Радници „Вектра Боке“ питају: Ко је јачи од институција и правосуђа Црне Горе?
НВО Удружење радника „Вектра Бока“ упутило је оштро писмо медијима, Специјалном државном тужилаштву, Влади Црне Горе, Омбудсману, представнику Европске уније у Црној Гори, као и европским институцијама у Бриселу, указујући на, како тврде, низ спорних поступака у вези са имовином „Вектра Боке“, продајом хотела и остваривањем права радника на социјални програм.
У документу који је достављен „Барском порталу“, радници отварају низ питања на која, како наводе, годинама немају одговор.
„Ко је јачи од институција и правосуђа Црне Горе?“, једно је од централних питања које постављају, уз захтјев да надлежни коначно испитају шта се дешавало са имовином некадашњег туристичког гиганта.
Посебно указују на инвестициони програм који је, према њиховим наводима, био саставни дио приватизационог аранжмана.
„Ко стоји иза отимачине 64 милиона загарантованог инвестиционог програма?“, питају из НВО Удружење радника „Вектра Бока“, истовремено тражећи одговор на питање ко стоји иза, како је називају, „ОГ која ради шта хоће и продаје државну имовину коме хоће и пошто хоће“.
Од туристичког гиганта до стечаја
Удружење подсјећа да је ХТП „Бока“ прије приватизације била један од симбола црногорског туризма, препознат не само у бившој Југославији већ и широм Европе.
Како наводе, након неуспјеле приватизације 2007. године, државни капитал од 59,4516 одсто продат је, док је имовина била оптерећена инвестиционим обавезама.
Према тврдњама из дописа, постојао је инвестициони програм од 50 милиона евра, док се додатно помиње још 33 одсто акција купљених за 10 милиона евра, које су такође биле оптерећене са 14 милиона евра инвестиционог програма.
„Гдје је 64 милиона испарило, а да нико не одговара?“, питају радници.
У допису се наводи и рачуница према којој је 8.757.878 акција, по цијени од 2,6894 евра, вриједјело 23.553.437,10 евра, док су, како тврде, преко извршних поступака продате за укупно 350.315,12 евра.
Радници сматрају да управо тај однос између вриједности имовине и цијене по којој је продавана захтијева озбиљну институционалну провјеру.
Стечај завршен на папиру, али не и у стварности?
„Вектра Бока“ је, према допису, 15. јуна 2015. године отишла у стечај, који је ријешен планом реорганизације Привредног суда, рјешењем Ст. бр. 323/11 од 25. децембра 2015. године, као и допунским рјешењем од 29. септембра 2017. године.
План је, како наводе радници, имао рок од пет година, који је истекао 29. септембра 2022. године, али, према њиховим тврдњама, услови из плана нису испуњени ни у обиму од пет одсто.
Због тога постављају питање:
„Зашто Привредни суд није поступио по законским параграфима да уведе банкрот или нови стечај, иако смо ми, радници и повјериоци, преко Пореске управе тражили ново увођење стечаја?“
Спорне продаје имовине и 16 неријешених приговора
Посебан дио дописа односи се на поступке продаје имовине путем судских извршитеља.
Удружење тврди да је још 2018. године успјело да „сачува имовину“, али да се након тога појавила, како је називају, „ОГ“, која је, према њиховим наводима, преко судских извршитеља наставила поступке продаје.
У том контексту помињу судску извршитељку Јасминку Бајевић, адвоката Вукашина Симрака, као и друге учеснике у поступцима, али и наглашавају да су то њихови наводи и сумње које траже да надлежни органи испитају.
Радници се позивају на више судских рјешења, између осталог Основног суда у Херцег Новом и Основног суда у Котору, тврдећи да су у поступцима постојале неправилности у вези са власничким листовима и начином продаје.
Посебно истичу да је поднесено 16 приговора, али да, како тврде, нијесу ријешени ни након 18 мјесеци.
„Основни Херцег Нови је био дужан да одговори у року од три дана од подношења приговора, а 16 приговора није ријешено након 18 мјесеци“, наводи се у допису.
Хотел „Игало“ као један од кључних случајева
Значајан дио документа посвећен је продаји хотела „Игало“.
Радници доводе у питање и поступак у којем је, како тврде, породици Ацовиц већ била исплаћена накнада на основу ранијег рјешења из 1988. године, да би се деценијама касније поново појавило потраживање за исте парцеле.
Позивајући се на судска документа, они тврде да је породици Ацовиц по новијем поступку исплаћено више од пет милиона евра, те траже да се утврди на основу чега је дошло до такве исплате.
„Да се доводи до сумње да ли је уопште имао адекватну пуномоћ породице Ацовиц и гдје је завршио новац“, наводи се у допису.
Ове тврдње, као и све друге наводе из писма, надлежни органи тек треба да провјере и утврде њихову основаност.
Хотели и имовина на обали продају се по цијенама које радници доводе у питање Удружење посебно указује и на наставак продаје преостале имовине „Вектра Боке“.
У допису се помиње продаја хотела „Плаза“, са земљиштем, по цијени од око 1.000 евра по квадратном метру, као и ресторана „Галеб“ и других објеката уз море.
Удружење радника пита како је могуће да се, након свега што се дешавало са некадашњим туристичким гигантом, имовина која се налази на изузетно атрактивним локацијама и даље распродаје, док радници истовремено не успијевају да остваре права која су им, како тврде, загарантована.
Зато у завршници документа постављају можда и најдиректније питање:
„Питамо сву јавност ко је тај ко управља ОГ и да је јачи од свих институција и правосуђа.“
А затим траже одговор и од државе:
„Постоји ли институција у овој земљи да донесе одлуку о незаконитој отимачини имовине Вектра Боке и да ради у корист државе?“
„Не тражимо привилегије, већ право“
Посебна тема дописа је социјални програм за раднике.
Из НВО Удружење радника „Вектра Бока“ тврде да им је ускраћено право које произлази из купопродајног и колективног уговора, али и из домаћег законодавства и међународних стандарда социјалне заштите.
„Да ли сви актери ОГ и остали имају више права и ко им дозвољава, док са друге стране радницима не дају загарантовано и преузето социјално право кроз купопродајни и колективни уговор, као и уставно и законско право Црне Горе?“, питају радници.
Посебно указују на, како наводе, могућу дискриминацију међу радницима, јер су, према њиховим тврдњама, појединци већ искористили одређена права, док други то не могу.
Удружење је уз допис доставило и копије судских рјешења и друге документације, наводећи да су материјал доставили и Савјету за приватизацију, са захтјевом да се позабави питањем социјалног програма за, како их називају, „заборављене и оштећене раднике Вектра Боке“.
Радници на крају траже оно што би, у правној држави, требало да буде најмање спорно – да свака њихова тврдња буде провјерена, сваки спорни поступак испитан, а свака одговорност утврђена на основу закона и доказа.
Јер, ако су њихове тврдње неосноване – институције то треба да докажу. Ако, међутим, документација коју су доставили указује на незаконитости, онда питање које су поставили више није питање само радника „Вектра Боке“, већ питање кредибилитета читавог система - ко је одговоран и зашто до сада није одговарао?
