Бар показао да Косово живи у срцу народа: Величанствена прослава Видовдана у Саборном храму

Бар је и ове године достојанствено и свечано прославио Видовдан – завјетну славу српског народа, празник Светог великомученика кнеза Лазара Косовског и свих српских мученика и новомученика. Од јутарње Свете литургије у Саборном храму Светог Јована Владимира, преко помена свим српским војсковођама и војницима пострадалим за вјеру и отаџбину, до величанственe Видовданскe вечерi у порти храма, Бар је послао снажну поруку да Косовски завјет није само сјећање на историју, већ живо духовно опредјељење које и данас сабира српски народ.

Велико Видовданско вече у порти Саборног храма Светог Јована Владимира окупило је бројне Барaне, вјернике и госте који су испунили порту највеће православне светиње у овом граду и шире. Црквена општина Бар приредила је свечаност која је спојила молитву, бесједу и културно-умјетнички програм, подсјећајући да је Видовдан више од историјског датума – да је темељ духовног и националног памћења српског народа.

Централни догађај вечери била је видовданска бесједа књижевника Будимира Дубака, који је говорио о духовном смислу Косова, наглашавајући да Видовдан никада није био празник пораза.

„Не празнујемо пропаст Царства српскога и своју погибију, већ празнујемо умртвљење смрти и почетак инога, вјечнога живота“, поручио је Дубак.

Он је истакао да је Косовски завјет означио коначно опредјељење српског народа за Царство небеско и улазак у историју спасења у Христу, наглашавајући да је управо та жртва вијековима чувала духовни идентитет народа.

Говорећи о Косову и Метохији, Дубак је казао да је управо Косово српски народ учинило великим.

„Косово нас је учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота, али у исто вријеме наше народно васкрсење, духовно и морално“, нагласио је он.

Посебно је истакао да Косовски завјет није политичка идеја нити идеологија, већ исповиједање православне вјере и духовног континуитета народа.

„Косовски завјет није никаква идеологија, већ опредјељење и исповиједање нашег хришћанског православног идентитета, континуитет нашег народног духовног бића и литургијског памћења“, поручио је Дубак.

Осврћући се на савремене прилике на Косову и Метохији, говорио је о непрестаној духовној борби добра и зла.

„Најдубљи сукоб зла и добра, мржње и љубави, безумља и ума пројавио се на Косову и Метохији“, казао је он.

Своју бесједу завршио је молитвеном жељом да Свети Вид отвори очи српском народу како би остао сложан, вјеран својим прецима и њиховој жртви, али и да, како је рекао, „наше гонитеље излијечи од сљепила мржње“.

Послије бесједе услиједио је богат културно-умјетнички програм у којем су наступили Хор „Светог Јована Владимира“, КУД „Свети Јован Владимир“, Пјевачка група „Светог Јована Владимира“ и Дјечји хор барске вјеронауке, који су својим извођењем духовних и родољубивих композиција дали посебан печат видовданској свечаности.

Видовдан је започео Светом литургијом
Прије вечерњег сабрања, Видовдан је у Бару започео Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Светог Јована Владимира.

Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Добривоје Милуновић, свештеник Саборног храма Васкрсења Христовог у Чикагу, уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја-ставрофора Крстивоја Милуновића, свештеника Храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереја Александра Петровића, старјешине Храма Светог Стефана Дечанског у Чикагу, протојереја Љубомира Јовановића, протојереја Младена Томовића и ђакона Цвјетка Перића.

У надахнутој бесједи отац Добривоје говорио је о смислу Свете литургије, крста, Косова и Видовдана, повезујући Јеванђеље, жртву Господа Исуса Христа и Косовски завјет.

На самом почетку подсјетио је на ријечи црквене пјесме да се „радује небо и весели сва земља“, нагласивши да се управо то осјећа у Саборном храму Светог Јована Владимира.

„Када се служи Света Божанска литургија, сједињују се и радују и небо и земља“, казао је он, додајући да су вјерници у храму сједињени не само једни са другима него и са Светом Тројицом.

Он је подсјетио да се православни народ окупља на Литургији како би спознао истину.

„Само истина ће нас ослободити, да бисмо тако спознајући истину и живећи по њој достигли живот вјечни и Царство небеско“, поручио је прота Добривоје.

Говорећи о Јеванђељу дана и римском капетану који је казао да није достојан да Господ уђе под његов кров, објаснио је да су те ријечи ушле у молитву пред Свето причешће и представљају израз најдубљег смирења човјека пред Богом.

Посебно је нагласио да љубав никада није могућа без жртве.

„Љубав се показује само кроз жртву, а Господ Исус Христос ту љубав показује управо на крсном дрвету, када је пролио своју крв за спасење свијета“, истакао је.

Косовски завјет – пут у Царство небеско

Осврћући се на празник Светог великомученика кнеза Лазара Косовског, прота Добривоје Милуновић подсјетио је да се тог дана Црква сјећа не само историјског догађаја већ свједочанства вјере које је вијековима обликовало српски народ.

Повезујући Светог Јована Владимира и Светог кнеза Лазара, указао је да су обојица своје животе положили за Христа, вјеру и народ.

„Ми се данас налазимо у овом дивном храму посвећеном светитељу кога видимо како у руци држи своју главу. Осврћемо се на још једног светитеља који је готово четири вијека касније такође положио свој живот за Крст часни и слободу златну – Светог великомученика кнеза Лазара Косовског. Данас се сјећамо њега и свих светих косовских мученика и новомученика“, поручио је прота.

Подсјетио је да је Косово било духовна жетва онога што је Свети Сава посијао у српском народу.

„Оно што је Свети Сава посијао у роду српскоме, то је сазрело у Светом цару Лазару и његовим мученицима на пољу Косову“, казао је он.

Говорећи о Косовском опредјељењу, прота Добривоје нагласио је да је кнез Лазар својим избором показао да је вјечност изнад сваке земаљске власти.

Подсјетио је на чувене стихове народног предања:

„Јер земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека.“

Према његовим ријечима, управо је тај избор омогућио да Свети Лазар остане жив у вјечности.

„Само прожет том љубављу и том вјером у живот вјечни, Свети великомученик кнез Лазар опредијелио се за Царство небеско и тако, пострадавши на Косову, остао да вјечно живи“, нагласио је.

Косово као гробница из које се рађа Васкрсење
Прота Добривоје посебно је подсјетио на учење блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је Косовску жртву увијек посматрао кроз жртву Господа Исуса Христа.

„Блаженопочивши митрополит Амфилохије Косовску жртву је поистовјећивао са жртвом Господњом. За њега је Косовска гробница била гробница која се огледа у Гробу Господњем“, казао је.

Подсјетио је потом и на ријечи Петра II Петровића Његоша.

„Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу. У гробницу из које се рађа живот, из које се рађа Васкрсење и живот вјечни“, цитирао је Његоша.

Према његовим ријечима, зато је сваки православни хришћанин позван да, попут својих светих предака, буде спреман да носи крст.

„Позвани смо да будемо спремни да принесемо свој живот Господу онако како су то чинили наши свети преци, од Косова па до наших дана, али и прије Косова, као што је то чинио Свети Јован Владимир“, поручио је.

Свети Николај: Косово није пораз него побједа
Један од најснажнијих дијелова бесједе био је посвећен учењу Светог Владике Николаја.

Прота Добривоје подсјетио је да је владика Николај Велимировић говорио да Косово није симбол пораза, већ побједе.

„За Светог владику Николаја Косово није пораз него побједа. Косово није мрак, није ноћ – већ дан“, казао је.

Објаснио је да се под тим даном не мисли на један историјски датум, већ на дан Царства Божијег који нема краја.

Још снажнија била је његова порука да је Видовдан „планина, а не долина“.

„Иако је Косово поље смјештено у долини, оно није долина него планина. Оно је највећи врх у историји рода нашега. Са тог врха видимо и нашу прошлост и нашу будућност, и Светога Саву и Немањиће, али и све светитеље који су просијали до наших дана“, поручио је.

Подсјетио је да су темељи српског народа његове светиње.

Набрајајући Грачаницу, Дечане, Пећку патријаршију, Цетиње, Жичу, Студеницу, Врачар и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару, казао је да су то темељи које нико не може уништити.

„То су темељи које ниједна људска рука не може помјерити, склонити или уништити“, нагласио је.

Не очајавати, јер Господ води свој народ
У завршници бесједе прота Добривоје позвао је вјернике да никада не губе наду.

Подсјетио је на ријечи владике Атанасија Јевтића да православни не смију бити дефетисти.

„Ова земља не почива на бетону и цигли, већ на вјери у Васкрслога Господа и на светињама које су наши преци подигли широм српских земаља“, казао је.

Подсјетио је и на ријечи митрополита Амфилохија да је крст најсигурније мјесто за човјека.

„Када смо на крсту, тада нам је најљепше, тада смо на најсигурнијем мјесту, јер само када смо на крсту имамо наду на Васкрсење и живот вјечни“, поручио је прота Добривоје.

Након Свете литургије служен је помен свим војсковођама и војницима пострадалим за вјеру и отаџбину – од Косова до наших дана, чиме је молитвено повезана жртва косовских мученика са свим потоњим страдалницима који су животе положили за Крст часни и слободу златну.

На крају богослужења протојереј-ставрофор Слободан Зековић захвалио је свештенству које је саслуживало на Светој литургији, као и бројном вјерном народу који је испунио Саборни храм Светог Јована Владимира, позвавши све да се истог дана увече поново саберу у порти храма на традиционално Видовданско вече.

Тако је Бар и ове године показао да Видовдан у овом граду није само црквени празник, већ сабрање вјере, памћења и идентитета. Од Свете литургије, преко молитвеног помена косовским и свим српским јунацима, до видовданске бесједе Будимира Дубака и богатог културно-умјетничког програма, једна порука прожимала је читав дан – да Косовски завјет остаје живо духовно насљеђе које вијековима сабира српски народ и усмјерава га ка Христу, вјечности и Царству небеском.