Посланик Нове српске демократије у Скупштини Црне Горе Велимир Ђоковић и функционер НСД Максим Вучинић присуствовали су помену Ивану Јововићу и Панту Дакићу, српским дјечацима и младићима страдалим прије 23 године у Гораждевцу. Њихово присуство, како је поручено, представља чин пијетета према жртвама, али и подршке српском народу који данас живи на Косову и Метохији.
У Гораждевцу је обиљежена 23. годишњица једног од најтежих злочина над српским цивилима на Косову и Метохији – напада на групу српске дјеце и младих који су се 2003. године купали на ријеци Бистрици.
Непознати нападачи су пуцали на дјецу и младе, а у злочину су страдали деветнаестогодишњи Иван Јововић и дванаестогодишњи Панто Дакић.
У нападу су тешко рањени Ђорђе Угреновић, Богдан Букумирић, Драгана Србљак и Марко Богићевић.
Помен страдалима служен је у Храму Рођења Пресвете Богородице, а службу је предводио викарни епископ новобрдски Иларион, уз саслужење јерoмонаха Петра из Високих Дечана, јереја Јована Радића из Призрена и пароха гораждевачког Ненада Нашпалића. Помену су присуствовали и монаси и монахиње из Дечана и Пећке Патријаршије.
Поред породица и мјештана, помену су присуствовали и представници Нове српске демократије – посланик у Скупштини Црне Горе Велимир Ђоковић и функционер НСД Максим Вучинић, као и замјеник директора Канцеларије за Косово и Метохију Борислав Тајић.
Ђоковић: „Српски народ је један и недјељив“
Ђоковић је поручио да присуство представника НСД у Гораждевцу није формалност, већ чин пијетета према страдалима и јасна порука српском народу на Косову и Метохији.
Он је истакао да није први пут да присуствује помену у Гораждевцу, наглашавајући да ће наставити да долази и да буде уз своје сународнике.
„Ово није први пут да сам у Гораждевцу на помену страдалим младићима и моје присуство је прије свега искрени пијетет према жртвама, поштовање према њиховим породицама, али и подршка Србима на Косову и Метохији“, поручио је Ђоковић.
Он је додао да се однос према сународницима не мјери само ријечима, већ и присуством онда када је најтеже.
„Срби су један јединствен и недјељив народ, без обзира гдје живјели, па је сасвим природно да будемо једни другима подршка у тренуцима када је то потребно“, казао је Ђоковић.
Према његовим ријечима, Срби у Црној Гори имају посебан однос према Косову и Метохији, али и према Србима који на том простору опстају.
„Српски народ у Црној Гори гаји посебан однос према Косову и Метохији, а самим тим и према својим сународницима који живе на том простору и управо из тог разлога ћу и ја лично, исто као и моји сарадници и пријатељи, бити заједно с нашим народом на Косову и Метохији и у наредном периоду“, навео је Ђоковић.
Мјештани Гораждевца захвалили су Ђоковићу и Вучинићу на доласку и подршци, истичући да им посјете сународника из региона много значе.
НСД потврђује континуитет односа према Косову и Метохији
Присуство Ђоковића и Вучинића помену у Гораждевцу може се посматрати и као наставак политике Нове српске демократије према Косову и Метохији и Србима који тамо живе.
Да се однос према јужној српској покрајини не своди на декларативне поруке и пригодна саопштења, представници НСД и овога пута били су физички присутни међу својим сународницима – на мјесту страдања, у тренутку када се обиљежава годишњица злочина над српском дјецом.
Такав приступ показује континуитет кроз присуство, сарадњу и директан контакт са српским народом на Косову и Метохији, али и спремност да се сјећање на жртве сачува од заборава.
Посебно је значајно што је Ђоковић поручио да његов долазак у Гораждевац није први и да ће са сарадницима и пријатељима наставити да буде уз Србе на Косову и Метохији.
У времену када се положај српског народа у јужној српској покрајини често посматра кроз дневнополитичке оквире, овакви доласци носе и снажну симболичку поруку – да Срби у Гораждевцу, и другим мјестима Косова и Метохије нијесу заборављени и да подршку својих сународника имају и ван административних граница простора на којем живе.
За мјештане Гораждевца, који сваке године чувају сјећање на Ивана Јововића и Панту Дакића, долазак сународника из Црне Горе има додатну тежину.
Јер, како су и сами поручили, посјета сународника значи да њихово страдање није заборављено, а њихова борба за опстанак није усамљена.
Помен у Гораждевцу зато није био само сјећање на двојицу невиних жртава. Био је и сусрет сународника, потврда веза које трају без обзира на границе и порука да се сјећање, сарадња и подршка настављају.