Увођење виза Русима испразниће касу Црној Гори
Најављено увођење виза за руске држављане могло би да преокрене туристичке билансе Црне Горе, а земља би се могла суочити са падом долазака, јачим притиском на цијене и потребом за брзим преусмјеравањем ка другим тржиштима.
Према званичној статистици, Русија је већ годинама међу државама из којих у Црну Гору долази највише страних туриста. У најбољим сезонама биљежено је преко 300.000 руских гостију, а и у кризним годинама њихов удио остао је међу најзначајнијима у структури укупних долазака. Руски туристи традиционално имају и дужи боравак, већу просјечну потрошњу и стабилан интерес за црногорску обалу, па би увођење виза могло додатно убрзати већ видљив силазни тренд, јер се након 2022. године биљежи континуирани пад њихових долазака, а пројекције за наредну сезону додатно су оборене најавама о визном режиму.
У исто вријеме, Црна Гора се суочава са ограниченим успјехом у отварању нових тржишта. Иако су најављиване стратегије привлачења туриста из западне Европе, са Блиског истока и из централне Азије, бројке показују да већи продор није остварен. Поједина надолазећа тржишта расту споро, док кључни извори долазака и даље остају регион, првенствено Србија, и земље које би могле бити погођене новим визним режимом. Управо зато дио економиста упозорава да би губитак руског тржишта, без адекватне замјене, могао изазвати знатно смањење прихода од туризма.
Финансијски консултант Олег Филиповић сматра да би Влада требало да потражи модалитете којима би се макар ублажио удар на сезону.
– Сматрам да би Влада требало да размисли и да покуша да пронађе рјешење у договору са Европском унијом. Ако се ништа не предузме и ако се не нађе прелазно рјешење, доћи ће до пада прихода, посебно у туризму, што ће бити тешко надокнадити у кратком року. Црна Гора мора имати што више билатералних економских споразума, уз сагласност ЕУ, и довољно капацитета у преговорима да објасни своју економску позицију. Управо због приступа и стабилности економског система, постоје начини да се направи договор са ЕУ на одређени рок – казао је Филиповић за "Дан".
Пурић: Визама поручујемо да туристи нису добродошли
Потпредсједник Владе и министар вањских послова Ервин Ибрахимовић потврђује за "Дан" да се интензивно ради на усклађивању визног режима са ЕУ.
Упитан постоји ли могућност прелазних периода како би се избјегла нагла штета по туристичку сезону, посебно због великог броја руских гостију, одговорио је да раде на томе, "али не зависи све од нас".
Потпредсједник Владе за вањске и европске послове Филип Ивановић наглашава да Црна Гора нема простор да избјегне ову обавезу.
– Усклађивање визног режима са ЕУ је обавеза коју морамо да испунимо до краја преговора, дакле до краја 2026. године. Не знам да ли ће Европска комисија дозволити прелазни период за неке државе због економске штете коју бисмо могли да имамо. Покушаћемо, али је крајњи рок до којег све мора бити завршено крај наредне године. Визни режим је дио поглавља 24, које се посљедње затвара – указао је Ивановић.
И док Влада разматра дипломатске и административне маневре, туристички сектор упозорава да реалност већ показује погоршање: број руских туриста опада, а визни режим би тај пад само убрзао. Без снажног уласка на нова тржишта и значајнијих кампања диверсификације, Црна Гора би могла ући у сезону са мањком који се неће моћи надокнадити ни интензивнијим доласцима из региона, а још мање спорим растом посјета из западне Европе.
Нова тржишта споро расту
Иако Црна Гора годинама покушава да диверсификује туристичка тржишта, резултати су и даље скромни: кампање ка западној Европи и Блиском истоку нијесу донијеле очекивани раст, а поједина нова тржишта развијају се спорије него што то захтијева структура сезонских прихода. У таквој ситуацији, најављено увођење виза за државе из којих традиционално стиже велики број гостију – прије свега за Русију – могло би имати осјетљиве посљедице. Туристи са тих тржишта долазе у значајним бројевима, биљеже дуже боравке и већу просјечну потрошњу, па би пад њиховог броја оставио видљив траг у туристичком билансу. Без јасног продора на нова емитивна тржишта и без стабилног система замјене, свако административно ограничење могло би да уруши постојеће трендове и додатно оптерети приходе у сектору који представља један од кључних стубова црногорске економије.
Црногорски туризам се налази пред једном од најосјетљивијих тачака у посљедњој деценији: обавеза усклађивања визне политике са Европском унијом постаје тест способности државе да заштити један од кључних извора прихода, док истовремено одржава европски курс. Уколико визни режим према Русији и другим тржиштима буде уведен без прелазних рјешења, туристички сектор може ући у период убрзаног пада долазака и мањка у буџету који се не може покрити краткорочним мјерама. Црна Гора мора хитно развити јасну стратегију диверсификације, отворити нова емитивна тржишта и ојачати преговарачку позицију према Бриселу, јер сезона која долази биће пресудан индикатор да ли туризам може издржати овај удар или ће посљедице бити дугорочне.
