Туриста има, али новца мање: Русе још нико није надомјестио

Економски аналитичар Давор Докић каже да је предсезона у Црној Гори, према свим показатељима, почела боље него прошле године, што даје разлога за умјерени оптимизам када је ријеч о наставку туристичке године. Ипак, сматра да ће приходи бити мањи јер у нашу земљу долазе гости слабије платежне моћи него раније.

Сличног је става и туристички радник из Петровца Илија Арменко, који оцјењује да Црна Гора постепено губи богате туристе, али да се овогодишња сезона неће значајније разликовати од претходних. Он наглашава да Црна Гора није скупа туристичка дестинација, већ да су цијене и даље ниже него у бројним земљама окружења.

Обојица саговорника сматрају да је веома тешко надомјестити недостатак руских туриста, који су годинама били међу најважнијим гостима на црногорском приморју и који су остављали значајан новац, посебно кроз ванпансионску потрошњу.

Докић истиче да, уколико не дође до већих поремећаја на емитивним тржиштима, и главна сезона, као и постсезона, могу остати на нивоу претходне године и донијети стабилне резултате туристичкој привреди.

„Туризам је један од најважнијих стубова црногорске економије и свако побољшање туристичког промета директно се одражава на приходе угоститеља, хотелијера, трговине и бројних других дјелатности које су повезане са овом привредном граном“, казао је Докић.

Према његовим ријечима, охрабрује чињеница да је интересовање гостију из региона и европских земаља стабилно, док поједини показатељи указују и на раст броја долазака у односу на прошлу годину.

„Када су у питању страни туристи, они долазе са свих страна, а највише из Европе. Ипак, веома је тешко надомјестити смањење броја руских туриста“, наглашава Докић.

Он подсјећа да су руски гости годинама представљали једно од најзначајнијих тржишта за Црну Гору, не само због броја долазака већ и због високе ванпансионске потрошње.

„То су били туристи који су значајан дио свог буџета трошили у ресторанима, кафићима, продавницама, на излетима и другим туристичким садржајима. Њихов изостанак оставио је видљиве посљедице на укупне приходе сектора. Економске анализе показују да управо у сегменту потрошње ван смјештаја и даље постоји простор који нова тржишта нијесу успјела у потпуности да попуне“, објашњава Докић.

Он додаје да је Црна Гора, као земља кандидат за чланство у Европској унији, добила јасне препоруке када је ријеч о усклађивању политика са европским стандардима, те да се тим околностима мора прилагођавати.

„Због тога је неопходно додатно радити на диверзификацији тржишта, привлачењу гостију из земаља Европске уније, региона и других емитивних подручја, како би туристички сектор био мање зависан од појединачних тржишта и отпорнији на геополитичке промјене“, сматра Докић.

С друге стране, угоститељ из Петровца Илија Арменко каже да овогодишња туристичка сезона за сада протиче без већих изненађења.

„Сезона је почела као и свака друга. Ништа спектакуларно се не дешава. Није ни боља ни гора од претходних година. Не жалимо се, али нема ни разлога за еуфорију каква се понекад ствара у јавности“, каже Арменко.

Он истиче да тренутно преовладавају гости ниже платежне моћи, који углавном користе основне угоститељске услуге.

„Нажалост, доминира нискобуџетна клијентела. Попије се кафа, поједу ћевапи и то је углавном све. Хотели имају госте, али локална привреда од тих гостију нема значајнију корист јер су углавном везани за аранжмане са укљученим оброцима и организованим излетима“, наводи Арменко.

Говорећи о тржиштима са којих долазе туристи, он оцјењује да се и даље осјећа недостатак руских гостију.

„Руси су некада пунили црногорски туризам и остављали озбиљан новац. Данас их има знатно мање, а углавном долазе гости слабије платежне моћи. Они богатији су изабрали друге дестинације, а посљедице тога осјећају и угоститељи и држава“, сматра Арменко.

Према његовим ријечима, у јавности се често ствара погрешна слика да су цијене на црногорском приморју превисоке.

„Прича да је код нас скупо је чиста лаж. У Петровцу се може ручати за 20 до 25 евра, кафа кошта око два евра, а лежаљке се могу изнајмити за десет евра. Не може се неколико луксузних локација узимати као мјерило за цијело приморје“, истиче Арменко.

Он додаје да један од највећих проблема представља компликована и спора администрација.

„Процедура за добијање дозвола је катастрофална. За један привремени објекат потребно је прикупити велики број сагласности и потврда, а на дозволе се чека седмицама. Све то додатно отежава пословање током кратке туристичке сезоне“, упозорава Арменко.

Иако сматра да сезона није лоша, наглашава да нема мјеста претјераном оптимизму.

„Добро је, може и горе. Не кукамо и не плачемо, али уз оволико труда и административних препрека тешко је говорити о неким спектакуларним резултатима“, закључио је Арменко за "Дан".