žure novom pretapanju
Metohiju niko da spomene
Da joj doda svete Budisavce
Hvosno Banjsku svetu Sokolicu
Uklon Crnoj Gori sve gromove
Pa joj pridaj ti pamet predačku
Da Cetinje zbori Vitlejemom
Jerusalim da se u nas vrati
Sve posvete prahu drevnog Oca
Kad smo bili što danas mi nismo
Kad smo bili i Psaltir i Pismo
Svom Gospodu prati vapaj suza
Da se s naših krvavijih bluza
Sram opere i stid da nas prati
Crna Gora sebi da se vrati
Bog se pravde na Srbe naljuti
A Srbin se svaki ozloputi
I sa njime silni Crnogorac
Ne izbroja svoja sagrešenja
Što nam broje naša pokoljenja
Miči potop više Gore Crne
Iza Pakla da nam Gospod svrne
Batrić Babović
