Ако је неко и данас мислио да ће сједница Скупштине Црне Горе бити још једно уобичајено читање амандмана и законских чланова, Милан Кнежевић се побринуо да таква очекивања падну у воду већ након првих неколико минута.
Лидер ДНП-а поново је био у свом препознатљивом елементу – духовит, брз на језику, препун неочекиваних поређења и опаски које су изазивале салве смијеха у пленуму. Без обзира на то да ли се неко слаже са његовим политичким ставовима или не, једно му је тешко оспорити – ријетко ко у црногорском парламенту има такав осјећај за хумор, сатиру и импровизацију. Док су једни покушавали да прате текст закона, Кнежевић је поново режирао сцене због којих су се многи у сали смијали, а поједини једва успијевали да сакрију осмијех.
Током расправе о измјенама више закона, међу којима су Закон о црногорском држављанству, Закон о регистрима пребивалишта и Закон о матичним регистрима, Кнежевић је оштро критиковао предложена рјешења, тврдећи да се њима, како је казао, испуњавају директиве Европске уније.
Највише реакција изазвао је када је поручио:
„Овдје постаје сад потпуно нормално да се мушкарци држе за руке, да имају кума, да један баца, а други хвата бидермајер. Ми то сада озакоњујемо кроз измјене и допуне Закона о држављанству, регистру пребивалишта и свему осталом.”
Недуго затим наставио је у истом стилу, постављајући, како је рекао, „веома важно питање“:
„Хоће ли они добити црногорско држављанство, пошто су остали без њега након референдума, ако нађу момке? То је врло важно да знамо. Ја немам ништа против, свако нека се воли међу четири зида, али није поштено да мушкарци који воле жене немају никаква права у односу на мушкарце који воле мушкарце.”
Обраћајући се министру унутрашњих послова Данилу Шарановићу, Кнежевић је поручио да држава мора пронаћи рјешење за, како је навео, велики број Срба који су након референдума остали без црногорског држављанства.
Посебну пажњу изазвао је дио излагања у којем је у расправу „увео“ Петра II Петровића Његоша.
„Видим да смо у озбиљном проблему и желио бих да питам које држављанство би данас имао Његош да је жив? Он никад у свом животу није посјетио Подгорицу, никад није посјетио Никшић, посјећивао је највише Котор… И шта би он рекао сад да види ове одредбе закона и образложење. Рекао би да смо се ископали и рекао би: О, кукавна Црна Горо угашена, или О, кукавна Црна Горо напуњена.“
Лидер ДНП-а затим је прешао на озбиљнији дио излагања, оцијенивши да је Црна Гора држава која се, како је рекао, добровољно одрекла великог броја својих бивших држављана.
„Прво им није дозволила да гласају на референдуму, а онда их је прогласила странцима у рођеној држави.”
У наставку је говорио и о положају Срба из Црне Горе који живе у Србији.
„Очигледно да ови наши Срби из Црне Горе када живе у Србији и када умру, њихови чланови породица морају да иду у амбасаду да им направе отпремницу, као да превозе цеменат, да би могли да се сахране у Црној Гори. Значи, Срби из Црне Горе који живе у Србији у Црној Гори имају само право на гроб и то уз отпремницу из амбасаде. Али мени је врло драго да ви бринете да истополне заједнице што прије добију црногорско држављанство, јер је то европска тековина.
А није европска тековина да они који су се родили у Црној Гори, и стицајем околности живјели у Србији као заједничкој држави, сада немају право на двојно држављанство, али га зато имају Хрвати, имају га Албанци, значајан број Бошњака и Муслимана, само Срби из Црне Горе немају право.”
Ни премијер Милојко Спајић није остао поштеђен Кнежевићевих опаски.
„Премијер Милојко Спајић имао је двојно држављанство, што је био куриозитет. А кад је требало да разговарамо о двојном држављанству, он је одбио наш захтјев говорећи да је то антиевропска тековина. А да ли је антиевропска тековина ово што сад доносимо да би се истополне заједнице боље и сигурније осјећале? И да ли то има везе са чињеницом да су наши сусједи Хрвати саопштили да је Албанија први кандидат за улазак у Европску унију?”
Кнежевић је најавио да ће ДНП предложити нови закон о држављанству којим би, према његовим ријечима, сви који су рођени у Црној Гори, а остали су без њеног држављанства, добили право на двојно држављанство.
И овога пута, расправа о законским рјешењима претворила се у несвакидашњу парламентарну представу у којој су се смјењивали сатирични коментари, политичке поруке и духовите опаске. Док ће се о правним посљедицама предложених закона тек расправљати, једно је извјесно – Кнежевић је још једном успио да својим препознатљивим стилом буде једна од главних тема сједнице и да, бар накратко, озбиљну парламентарну атмосферу претвори у сцену која је многе у сали насмијала.