Кошаркашки клуб Сутоморе обиљежио је ових дана 18 година постојања и рада. У исто вријеме пунољетство у тренерском послу слави и оснивач овог колектива и његов шеф стручног штаба Марко Рајовић, магистар спортске медицине, запослен као професор физичког васпитања у овдашњој ОШ „Кекец“.
Присјећајући се својих тренерских почетака, Рајовић у разговору за „Барски портал“ каже да адаптација није трајала дуго, понајвише захваљујући искуству које је стицао пратећи рад свог оца, педагога који је такође био професор физичког васпитања у истој школи, али и кошаркашки тренер.
Формирање КК Сутоморе, како каже, продукт је жеље већег броја људи у овом мјесту. Након двије године неформалне школе кошарке коју је водио, Рајовић је уз помоћ родитеља дјеце која су похађала тренинге основао клуб.
У управи клуба поред Марка били су његов отац Миленко Рајовић, тадашњи директор школе „Кекец“ Слободан Бојановић, Ненад Ивановић, Митар Аџић и покојни Мило Обрадовић који је био директор.
Обрадовић је, каже Рајовић, највише И допринио опстанку и развоју клуба.
Прва генерација играча били су момци ’86/87 годиште, који нису имали никакво кошаркашко предзање. Стартовали су у првој сезони са двије побједе и 13 пораза у Јужној регији.
„Водио сам се логиком да је од свега важније успоставити систем који ће донијети резултат временом, не јурећи за брзим резултатима, свјестан да је сваки почетак тежак, и да су такмичарска разочарења неизоставни дио доживљаја у сваком спорту, па тако у игри између два обруча.
Кроз ту генерацију сам највише напредовао, првенствено као педагог. Захваљујући спорту ти момци су се формирали у физички и ментално здраве људе, који знају што желе у животу. Већ након годину дана наредна генерација редовно је учествовала на завршном турниру регионалне лиге. То је генерација која је била изузетно талентована и истрајна у раду. Исто тако су као млађи од прве генерације почели са тренинзима и утакмицама“ – свједочи наш саговорник.
Кроз КК Сутоморе играчи су сазријевали. Звање тренера је веома специфично и учиш кроз цијели свој рад. Тако да сам процес, послије оволико година рада, улагања у себе, наводи Рајовић, даје ми за право да могу рећи да сам и лично сазрио као кошаркашки учитељ.
Сала ОШ "Кекец" је знатно мања од стандардних кошаркашких игралишта, неадекватна… Тај проблем Рајовић и управа клуба рјешавали су честим играњем утакмица на страни, како би се кроз игру кориговао просторни недостатак и оријентација на много већем терену.
Рајовић потенцира да је приоритет клуба, а чини се и мјеста у ком живе, стварање услова за здраво одрастање и развијање младих, што у КК Сутоморе свакако пружају. Дјеца се, каже он активно за кошарку вежу у просјеку негдје око 15. године.
Трофеји као на траци
“У условима далеко од добрих и идеалних, успјели смо за минулих 18 година да три пута будемо државни правци Црне Горе у млађим категоријама, два пута смо били други у националном шампионату, а два пута трећи. Освајачи смо и безброј разних турнира. Но, никада нам врхунски резултати нијесу били у првом плану, иако, ево, и тога је и те како било“ – каже Рајовић.
Примарни нам је циљ, понавља он, правилан и исправан развој дјеце и омладине.
„Кошарка, као и други популарни спортови то гарантују уз одговарајући стручни надзор, и ја сам сигуран да смо ми у томе веома успјели“ .
Дјецу смо, вели, успјели да удаљимо од улице у тешком времену, „када за спортске колективе мало ко има разумијевања у друштву, и то сматрамо својим највећим успјехом, далеко значајнијим од освојених титула и трофеја који су дошли само по себи као резултат преданог рада и упорности“.
Кроз Рајовићев клуб до сада је „продефиловало“ око 330 дјечака, многи од њих су данас успјешни млади људи и родитељи, а не мали број их је каријеру наставио и у познатијим клубовима широм Европе. Преко 200 њих тренирало је најмање по четири године у КК Сутоморе