Цицовић: Не смијемо се одрећи руских туриста, потребни су нам и Исток и Запад

Хотелијер и представник Привредне коморе Црне Горе Жељко Цицовић оцијенио је у интервјуу за „Дан“ да Црна Гора улази у туристичку сезону са реалним изгледима да она буде веома успјешна, па чак и рекордна. Ипак, упозорио је да ће значај руског тржишта бити веома тешко у потпуности надокнадити, јер су руски туристи деценијама представљали један од најважнијих ослонаца домаћег туризма.

Према његовим ријечима, тренутни показатељи из хотелијерског сектора уливају оптимизам јер су резервације на вишем нивоу него у истом периоду прошле године.

Говорећи о предстојећој љетњој сезони, Цицовић је за „Дан“ објаснио да на међународном тржишту постоје околности које иду у прилог Црној Гори. Како је навео, нестабилна безбједносна ситуација на Блиском истоку и смањено интересовање за поједине дестинације, попут Египта и дијела Турске, довели су до преусмјеравања туристичке потражње ка европским земљама.

„Највеће користи од тог тренда за сада остварују Шпанија и Португал, али је значајан дио резервација преусмјерен и према земљама Балкана, прије свега Хрватској, Црној Гори и Албанији“, казао је Цицовић.

Он је указао и на наставак тренда већег броја индивидуалних резервација и такозваног „last minute“ букинга, што, како је рекао, од туристичке привреде захтијева већу флексибилност.

Посебно је истакао значај повећања броја авио-линија према Црној Гори, наглашавајући да су авио-компаније ове године одиграле важну улогу у промоцији државе кроз своје продајне и маркетиншке канале. Према његовим ријечима, раст авио-саобраћаја углавном долази преко нискобуџетних превозника који отварају нова тржишта и доводе нову структуру гостију.

Цицовић је објаснио да такви путници најчешће користе хотеле средње категорије, приватни смјештај и апартмане, док хотели високе категорије задржавају простор за очување својих цијена и тржишне позиције засноване на квалитету услуге.

Ипак, упозорио је да су саобраћајна инфраструктура и капацитети аеродрома и даље међу највећим изазовима. Као додатни ризик навео је могућност неконтролисаног раста цијена.

„Гост ће можда први пут доћи због добре промоције, повољних тржишних околности или доступних авио-веза, али ће се вратити само уколико добије квалитет, професионалну услугу и осјећај да је за свој новац добио вриједност“, поручио је он.

Према његовој оцјени, највећи изазов ове године можда неће бити довођење туриста у Црну Гору, већ пружање такве услуге да пожеле поново да дођу.

Осврћући се на хронични недостатак радне снаге, Цицовић је за „Дан“ казао да то више није сезонски, већ озбиљан структурни проблем који погађа готово све сегменте туристичке привреде.

Он је навео да недостају квалификовани конобари, кувари, рецепционери, собарице и техничко особље, али све чешће и средњи и високи менаџмент.

Према његовим ријечима, туристичка привреда тренутно функционише захваљујући радницима из трећих земаља, посебно из Азије и Турске, али је нагласио да то не може бити трајно рјешење.

„Ниједна озбиљна туристичка дестинација не може своју будућност градити искључиво на увозу радне снаге“, упозорио је Цицовић.

Као рјешење предложио је реформу стручног образовања, снажније повезивање школа и привреде, подстицаје за запошљавање домаћих радника, боље услове рада и јасне каријерне перспективе за младе.

Истовремено је нагласио да процедуре за запошљавање странаца морају бити једноставније и ефикасније, јер ће Црној Гори и након уласка у Европску унију бити потребна додатна радна снага.

Говорећи о приступању Европској унији, Цицовић је казао да ће слободно кретање радника донијети бројне предности, али и појачати конкуренцију на тржишту рада.

„Рјешење није у административним ограничењима нити у очекивању да ће људи остати само зато што воле своју земљу. Рјешење је у већој продуктивности, већим зарадама, бољим условима рада и стварању амбијента у којем ће туризам бити препознат као атрактивна и перспективна професија“, поручио је.

Додао је и реченицу која, како истиче, најбоље описује проблем:

„Често кажем да раднике нећемо задржати патриотизмом, већ квалитетом живота и зарадом.“

На питање да ли ће улазак Црне Горе у ЕУ и увођење строжих граница према земљама Западног Балкана негативно утицати на доласке гостију из Србије и Босне и Херцеговине, Цицовић је казао да не очекује драматичан пад.

Он подсјећа да су Србија и БиХ деценијама међу темељима црногорског туризма и да ће то остати и у будућности.

Према његовим ријечима, нови системи електронске регистрације путовања требало би да омогуће једноставније преласке граница него што се често представља у јавности, али је нагласио да ће ипак бити потребно радити на очувању конкурентности дестинације.

Као одговор на евентуално смањење долазака са традиционалних тржишта предложио је комбинацију мјера: јачање авио-повезаности, отварање нових линија ка европским градовима, снажнију промоцију Црне Горе и модернизацију туристичког производа.

Цицовић је посебно нагласио да би највећа грешка била свести цијелу причу на пуко надокнађивање броја гостију.

„Много важније је да повећавамо квалитет туристичког производа, продужавамо сезону и привлачимо госте веће платежне моћи“, истакао је.

Говорећи о руском тржишту, Цицовић је за „Дан“ поручио да ниједно појединачно тржиште не може у потпуности надомјестити значај који су руски туристи имали за Црну Гору.

Подсјетио је да руски гости нису били важни само по броју долазака већ и по дужини боравка, потрошњи и снажној повезаности са земљом.

Он је подсјетио и на чињеницу да велики број руских држављана посједује некретнине у Црној Гори и да су многи годинама долазили више пута годишње, градећи личне и пословне везе.

Истовремено је поздравио раст интересовања са тржишта Њемачке, Велике Британије, Француске, земаља Бенелукса и Скандинавије.

Према његовим ријечима, дио губитака са руског тржишта већ је надокнађен управо захваљујући гостима из западноевропских земаља.

Међутим, упозорио је да се ради о различитим профилима туриста.

„Руски туристи су традиционално остваривали дуже боравке и били међу бољим потрошачима, док су западноевропски гости често склонији краћим, али чешћим путовањима“, казао је.

Због тога, како је нагласио, није довољно пратити само број долазака, већ и приходе, просјечну потрошњу и укупне економске ефекте туризма.

„Сматрам да Црна Гора не треба и не смије да се одрекне руског тржишта. Напротив, треба да буде спремна да, када се за то стекну међународни услови, поново привуче госте који су деценијама били важан дио нашег туристичког промета“, поручио је.

На питање о тренду краћег задржавања гостију, Цицовић је казао да то не треба аутоматски посматрати као негативну појаву.

Он сматра да је ријеч о промјени начина путовања и одмора, јер туристи данас чешће путују, брже доносе одлуке и све рјеђе користе класичне вишенедјељне аранжмане.

Према његовим ријечима, гости који остају краће често имају већу дневну потрошњу и чешће користе ресторане, излете, rent-a-car услуге, wellness садржаје и локалне атракције.

„Пад просјечне дужине боравка не мора аутоматски значити и пад прихода“, нагласио је.

Ипак, указао је на један хроничан проблем – недовољно развијену туристичку потрошњу кроз трговину.

Он је оцијенио да Црна Гора још увијек не успијева да у пуној мјери искористи потенцијал продаје локалних производа, сувенира, гастрономских специјалитета и других аутентичних садржаја.

„Ако желимо већу потрошњу туриста, не треба нам само више гостију, већ више разлога да свој новац потроше управо у Црној Гори“, поручио је.

Говорећи о дугорочној стратегији развоја туризма, Цицовић је казао да Црној Гори није потребна нова стратегија, већ досљедна примјена постојећих планских и развојних докумената.

Он сматра да је највећи проблем у реализацији већ усвојених политика, а не у недостатку стратегија.

Према његовим ријечима, туризам се не може развијати од сезоне до сезоне нити од мандата до мандата, већ захтијева континуитет, професионализам и јасне циљеве.

Цицовић је као приоритете навео развој активног, wellness, здравственог, конгресног и спортског туризма, као и гастрономије и културних садржаја који могу продужити сезону.

Посебно је истакао потребу да локалне туристичке организације прерасту у модерне DMO организације које неће служити само за промоцију већ и за активно управљање развојем дестинација.

Такође је нагласио значај дигитализације, истраживања тржишта и ближе сарадње туристичког сектора са авио-компанијама, инвеститорима и локалним заједницама.

Међу приоритетима је издвојио и модернизацију аеродрома, које види као прву и посљедњу слику коју туриста носи о некој дестинацији.

Поред тога, указао је на потребу нових улагања у путну инфраструктуру, бољу повезаност унутар државе и смањење чекања на граничним прелазима.

На крају је поручио да Црна Гора не треба да се такмичи бројем лежајева нити најнижим цијенама.

„Наша конкурентска предност мора бити квалитет, аутентичност, одрживост и искуство које гост носи са собом након одмора“, закључио је Жељко Цицовић у интервјуу за „Дан“.