Сутоморе гради виле и хотеле, а нема довољно воде и струје: Брца у највећем проблему
Мјештани и власници кућа у сутоморском насељу Брца, готово на пола пута између Бара и Сутомора, поново су упутили апел због проблема са водоснабдијевањем, на који су нас и данас упозорили, шаљући нам информације о ситуацији на терену.
О проблемима овог мјеста тик уз жељезничку пругу и магистралу, „Барски портал“ је већ писао, али, како нам кажу мјештани, проблем није ријешен – напротив, у највишим дијеловима насеља ситуација је и даље изузетно тешка.
Они поново апелују на премијера Милојка Спајића и предсједника Општине Бар Душана Раичевића да се проблем коначно ријеши и да се, како кажу, обезбиједи бар неколико сати воде током дана.
„Недјељама куће у нижим улицама имају воду само неколико сати послије поноћи, док куће у вишим улицама и Улици Талићи хил воде немају ни сат у току дана. Нормалан живот је потпуно онемогућен“, поручили су мјештани.
Како наводе, проблеми са водом и вишесатне рестрикције почели су 1. јула, а ситуација се временом погоршавала, до те мјере да су поједина домаћинства принуђена да обезбјеђују резервоаре и купују воду из цистерни.
Посебно је проблематично што се све дешава у самом шпицу туристичке сезоне.
„Како развијати туризам у Бару када у Сутомору, које годинама доноси велике приходе, сатима нема воде? Како примити госте који деценијама љетују у приватном смјештају ако свакодневно нема основних услова за живот?“, питају мјештани.
Проблем, међутим, није ограничен само на Брцу.
Практично сва насеља изнад магистрале у Сутомору у љетњим мјесецима имају исти или сличан проблем са притиском и доступношћу воде. Што је кота виша, проблем је израженији.
С друге стране, у нижим дијеловима Сутомора, испод магистрале, ситуација са водоснабдијевањем је знатно боља.
И ту се отвара суштина проблема о којој се годинама говори – Сутоморе се убрзано развија, али комунална инфраструктура не прати тај развој истом брзином.
Граде се виле, апартмани, туристички садржаји, хотели и други објекти, повећава се број људи који током љета бораве на овом простору, али водоводна и електроенергетска мрежа често остају на инфраструктури која није пројектована за данашње оптерећење.
Посебно је проблематична електрична мрежа, јер мјештани годинама указују на слаб напон и преоптерећење, што је нарочито изражено у вечерњим сатима, када истовремено ради највећи број клима-уређаја, бојлера, шпорета, пумпи и других уређаја.
Тако добијамо апсурдну ситуацију: гради се све више, људи је све више, туристичка понуда расте, а основна инфраструктура остаје корак – или више њих – иза.
И директор Водовода каже да је проблем у вишим зонама
Да проблем није само утисак мјештана, потврђују и ријечи директора ДОО „Водовод и канализација“ Бар Младена Ђуричића, који је о ситуацији говорио у емисији „Променада четврком“ на Радио Бару.
Ђуричић је, говорећи о притужбама грађана, међу насељима која имају проблема навео и Брцу и Шушањ, казао да је ријеч о комбинацији више фактора – смањеној издашности локалних изворишта, повећаној потрошњи, конфигурацији терена и капацитету постојеће дистрибутивне мреже.
Посебно је, каже он, проблематична управо виша зона.
Када је потрошња велика, а количине воде ограничене, проблеми са притиском најприје се јављају на вишим котама. Због значајно смањене издашности изворишта Брца, уведен је и режим планске испоруке воде за дијелове насеља који се снабдијевају са тог изворишта – Горњу Брцу, Зелен, Могилицу, Ратац и Зелени појас.
А директор Водовода је изговорио и оно што је можда најважније за разумијевање цијелог проблема:
Није довољно само обезбиједити воду – потребно је имати инфраструктуру која ту воду може прихватити и довести до крајњег корисника.
Он је управо изградњу и унапређење инфраструктуре навео као предуслов дугорочног рјешења.
То је суштина проблема Сутомора.
Систем под огромним љетњим оптерећењем
Према подацима које је изнио Ђуричић, током 2025. године потрошња воде од јуна до септембра чинила је чак 48 одсто укупне годишње потрошње. У 2026. години потрошња само у јуну и јулу чини око 40 одсто укупне досадашње потрошње. Број сталних корисника повећан је за шест одсто, а онда на тај број треба додати и огроман број туриста и сезонских корисника.
Истовремено, локална изворишта су овог љета на минимуму. Директор Водовода наводи да је издашност великих изворишта, међу којима су Залјево, Кајнак, Брца и Сушташ, практично на најнижем нивоу, док је извориште Веље око потпуно пресушило.
Али управо зато је још важније питање – шта се ради да се систем припреми за оно што је очигледно да ће се дешавати и наредних љета?
Јер више није довољно свако љето објашњавати проблем сушом, врућинама и повећаном потрошњом.
Ако се зна да је љетњи период највеће оптерећење система, онда инфраструктура мора бити планирана за тај период.
Уосталом, и сам директор Водовода наводи да је систем веома сложен – са 11 изворишта, 19 вodoзахватних објеката, 17 црпних и 13 препумпних станица, 52 пумпе и 14 дистрибутивних резервоара – те да га додатно оптерећују сезонске осцилације, конфигурација терена и комбинација нових и дотрајалих дионица.
Може ли Црна Гора у ЕУ са оваквим проблемима?
И ту долазимо до питања које није само сутоморско и барско, већ државно.
Може ли Црна Гора у Европску унију са туристичким насељима у којима људи у августу немају воду, са електричном мрежом која не може да испрати интензивну изградњу и са инфраструктуром која годинама касни за развојем?
Ко је кандидат за Европску унију ако грађанину треба објашњавати зашто нема воде у сопственој кући?
И ако локална и државна власт немају новца да ријеше инфраструктурне проблеме који су постали очигледни, зар није управо то једна од ствари за које се од европских фондова тражи новац?
Ако нас Европа, како се то често говори, „срдачно жели“, онда је можда вријеме да и Црна Гора покаже шта јој је најпотребније.
Не требају нам само европски датуми, поглавља и конференције.
Требају нам водоводи. Треба нам јача електромрежа. Треба нам канализација. Треба нам инфраструктура која може да прати оно што се гради.
Јер није нормално да се једно туристичко мјесто годинама интензивно гради, да се повећава број смјештајних јединица и гостију, да се од туризма убира новац, а да се онда у шпицу сезоне грађанима објашњава да воде нема јер је потрошња велика.
Мјештани насеља Брца зато поново апелују.
А њихов апел, очигледно, није само апел једног насеља.
Ријеч је о никад важнијем упозорењу да се развој овог краја мора коначно планирати заједно са инфраструктуром – јер се не може градити туристички град, а живјети са инфраструктуром из неког другог времена.
