Професор УЦГ Стево Поповић упозорава: Не смијемо школовати кадрове за занимања која нестају

Универзитет Црне Горе мора наставити да унапређује научноистраживачки рад, снажније подржава истраживаче и прилагођава студијске програме убрзаном развоју технологија и потребама тржишта рада, поручио је проф. др Стево Поповић са Факултета за спорт и физичко васпитање УЦГ, један од истраживача са највишим INPA индексом.

Како је објављено на званичном сајту Универзитета Црне Горе, Поповић сматра да је увођење INPA система, којим се на основу утврђених критеријума вреднује научна продуктивност запослених, један од значајнијих искорака у развоју ове високошколске установе.

Према његовим ријечима, такав модел омогућава објективније и транспарентније препознавање научних резултата, али истовремено мотивише истраживаче да постављају амбициозније циљеве.

„Веома је важно да Универзитет има објективан и транспарентан модел који препознаје и вреднује допринос запослених у научноистраживачком раду“, истакао је Поповић.

Више подршке научницима, мање административних оптерећења
Говорећи о могућностима даљег развоја Универзитета, Поповић је оцијенио да посебну пажњу треба посветити истраживачима који остварују врхунске резултате.

Он сматра да би, поред постојећих механизама награђивања, требало размотрити и смањење наставних обавеза најпродуктивнијим научницима, како би имали више времена за истраживања и међународне пројекте.

Указао је да садашњи начин утврђивања радног оптерећења, који се углавном заснива на броју часова наставе, често доводи до тога да управо најуспјешнији истраживачи имају највише укупних обавеза.

Поповић је нагласио да Универзитет располаже квалитетним академским кадром и значајним научним потенцијалом, али да постоји простор за додатно јачање међународне сарадње и привлачење средстава из иностраних фондова.

Посебно је указао на искуства водећих свјетских универзитета, који истраживачима обезбјеђују стручну административну, правну и финансијску подршку током припреме и реализације пројеката.

Према његовој оцјени, поједностављивање процедура и јачање стручних служби омогућило би наставницима и научницима да више времена посвете истраживањима, што би допринијело већем броју међународних пројеката и бољем позиционирању УЦГ на свјетским ранг-листама.

„То је циклус развоја којем, по мом мишљењу, треба тежити“, поручио је Поповић.

Вјештачка интелигенција и нове технологије мијењају високо образовање
Осврћући се на будућност високог образовања, Поповић је упозорио да се знања, технологије и потребе тржишта рада мијењају великом брзином, због чега универзитети морају стално преиспитивати своје студијске програме.

Према његовим ријечима, високошколске установе које не буду пратиле савремене промјене ризикују да образују кадрове за занимања која ће временом изгубити значај, док ће се истовремено појављивати потпуно нове професије.

Због тога сматра да Универзитет Црне Горе мора више пажње посветити дигиталним технологијама, вјештачкој интелигенцији, аналитици података и интердисциплинарним студијама.

Посебно је нагласио значај повезивања различитих научних области, наводећи да највећи савремени изазови више не могу бити рјешавани у оквирима само једне дисциплине.

Као примјер навео је сопствену сарадњу са стручњацима из електротехнике, медицине и јавног здравља, са којима примјењује вјештачку интелигенцију и дигиталне технологије у истраживањима физичке активности и здравља становништва.

У наредних пет година, сматра Поповић, приоритети Универзитета треба да буду модернизација наставе, јачање међународних партнерстава и развијање културе цјеложивотног учења.

„Данас више није довољно бити врхунски стручњак у једној области и очекивати да ће стечено знање бити довољно за читаву каријеру“, нагласио је он.

INPA индекс као признање и мотивација за нове резултате
Говорећи о сопственом научном раду, Поповић је истакао да му признање које је добио као један од истраживача са највишим INPA индексом представља посебну професионалну част.

Иако сматра да се систем вредновања може додатно усавршавати, његову највећу предност види у постојању јасних и мјерљивих критеријума који омогућавају да се препознају резултати појединаца и организационих јединица.

Како је објаснио, овакав начин оцјењивања додатно га је мотивисао да током протекле године повећа обим научних активности, због чега очекује још боље резултате у наредном обрачунском периоду.

„Сматрам да је то можда и највећа вриједност овог система – не само да региструје остварене резултате, већ да подстиче истраживаче да из године у годину помјерају сопствене границе“, истакао је Поповић.

Он је закључио да су отворен дијалог, препознавање квалитетног рада и спремност на стално усавршавање најбољи пут ка даљем развоју Универзитета Црне Горе и јачању његовог међународног угледа.