Црногорски туризам на раскрсници: Изгубили Русе, добили масовни туризам мале потрошње
Стварна слика црногорског туризма далеко је од идеалне, иако овогодишња љетња сезона по појединим параметрима биљежи квалитетне резултате и задовољавајући промет током главног шпицa сезоне.
Највећи удар на економску одрживост ове гране огледа се у чињеници да је Црна Гора изгубила традиционално најважнија високоплатежна источна тржишта, а прије свега руске туристе. Одлука државе да прекине директне авио-линије и уведе строги визни режим за држављане Руске Федерације, без претходно обезбијеђеног прелазног периода или адекватне алтернативе, нанијела је директну и тешко надокнадиву штету домаћој туристичкој привреди.
Аналитичар Давор Докић сматра да се економски потенцијал државе губи у административним препрекама, саобраћајним гужвама и занемаривању струке. Он истиче да су управо гости из Русије, уз оне са Блиског истока и из Скандинавије, стварали атмосферу у којој је сектор остваривао значајну зараду, док је њихово одсуство озбиљно угрозило могућност дугорочног развоја.
„На сваки начин покушавамо да откинемо ту дебелу грану на којој сједимо. Умјесто да смо дипломатски тражили прелазни период и заштитили интересе државе која живи од туризма, ми се нисмо огласили. А гости из Србије, упркос свему, и даље долазе јер су везани за ове просторе“, рекао је Докић за „Дан“.
Он наглашава да су гости из Русије на дневном нивоу остављали око 600 долара, док туристи који данас масовно долазе кроз јефтине авио-аранжмане троше свега око 80 долара дневно. Према његовим ријечима, отварање булевара према Будви јесте позитиван корак у путној мрежи, али су традиционални комунални и саобраћајни проблеми у приморским општинама остали на нивоу каменог доба.
Посебно критична тачка је међународни аеродром у Тивту, који представља први и посљедњи контакт гостију са Црном Гором.
„Ако на 40 степени чекате четири сата испред аеродромске зграде у Тивту, у хаосу и катастрофи, не можете дати позитивну оцјену Црној Гори као дестинацији. То је рак-рана нашег туризма. Локалне самоуправе и државни системи слабо се сналазе у реализацији капиталних пројеката, док се транзитни хаос током љетњих мјесеци претвара у ноћну мору за путнике и комплетну привреду“, указује Докић.
Он сматра да је шанса за излазак из кризе у планском пројектовању нових, потпуно неизграђених дестинација попут Буљарице, гдје се могу изградити високолуксузни капацитети, као и у чињеници да је поновно отварање Светог Стефана вратило препознатљиви свјетски бренд нашем приморју.
Радуловић: Надлежни бјеже од одговорности
На штетност неодговорног односа према туристичком сектору недавно је упозорио и познати црногорски хотелијер Жарко Радуловић. Он је у разговору за „Дан“ истакао да туристички радници и хотелијери нису криви за хаос у инфраструктури и такси превозу, већ да је то искључива одговорност државних институција.
Радуловић је поручио да држава мора преузети улогу одговорног директора у својој фирми, умјесто што сви надлежни константно бјеже од одговорности и пребацују кривицу на друге, док се кључне одлуке не доносе. Он је истакао да је туризам софистицирана дјелатност која захтијева визију и озбиљност.
И познати угоститељ Илија Арменко сматра да је систем потпуно подбацио и да је Црна Гора због неодговорне политике постала дестинација такозваног социјалног туризма. Он истиче да прекид односа са источном Европом и драстичан пад броја руских гостију за посљедицу имају празне луксузне апартмане и неспособност да се привуче клијентела која, зависно од понуде, заиста оставља новац.
„Ми смо отјерали руске туристе, а сад ћемо отјерати и то мало што је остало увођењем виза, умјесто да смо били мудри и дипломатски тражили прелазни период или подршку Европске уније. Овако смо остали без директних летова и довели клијентелу која нема новца. Постали смо дестинација социјалног туризма, гдје се издаје кревет за десет или двадесет евра, а од тога нема зараде. Сви у свијету броје паре, а наша надлежна министарства замазују очи јавности тако што броје само главе“, јасан је Арменко.
Грешка са визама и губитак милиона
Губитак руског тржишта показује да геополитичке одлуке донијете без озбиљне економске анализе директно погађају црногорски туристички сектор. Умјесто тражења посебних модела и прелазних периода, што су користиле поједине земље у окружењу, брзо увођење визног режима одсјекло је Црну Гору од гостију који су деценијама чинили стуб ванпансионске потрошње.
Подаци показују да су управо ти гости дужим боравком и високом дневном потрошњом чували стабилност сезоне током маја, јуна и септембра, због чега је њихов изостанак направио ненадокнадив финансијски минус који масовни туризам не може покрити.
Према његовим ријечима, чак и традиционални гости из Централне Европе, попут Чеха, заобилазе наше приморје и одлазе у Хрватску због потпуног изостанка авио-конекција и чартер-летова који су укинути, иако се тај проблем уз мало воље могао ријешити за пола сата.
„Док један Дубровник узима више новца него цијела будванска ривијера и црногорска обала заједно, ми тапкамо у мјесту. Морамо прекинути ову праксу, свјесно укинути масовни туризам и подићи цијене. Двије или три године ћемо бити у шкрипцу и грчити се, али када дођу високоплатежни гости, онда ће ствари доћи на своје мјесто“, закључио је Арменко.
