Мандић: Свануло је јутро за нову Црну Гору, Устав мора да се мијења, а Срби и српски језик су овдје своји на своме

Андрија Мандић је у интервјуу за „Побједу“, поводом шесте годишњице избора од 30. августа 2020. године, поручио да је том промјеном власти у Црну Гору стигла слобода, али и да сада предстоји друга, не мање важна фаза – изградња помирене, демократске и европске Црне Горе у којој ће и српски народ имати пуна права, укључујући питање статуса српског језика и промјене устава.

Шест година након историјских избора 30. августа 2020. године, којима је после три деценије окончана власт Демократске партије социјалиста, предсједник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић оцјењује да је најважнија тековина тог датума била – слобода.

Мандић у разговору за „Побједу“ каже да Црна Гора данас стоји пред самим уласком у Европску унију, али да европски пут за њега није само питање економије и институција, већ и питање унутрашњег помирења и исправљања неправди које су, како оцјењује, деценијама оптерећивале црногорско друштво.

„Желимо да се реалистичном, паметном и трезвеном политиком лијече ране које су овом народу ношене готово читав један вијек, да се ископани ровови затрпавају и да се кроз реални дијалог и договор наше друштво унапређује и заиста постаје боље“, поручио је Мандић.

Према његовим ријечима, политика помирења није краткорочни политички програм, већ платформа на којој треба градити будућност Црне Горе. Зато је, како најављује, Нова српска демократија спремна да већ у септембру разговара са представницима парламентарне већине, али и са свима који то желе, о декларацији о помирењу и заједништву у европској Црној Гори.

Мандић посебно наглашава да 30. август 2020. године заузима посебно мјесто у новијој црногорској историји јер је, како каже, први пут власт промијењена мирним путем, након деценија доминације једног политичког система.

Посебно мјесто у том процесу, према његовој оцјени, имале су величанствене литије Српске православне цркве, које су стотине хиљада људи извеле на улице Црне Горе.

„Ако заиста хоћемо да подвучемо црту, тачка тадашњег обједињавања био је однос према светињама Српске православне цркве“, рекао је Мандић, додајући да се тада поставило елементарно питање људске и народне слободе, на које је народ одговорио литијама.

„Свакако, након промјене власти – прво и најважније – стигла је слобода“, нагласио је предсједник Скупштине.

Он сматра да су послије 2020. године створени услови да се исправљају и бројне неправде према српском народу у Црној Гори, подсјећајући да су Срби, како наводи, током претходног режима били доминантно заступљени међу незапосленима и дискриминисани приликом запошљавања у државним службама и јавним предузећима.

„Општепознато је да су на бироима за запошљавање доминантно били моји сународници, припадници српског народа. Таква дискриминација више није могућа“, казао је Мандић.

„Српство у Црној Гори није увозни производ“
Посебно снажне поруке Мандић је упутио говорећи о положају српског народа и питању идентитета.

Одбацујући покушаје да се српски народ у Црној Гори дијели на „праве“ и „мање праве“ Србе, Мандић је поручио да је српски идентитет у Црној Гори аутохтон и дубоко укоријењен у њеној историји.

„Српство у Црној Гори није увозни производ“, нагласио је.

Као доказ историјског континуитета он наводи цркве и манастире широм Црне Горе, посебно на простору Старе Црне Горе и Приморја, гдје се, како подсјећа, на старим фрескама налазе Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава.

Мандић посебно истиче Његоша и историјски завјет који је, према његовим ријечима, готово триста година носио идеју ослобођења и уједињења.

„Завјет на којем се успоставила некадашња епска Црна Гора готово три стотине година носио је идеју ослобођења и уједињења, а о том завјету много боље говорио је онај који је био најбољи у свим нашим генерацијама – Петар II Петровић Његош“, казао је Мандић.

Он период од краја XVII вијека до Божића 1916. године и Мојковачке битке посматра као историјску вертикалу једне велике идеје, наглашавајући да управо та традиција, по његовом мишљењу, треба да буде дио савремене политичке мисли.

„Управо зато је наше српство изворно и аутентично. Ми се веома поносимо прецима и Црном Гором и управо зато сам послао поруку да нама овдје нико неће издавати сертификате о томе да ли смо довољно Срби“, поручио је лидер НСД.

При томе, додаје, српски народ не жели никоме да намеће како треба да се изјашњава, али не прихвата ни да било ко другоме одређује границу српства.

„Не желим да учествујем у новим подјелама српског народа“
Мандић се осврнуо и на актуелне расправе око „интегрализма“ и „полицентризма“, оцијенивши да се тим терминима покушава произвести нова подјела међу Србима.

„Примијетио сам да се ових дана у политичком дискурсу помало насилно форсирају термини попут интегрализма и полицентризма и да се на такав начин сада покушава створити још једна подјела међу српским народом“, рекао је Мандић.

Он је то упоредио са „Двадесет српских подела“ које је описао Душан Ковачевић, оцјењујући да је садашња подјела вјештачки конструисана и да нема стварни темељ.

„Мислим да је српски народ препознао да је таква подјела данас у потпуности вјештачки креирана и да, за разлику од оних у прошлости, иза себе заиста нема никакав темељ“, казао је Мандић.

Његова порука је да српски народ у Црној Гори не треба додатно дијелити, већ окупљати, а да НСД не намјерава да буде учесник било каквих акција које би, како каже, за циљ имале рушење интереса српског народа.

„Нијесам човјек који дијели, већ човјек који увијек обједињује“, поручио је Мандић.

Устав и српски језик: „Мора се исправити неправда“
Једна од најзначајнијих порука интервјуа односи се на будући Устав Црне Горе.

Мандић сматра да садашњи Устав има озбиљне недостатке, посебно у дијелу који се односи на процедуру његове промјене, јер је, како објашњава, за измјену појединих одредаба потребна посебно висока већина.

Као један од кључних примјера наводи управо статус српског језика.

Према његовим ријечима, садашњи уставни оквир практично је постављен тако да промјена одредбе о службеном језику захтијева двотрећинску већину у парламенту, али и тропетинску подршку свих уписаних бирача на референдуму.

„Једно од тих наметнутих рјешења је и статус српског језика, који је у садашњем Уставу могуће измијенити само у теорији“, рекао је Мандић.

Он сматра да је ријеч о рјешењу које треба промијенити и најављује да би након уласка Црне Горе у ЕУ требало отворити процес доношења новог Устава.

„Зато је наша замисао да Црна Гора оздрави, буде држава свих грађана и, као прва наредна чланица Европске уније, добије Устав који ће у потпуности осликавати жеље и вољу грађана Црне Горе“, поручио је.

На питање зашто се питања статуса српског језика, држављанства и државних симбола остављају за период након приступања ЕУ, Мандић одговара да је и сама НСД од оснивања подржавала европски пут Црне Горе, те да сада треба завршити један дио тог програма, а потом кроз Уставотворну скупштину створити услове за рјешавање других питања.

„Ми смо легалисти, не револуционари, и желимо да кроз демократске процедуре дођемо до одрживих рјешења“, казао је.

„Свануло је јутро за нову Црну Гору“
Мандић у интервјуу посебно наглашава да политика коју заступа НСД не представља политику освете, искључивости или понижавања било кога, већ политику самопоштовања, сарадње и одговорности.

„Српски народ у Црној Гори ни са ким не жели да се свађа. Ми смо овдје своји на своме и желимо да градимо заједнички дом на здравим темељима“, поручио је.

Истовремено, најављује да ће у наредним мјесецима бити реализоване, како је рекао, „веома важне ствари“ за српски народ у Црној Гори.

Укупну политику НСД описује као наставак борбе за права српског народа, али прилагођену новом времену и новим генерацијама, уз јасно опредјељење да млади људи своју будућност граде у Црној Гори, а не да је напуштају.

А интервју завршава поруком која је, можда, и најјача политичка реченица читавог разговора:

„Надам се и вјерујем – свануло је јутро за нову Црну Гору.“