Тренер Павићевић о историјском успјеху Морнара: Остварио ми се сан!
Посљедњи дан маја 2018. године је датум када је исписана историја. Вече у којем је цијели Бар након дуго година чекања дочекао да његови кошаркаши уплове у шампионске воде. А, изабраници Михаила Павићевића су то урадили у великом стилу.
Убједљивом побједом против Будућности, са 3:1 у финалу плеј - офа Суперлиге, стигли су до толико жељеног трофеја.
Средином септембра је у лучком граду представљен тим који ће десетак мјесеци касније постати нови шампион Црне Горе. Тада је Павићевић истакао да су циљеви пласман у полуфинале АБА лиге и трофеј у домаћим такмичењима.
То је испуњено.
“Можда је то тада дјеловало препотентно са моје стране, али ко ме зна као тренера мислим да схвата због чега кажем тако нешто. Ја увијек поставим љествицу што је могуће више. Не кажем да сам у праву, то је ризик, али такав сам тренер.
Поставио сам циљеве пред играче. Јер ако не сањаш, нећеш ни доћи до тога”, рекао је Михаило Павићевић у разговору за Дневне новине, а онда је наставио.
“Са ове временске дистанце лакше је причати. Искрено, већа је вјероватноћа била да Будућност изненадимо у Купу у једној утакмици. Нама је дража ова титула свакако. Ја да нијесам вјеровао никад не бих то рекао. Видио сам да смо коначно направили веома добру екипу са хемијом. Било је муке на старту, међутим, сви смо послије уживали”.
И стварно је Морнар изгледао моћно. Направљена је екипа која гаји нападачку кошарку са доста шутева за три поена.
Дереку Нидаму је дата тотална слобода када је креација и напад у питању, Урош Луковић је експлодирао и одиграо најбољу сезону у каријери, Страхиња Мићовић је од прве до посљедње утакмице био на свом нивоу...
“Увијек почињем од играча, они дају највећи допринос. Тренер је ту да им олакша да дођу до тријумфа. Ја бих истакао да је ово титула и мог брата Ђорђија. Ово је његов пројекат који је изгледао као лијепи сан. Заслужио је да му се врате сва улагања. Сви остали смо само допринијели”, јасан је Павићевић.
Да се окренемо четвртом мечу финалне серије. Будућност је у Бар стигла по мајсторицу, али сте ви одиграли још један перфектан меч.
“Одиграли смо најбољиу одбрану ове године. Чак су и мене играчи изненадили којим интензитетом су играли у дефанзиви, али то је кад те срце вуче. Мислим да смо одиграли фантастичну утакмицу у правој спортској атмосфери у којој су сви уживали.
Ја сам одмах након меча рекао да ово финале не би било овакво да нијесмо имали Будућност за противника. Мислим да је ово најбоља сезона црногорске кошарке.
Честике играчима, стручном штабу Будућности на коректном понашању током цијеле сезоје”, јасан је Павићевић.
Да ли је било притиска прије почетка дуела? Дворана је била крцата и сви су сањали само једно - титулу.
“Осјећала се тензија у граду. Савјетовао сам играчима да не причају о утакмици. Хтјели или не, људи направе притисак из најбоље намјере. Чак и моји најбољи пријатељи знају направити већу штету него корист, наравно из најбоље намјере.
Плашио сам се тог контра ефекта, да тај притисак не спута играче. Али, срећан сам што су били свјесни тога и што су искористили ту атмосферу као додатну снагу”.
Оно што је било видљиво током сва четири меча је велика енергија у редовима Морнара. Да ли је управо она одлучила шампиона? Јер, крај је сезоне, играчи су уморни. Притом, одиграли сте већ довољно сусрета против Будућности да тешко може бити икаквих изненађења.
“Они су били уморни од финалне серије против Звезде. Али, и ми смо били пред распадом и физички и ментално. Наш ростер је далеко краћи од ростера Будућности и током читаве сезоне терет је пао на једне те исте играче.
Будућност је могла да распореди минутажу. Не бих причао о противнику, није коректно, али мислим да смо жељели и знали како можемо да их добијемо. Били смо расположенија екипа и то је то”.
Прије финала плеј - офа, Барани су у полуфиналу били бољи од Сутјеске у два меча. Међутим, током читаве Суперлиге су се мучили, што је било и очекивано. Повреде Уроша Луковића, Немање Врањеша, а онда и Дерека Нидама су успориле Морнар.
“Морали смо постепено да их враћамо у игру. Калкулисао сам и на тренинзима, јер играчи нијесу машине. А, био је и крај сезоне, замор видљив, све је то нормално. Мучили смо се са сваком екипом у Суперлиги.
Знао сам да ћемо се докопати плеј - офа, мјесто ме није интересовало. Јер, само неискусни тренери могу да се уздају у предност домаћег терена.
Ко на то рачуна обије му се о главу”, рекао је Павићевић.
А, онда је услиједила побједа против Будућности у Суперлиги која је дала крила...
“Видјело се да смо дигли форму у односу на почетак. То ми је дало за право да можемо да се надамо равноправној борби против њих. Сутјескаје само потврдила увјерења да смо спремни за финале”.
Након само три дана од других мечева полуфинала кренуло је већ сада историјско финале. И одмах на старту брејк Морнара у "Морачи". То је био знак да нас чека никад занимљивији финиш такмичења у домаћим оквирима.
“Прва утакмица у плеј-офу је увијек најтежа. Доста сам полагао у тај дуел, а ушли смо потпуно спремни. Успјели смо да неутралишемо њихове главне играче и успјели смо да их изненадимо”, казао је 60-годишњи стручњак који је након тога анализирао и наредне двије.
“И у другу утакмицу смо ушли мотивисано, били смо расположенији и повели 2:0. Изгледа као велика предност, али није. За трећи дуел нијесмо били спремни, ушли смо превише мекано и изгубили у чудној утакмици”, присјећа се Павићевић серије 19:0 његове друге петорке.
Био је Морнар веома близу да са 3:0 освоји пехар, али је Нидам промашио тројку.
“Када сам видио да практично немамо шансе за преокрет извадио сам главне играче.
Чак сам на тајм - ауту при 14 разлике питао Нидама како се осјећа и шта мисли. Рекао ми је да је боље да одмори”, открива Павићевић.
Три дана након тога исте екипе су изашле на паркет дворане у граду под Румијом. Све остало је историја...
(Мондо)
