Трамп распустио радну групу за санкције Русији, Црна Гора претрпјела велику штету због санкција Руској Федерацији
Министарство правде Сједињених Америчких Држава, под управом предсједника Доналда Трампа, донијело је одлуку која би могла имати далекосежне посљедице на међународне односе. Меморандумом нове тужитељке Пем Бонди, радна група Таск Форце КлептоЦаптуре, основана с циљем спровођења санкција против Русије и сузбијања активности олигарха блиских Кремљу, званично је распуштена. Умјесто тога, средства која су јој била на располагању преусмјерена су на борбу против нарко-картела и међународних криминалних група.
Одлука, коју су пренијели свјетски медији, укључујући и агенцију Ројтерс, сигнализира велики заокрет у приступу америчке администрације према санкцијама Русији, што би могло додатно утицати на европске државе које су подржавале сличне мјере, укључујући Црну Гору. Санкције које су Црна Гора увела против Русије изазвале су бројне економске посљедице, међу којима се највише истиче пад прихода од кључних сектора попут пољопривреде и туризма. Укупне индиректне штете од санкција Русији процјењују се на неколико стотина милиона еура.
Мањи приходи Плантажа и пад туризма
Компанија “Плантаже”, која је деценијама остваривала значајне приходе извозом вина и других производа на руско тржиште, суочила се с озбиљним проблемима након увођења санкција. Значајно смањен, практично укинут извоз у Русију довео је до финансијских потешкоћа ове црногорске компаније, која се већ борила са унутрашњим изазовима. Губитак руског тржишта и мањи годишњи приходи од три милиона еура, годишње, додатно су угрозили њен опстанак, а смањење извоза негативно се одразило на укупне приходе државе.
Туризам, као други кључни сектор, такође је претрпио озбиљан ударац. Руски туристи, који су годинама чинили значајан дио страних посјетилаца у Црној Гори, постали су рјеђа појава на црногорском приморју. Статистички подаци показују да је увођење санкција резултирало падом прихода од туризма од пар процената, након што је сектор биљежио раст током двије деценије. Овај пад није само посљедица политичких одлука, већ и промијењених туристичких навика због рестрикција и економских проблема изазваних санкцијама.
Замрзнута имовина и политичке посљедице
Додатни изазови долазили су из замрзавања имовине руских држављана који су пословали или боравили у Црној Гори. Иако је овај потез био дио међународних настојања да се санкционишу особе блиске Кремљу, Црна Гора је претрпјела штету у виду смањених инвестиција и повлачења појединих страних капитала из земље. Ова мјера је, према процјенама аналитичара, индиректно допринијела успоравању привредног раста.
Док САД редефинишу своје приоритете и фокусирају се на унутрашњу борбу против криминала, европске земље попут Црне Горе остају суочене с економским посљедицама досадашњих мјера против Руске Федерације. Аналитичари упозоравају да би, у свјетлу ових промјена, Црна Гора могла размотрити своје даље кораке у погледу санкција, нарочито ако штете по националну економију наставе расти. Има идеја да се од Брисела тражи накнада због претрпљене штете.
Међутим, како наводе стручњаци, било каква ревизија санкција захтијева пажљиво планирање и координацију с међународним партнерима, како би се избјегле политичке посљедице и осигурала стабилност односа с Европском унијом и НАТО-ом.
Остаје питање да ли ће одлука САД-а о повлачењу ресурса из програма санкција подстакнути и друге земље да преиспитају своје мјере. За Црну Гору, која је већ осјетила посљедице оваквих одлука, свака промјена у том смјеру може донијети потенцијалне прилике за опоравак сектора који су највише погођени.
(Бизнис ЦГ)
