У сусрет стогодишњици фудбала у Бару (1): "Четник" наш први клуб

За три године, тачније 2021., прославиће се јубилеј који  са поносом краси град Бар. Навршиће се 100 година организованог бављења фудбалом.

У то име, у наредних 30 - так  текстова, аутор ће приказати и пренијети све оно што се дешавало у ових 97 година.

Биће објављен  велики број слика, коментара са интересантних и пресудних утакмица крубова из Бара као и представљање значајних личности који су дали снажан допринос развоју ове спортске игре.

Пише: Лазар Мацановић. проф.

Почеци развоја фудбала у Бару

У првим деценијама двадесетог вијека, а и све до рата, Бар је био мали лучки град, повезан са унутрашњошћу, са својим залеђем - басеном Скадарског језера и ускотрачном жељезницом Бар-Вирпазар, коју су почетком двадесетог вијека изградили Италијани.

Бар је имао малобројну радничку класу, али способну да се организује. Поред осталих, формиране су у овом граду и бројне спортске организације. 

Утицај Италије, једне од колијевки цивилизације Медитерана, овдје се у већој или мањој мјери вјековима преносио, а италијански капитал, њихови радници и стручњаци почетком овог вијека долазе у Црну Гору, долазе у Бар, ту оснивају “Барско друштво” (”Цампагниа ди Антивари”), постављају радио-станицу (5. маја 1904. год.), граде жељезницу која је пуштена у промет 2.новембра 1908. године, па се са разлогом сумња да је играње фудбала у Бару почело и раније него што се тврди. 

Када је Црна Гора 6. августа 1914. године објавила рат Аустро - Угарској, Аустијанци су одмах напустили уски дио на улазу у Бар који им је припадао, али је њихова флота блокирала барску луку и у два наврата је бомбардовала град.

Са напредовањем непријатеља према црногорској пријестоници спортска активност на Цетињу замире. Сви млади и способни људи пошли су на фронт да бране слободу домовине. Када је Црна Гора, почетком 1916. године, дошла под аустро-угарску власт, настали су велика глад и потпуна немаштина.

Људи су често обољевали и умирали од глади. Окупационе власти су покушале да недостатак хлеба надомјесте играма. Организоване су разне спортске активности, поред осталог и фудбалске утакмице.

“Цетињске новине”, лист који су издавале окупационе власти 1917. и 1918. године, донијеле су неколико забиљешки о фудбалским утакмицама на Цетињу и Бару.

У Бару су то биле прве фудбалске утакмице, и то је био зачетак фудбала у овом, данас посебно лијепом лучком граду. Информације о фудбалским утакмицама у Бару исти лист објавио је 1917. године у броју 84, 109 и 116, а следеће 1918. године у броју 220 и 221.

Утакмице су играли војни тимови. По саставу екипа види се да је у тим екипама играло доста припадника словенских народа који су служили у аустро-угарској војсци.

У “Цетињским Новинама” од 1918. године, пише да се једна од екипа звала “АНТИВАРИ”. 

"Четник" први клуб у Бару

Било како било, оно што је извесно је да је прву лопту у Бар, 1921. године, донио Андрија Перовић из Италије са школовања.

Он је основао клуб “Четник” у којем су играли радници и градска сиротиња. Спорт у то вријеме није био развијен, једина дисциплина била је бацање камена са рамена. Мало по мало, окупљали су се момци и играли фудбал, недуго затим, сакупили су нешто пара и купили су и другу лопту у Загребу.

Радници депоа у насељу Пристан основали су средином 1923. године клуб “Жељезничар”.  За непуних девет мјесеци колико су постојали, “Жељезничар” и “Четник” одиграли су неколико занимљивих утакмица. Знатно више успјеха имао је “Жељезничар”.

У Алманаху ногометних клубова Југославије за 1925. годину помиње се да је 1923. године екипа “Црногорца” са Цетиња, катострофално поразила тим “Четника” из Бара са 15:0. И Жељезничар” је одиграо утакмицу на Цетињу која је требало да буде тест њихове снаге и квалитета.

Кад су изгубили са 12:0, овај резултат им је отворио очи, видјели су да се морају интегрисати и тако је под Румијом створен клуб звучног имена “Црнојевић”. Клуб је задржао црвену боју дресова коју су имали играчи “Жељезничара”.

Следеће, 1924. године, регистрован је код Сплитског ногометног подсавеза, у оквиру којег су дјеловали фудбалски клубови из данашње Црне Горе. Клуб је регистрован са одредницом Југословенски спорт  клуб.

Од оснивања, владало је интересовање шире јавности за овај клуб, о чему говори податак да му је следеће, 1925. године, објављена фотографија у Албуму југословенских фудбалских клубова, и то на страни 123.

Тамо се наводи податак да је клуб настао фузијом клубова “Црногорски јадран” и “Четник” и да дјелује од фебруара 1924. године.

Као његови оснивачи помињу се: Ђуро Чејовић, Андрија Перовић, Блажо Кнежевић и Сретен Жутковић. Помињу се и чланови управе и то: Сретен Жутковић, пензионер -предсједник клуба, Максим Ивовић, управник поште - потпредсједник, Милић Драговић,  царински чиновник - секретар и Јелена Драговић - благајник, вјероватно прва жена - члан управе једног фудбалског клуба у Црној Гори.

АНДРИЈА ПЕРОВИЋ

Андрија Перовић који је донио лопту у Бар родом је из села Рокочи, у западном дијелу Црне Горе. Из овог цуцког села је као стипендиста Краљевине Црне Горе завршио поморску школу у Котору, у којој је научио њемачки и италијански језик. Кад је И свјетски рат почео, имао је 15 година, али му то не смета да у рату носи оружје, као добровољац.

При крају рата се обрео у Италији, а одатле 1921. године дошао је у Бар. Првобитна жеља му је била да оде у Русију. Међутим, због нестабилне ситуације и оштих сукоба ипак није отишао тамо већ је дошао у Бар.

Поводом 60. годишњице фудбала у Бару, 1983. године Момир Јововић, новинар “Побједе” је одјавио разговор са Јованом Никочевићем који је говорио о зачецима фудбала у граду и између осталог рекао: “Имали смо тренера. Био је то Андрија Перовић.”

Андрија Перовић је био човјек са изразитим смислом за обуку фудбалера. Зато су му ови послови повјерени и много година касније; послије Другог свјетског рата. Знао је да распозна шта је модерно у фудбалу, и да га примијени.

Зато су “Морнар” у његово вријеме звали “барски мађари”. У фудбалу Андрија Перовић је хтио да зна све. Зато је похитао да рано положи испит за судију. Постао је то одмах по оснивању Подсавеза 1931, судио је до рата и послије рата. Робијао је у италијанском затвору. Андрија Перовић  сахрањен је у завичајном селу Трешњево.

Слике:

1. НК "Четник" - јул 1921, прва слика фудбалског клуба из Бара

2. НК "Четник" - август 1921, Андрија Перовић - четврти у средини са лијева

3. НК "Црнојевић" - 1. јул 1924, управа и играчи

4. Судијска легитимација Андрије Перовића из 1933. године