ПРИРЕДИО: Игор Ремс
4. Oeuvres ed. 1796. T. I Memoire de l'Academie d'Inscription, T. XXI.
Андре Лефевр (Andre Lefevre) у свом делу "Les races et les langues", стр. 170. пише:
...la culture, relativement moderne des Slaves ne les empeche
pas de remonter aux plus antiques epoques du parler indo-europeen;
leur grammaire est empreinte d'un caractere tout-a-fait archaique,
surtout dans la declinaison. Le groupe est tres uni... "
"...релативно нова култура Словена не спречава их, да се нађу у најудаљениjим
временским периодима индо - европског говора; њихова граматика носи печат
апсолутне архаичности, особито у деклинацијама. Група представља велико
(језичко) јединство... "
Словени, дакле, у језичком погледу представљају јединственост, тј., међусобно се разумеју, без обзира ком словенском наречју припадају, што у неку руку - индиректно - објашњава баварски географ IX века:
"Zeruiani, quod tantum est regnum, ut ex eo cunctae gentes
Slavorum exortae sint et originem sicut affirmant ducant"5
"Зеруиани (Срби), чије је царство толико, да су од њих
произишли сви словенски народи и, како тврде, од њих
воде порекло."
5. München, Hormayrs Archiv, XVIII, p. 282-283.
Павле Јосиф Шафарик у "Старожитностима" (I,40.) говорећи о Србима, који живе у Европи од најдавнијих времена, или - што је исто - каже он, од праисторијског доба, тврди, да један тако распрострањен народ води своје порекло од најдаље прошлости. У вези с тим, он прелази на проблем језика и каже (на истом месту), ДА СЕ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК РАЗВИО САМ ОД СЕБЕ, те да носи у себи и у својим облицима (in Stoff und Form) један тако снажан печат оригиналности, а та чињеница је доказ, да су СЛОВЕНИ - У НЕКУ РУКУ САМОНИКЛИ, НЕ ПОСТАВШИ НИКАКВОМ МЕШАВИНОМ НИТИ У РАСНОМ, КАО НИ У ЈЕЗИЧКОМ СМИСЛУ, што савршено одговара Пиктеовом тврђењу о његовом "давном народу - чистом од сваке мешавине, који се - најмање 2000 година пре Христа пружао од Инда до западне Европе," а који он - упркос толикој бројности, на жалост, није успео да пронађе. Шафарикова - иначе снажна мисао - све је снажнија и уверљивија, јер је њена главна карактеристика логика, заснована на његовом великом језичком познавању. Тако, када устврди, да:
"Један тако оригиналан, чист, граматички савршен, богат и на многе
делове издељен језик, никако није могао да се обликује без постојања једног јединственог првобитног и самосталног народа."
Ми у овим његовим речима налазимо потпуну сагласност с оним, што су рекли француски филолози Меје и Вајан. Ми смо уверени, да су ова последња двојица своје закључке направили самостално, не ослањајући се на - према њима - већ давног Шафарика. Па кад у оквиру једног тако великог временског распона различити научници тврде једну те исту ствар, онда она мора одговарати стварности, без обзира којим и каквим путевима су до ње дошли. Тако би - када се све до сада речено узме у обзир - могли да сведемо све на следеће:
1. - Древни Трачани и Илири били су антички Срби. Ми смо у овој студији приказали неколико аутора, чија дела су оријентисана у том смислу. Међутим, Милош Милојевић и Сима Лукин-Лазић цитирају - сваки - по неколико десетина писаца, сагласних с централном идејом ове расправе. Назив Илир за Србе сачувао се готово до данашњих дана, док назив Трачанин у писменим документима постоји чак до XVI века. Тако Јован Рајић наводи, како мађарски историчар назива Србе уопште Трачанима, а поименце српског деспота Ђорђа Бранковића. Њему прикључујемо ауторитет Мојсија Хоренског, који у IV веку по Христу тврди, да су шест провинција Тракије, од којих једна велика (Мезија), насељене Словенима.
2. - Херодот у V веку пре Христа каже за исте те Трачане, да су најмногобројнији народ после Хиндуса... Да сви имају исте обичаје и исти језик, премда носе различита имена од једне области до друге.
3. - Зна се, да је - час међу Трачане, а час међу Илире био убрајан - по Халкокондилу - "најстарији народ" - Трибали.
Дакле, по Халкокондилу - Трибали су били - не само најмногобројнији међу народима, већ и најстарији, а језиком, којим су говорили они, говорили су - по њему, Халкокондилу - и други Словени, СВЕ ДО ПОЉСКЕ. А пошто он изричито тврди, да су Трибали СРБИ, значи, ДА ОН И ТАЈ ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК У ОСНОВИ СМАТРА СРПСКИМ!
(Наставља се)
