Из прeтхoдних дjeлoвa: Андрија Перовић по повратку из Италије доноси прву фудбалску лопту и оснива први клубa,1921. гoдинe НК “Чeтник”, од њега 1923. гoдинe нaстaje НК “Црнojeвић”. Нaкoн рaтa, први клуб нa Пристaну звao сe “Jaдрaн”, oндa “Oбнoвa”, пa “Teмпo” а од 1949. године настаје "Морнар" који и данас носи то име.
Пишe: Лaзaр Maцaнoвић. прoф.
Након Дупле круне и пласмана у Другу лигу Југославије, само порази и пад у последњу, регионалну лигу
Сезона 1994/95
Фудбалери "Морнара" освојили су ове сезоне прво мјесто у Црногорској лиги и по први пут, са 72 године своје историје, пласирали се у Другу савезну лигу. Ова сезона због "дупле круне", с правом, проглашена је историјском за барски фудбал.
"Морнар" је у првенству забиљежио 23 побједе, 7 ремија и 4 пораза и са 76 бодова надмоћно постао шампион. У финалу купа, Барани су 23. маја, на стадиону Под Горицом, савладали Црвену стијену" са 2:0.
Међу најзаслужније људе за успјех "Морнара", свакако спада предсједник клуба Драган Никезић као и Драган Стојановић који остаје и ове године тренер у клубу. "Морнар" је његовим ангажовањем остварио пун погодак. Као фудбалери "Морнара" минулог прољећа нијесу успјели у баражу у новој сезони су поново најавили јуриш на врх.
Од играча који су завршили прошло првенство недостају: Беатовић (отишао у "Будућност"), Аничић (вратио се у "Могрен"), Бишевић (отишао у "Нови Пазар"), Љутица и Мирковић (отишли на студије у Приштину), Ђурашковић (приступио "Могрену"), Ђукић (потписао за "Иванград"), Улама (на студије и играће за "Будућност), Саша Ивановић (вратио се у матични клуб) а остали су: Распоповић, Бојбаша, и резервни голман Оташевић.
Новајлија има доста: Чуљковић, Зејак, и Шћепановић из "Горштака", Поповић из "Могрена", Брђанин из рожајског "Ибра", браћа Кукуличић и Бјелобрковић из "Зете", Аџић из "Кома", Бејатовић и Ратковић из "Невесиња, Рамдедовић и Марчић који се вратио са Малте. Утисак је да је створен јачи тим него прошле сезоне.
Прво мјесто Барана на крају првенства посљедица је одличних игара и изванредних резултата. Овим скором Барани су постали страх и трепет за све противнике који их чекају нарадне године у другој лиги.
Финале купа Црне Горе - 23. мај 1995. године
Црвена стијена - Морнар 0:2 (0:0)
стријелци: Шћепановић у 46. и Пејаковић у 78. минуту.
Морнар: Вуковић, Мараш, Дураковић, Чуљковић, Брђанин, Зејак, Марчић (Пејаковић), Улама (Ратковић), Шћепановић, Старчевић, Распоповић.
Бољом игром у другом полувремену, фудбалери "Морнара" су на стадиону по Горицом успјели да побиједе "Црвену стијену". Прије почетка финала, члан Извршног одбора Фудбалског савеза Црне Горе - Душко Марковић, уручио је Баранима велики пехар за освојено прво мјесто у Републичкој лиги.
Сезона 1995/96
Фудбалско такмичење у овој сезони се одвијало по прилично сложеном систему. Формиране су двије друге лиге - А и Б. Свака од њих је имала по 10 тимова. На основу пласмана и за освојени број бодова у јесењем дијелу такмичења, тимови су добијали такозване "бонус поене".
"Морнар"се такмичио у другој Б савезној лиги гдје је заузео последње мјесто и испао из лиге.
Шта се збило са "Морнаром" од старта у другој лиги? Створен је нови тим, углавном од искусних играчаНедостаци на стадиону су условили играње утакмица на страни. Четири гостовања, четири пораза.
Кривицу је на себе прихватио Драган Стојановић и поднио оставку, са њим и његов помоћник Бранко Давидовић.
Наставила се лоша игра током цијелог такмичења. Свађа око новчаних надокнада, недостатак опреме и осталих услова за рад, клупска каса хронично празна, морали су кулминирати испадањем "Морнара" из лиге.
По ријечима шефа стручног штаба - Бранка Милачића и његовог првог сарадника - Станка Думнића, необавезна игра појединаца је била забрињавајућа, за задњег и шпиц играча нису имали право решење, олако су примали голове иако су имали поузданог голмана, једино је задовољила средина терена.
Сезона 1996/97
Послије неуспјешне минуле сезоне у друголигашкој конкуренцији, повратак "Морнара" у републичку лигу дошао у незгодан час. Страховало се од тоталног распадања клуба. Нова управа са стручним штабом кренула је у ову сезону веома амбициозно. Ипак, умјерсто радости, поново је завладала тужна фудбалска стварност. Заузима се последње 16. мјесто и испада из црногорске лиге.
Барани су много озбиљније ушли у такмичарску сезону. Састав тима из прошле године претрпио је корјените промјене.
Остали су само: Баошић, Зејак, Јововић и Ратковић. На располагању шефа стручног штаба - Младена Вукићевића и његових сарадника - Жељка Калуђеровића и Ненада Вучковића, било је доста повратника из других клубова. Међз њима су Растодер, Лекић, Распоповић, Петрановић, Бојбаша, Алексијевић, Бајрамовић, Девић, Дрпљанин, Перишић, Мартинић, Вујачић, Павићевић, Шкеровић и Турковић.
На крају првог дијела првенства, "Морнар" је заузимао 6. мјесто са 22 освојена бода, четврнаест више од последњепласираног "Братства", да би послије тредесетог кола ова два клуба замијенили мјеста. Само 9 бодова освојено је у прољећнем дијелу првенства.
Сезона 1997/98
Након посртања од прошле сезоне, изабрано је ново руководство клуба на челу са Марком Милошевићем познатим друштвено - политичким радником. Оријентисали су се на дуге стазе да стварају играче из своје средине.
Нови тренер стручног штаба - Светозар Вујовић са својим сарадницима Велизаром Мердовићем , Бором Раичевићем и Милорадом Шоновићем, засукали су рукаве.
Начини таквог рада су почели да дају резултате. Пионирска екипа "Морнара" руши све пред собом и побједник је купа јужне регије.
На турнуру република и покрајина за кадете који је одигран у Горњем Милановцу, за репрезентацију Црне Горе играли су: Жељко Мрваљевић, Никола Никезић и Жарко Вукчевић.
Сениори су на крају сезоне заузели 4. мјесто у јужној регији , гдје су уз "Морнар" наступали и "Румија" и "Слога" такође клубови из Бара.
Румија - Морнар 0:1 (0:1)
Стријелац: Стојановић у 30. мин (из пенала)
Румија: Куртовић, М. Вуковић, Ратковић, П. Вуковић, Петрановић, Јокановић, Јаковљевић, Вујачић (Мишковић), Бајрамовић, Распоповић, Бојбаша.
Морнар: Алексијевић, Марковић, Кокоруш, Стојановић, Дураковић, Дрпљанин, Никић, Сенић, Мартинић (Томовић), Ненезић, Фемић (Лалевић).
Играч утакмице: Вејсел Дрпљанин.
Морнар - Слога (Стари Бар) 2:1 (1:1)
Стријелци: Бојић у 41. и Бајрамовић (аутогол) за Морнар а Дабановић у 3. минуту за Слогу.
Морнар: Пековић, Марковић, Кокоруш, Бишевић, Бабић, Ковачевић (Стојановић)Томовић, Булатовић, Никић, Ненезић Д, Бојић (Новаковић).
Слога: Чаловић, Баховић (Станишић), Асановић, Чобић, Ибрахимовић, Љуљић, Бехаровић, Ивачковић, Дабановић, Бајрамовић, Бишевић.
Жељко Калуђеровић
За разлику од многих других голмана, Жељко Калуђеровић је своју спортску каријеру почео као играч а тек нешто касније постао је голман. Било је то у сезони 81 / 82. на утакмици против "Рудара" у Пљевљима.
Због повреде голмана који је у то вријеме бранио, Жељко је на наговор Данила Делибашића стао међу стативе и сачувао екипу "Морнара" од катастрофалног пораза који су очекивали од фаворизованог ривала.
На тој утакмици било је 0:0 а он је проглашен за најбољег играча утакмице. Одмах се запазио његов таленат као и наслеђе које носи од оца - предратног голмама барског "Црнојевића".
Од тада па до 1987. године био је стандардни чувар мреже свог тима. Из "Морнара" прелази у "црвену звезду" гдје је бранио на преко 150 утакмица.
У тандему са Стеваном - Диком Стојановићем на голу, "Црвена звезда" постаје 1991. године првак Европе. Бранио је и против "Ренџерса" на чувеном "Ајброкс парку" у Глазгову.
У то вријеме "Ренџерси" су били најскупља екипа у Европи. Све сами репрезентативци Шкотске и Енглеске. Касније је бранио и у "Супер купу" Европе против освајача "Купа побједника купова" - Манчестер Јунајтеда".
По завршетку те сезоне, отишао је у шведски "ЈФК", данашњи "Ђургарден" гдје је провео 8 мјесеци као позајмљени играч "Црвене звезде".
Након тога враћа се у родни Бар, гдје је бранио неколико година а након окончања играчке каријере, остао је у клубу гдје је сотавио дубок траг.
Тренутно је тренер голмана "Морнара" гдје своје знање настоји да пренесе младим голманима, који тек треба да пронесу славу Бара и чувене барске школе голмана.
Сликe:
1. ФК “Moрнaр” освајач "дупле круне" у сезони 1994/95. Стoje с лиjeвa нa дeснo: Драган Стојановић, Дејан Распоповић, Предраг Вуковић, Младен Ратковић, Горан Мишковић, Радослав Зејак, Рамо Брђанин. чуче: Аџић, Зоран Чуљковић, Рудолф Марчић, Вељко Поповић, Шаровић
2. Екипa “Moрнaрa” у сeзoни 1994 / 95. Стoje с лиjeвa нa дeснo: Дејан Распоповић, Предраг Вуковић, Горан Мишковић, Рајко Старчевић, Рамо Брђанин, Радослав Зејак,. чуче: Зоран Чуљковић, Александар Улама, Рудолф Марчић, Станко Думнић, Радован Рогановић.
3. Састав “Moрнaрa”, из 1995. гoдине. Стoje с лиjeвa нa дeснo: Дејан Распоповић, Предраг Вуковић, Рамо Брђанин, Миладин Бојбаша, Радослав Зејак, Зоран Чуљковић,. чуче: Радован Рогановић, Рудолф Марчић, Бранислав Шћепановић, Младен Ратковић, Аџић.
4. ФК “Moрнaр” у сeзoни 97 / 98. Стoje с лиjeвa нa дeснo: Василије Милошевић, Боро Раичевић, Радован Девић, Дражен Јовановић, Марко Ненезић, Групковић, Амир Бишевић, Никић, Башановић, Светозар Вујовић, Гаврило Радуловић. чуче: Бојић, Милутин Марковић, Лалевић, Бојан Кокоруш, Дејан Ненезић, Митровић, Един Дураковић, Васо Мирановић.
5. ФК “Румија”, oсвajaч Купa јужне регије зa сeзoну 1997 / 98. Стoje с лиjeвa нa дeснo: Драган Стојановић, Велибор Јаковљевић, Дејан Распоповић, Куртовић, Младен Ратковић, Јокановић, Никола Вуковић, Петар Вуковић, Баошић. чуче: Дацић, Ашанин, Вујовић, Ристо Михаљевић, Александар Вујачић, Александар Петровић, Наско Бајрамовић, Мишковић, Вукчевић.
(У току је прикупљање материјала за монографију 100 година фудбала у Бару, сви заинтересовани могу своје слике, биографије, занимљивости - доставити аутору ових редова или послати на мејл: macko@t-com.me)